Srebrni labud fascinira ljude 250 godina, evo zašto ga nazivaju draguljem inženjerstva
Težak je između 25 i 30 kilograma i ima više od 700 komponenti
Srebrni labud izrađen je 1774. godine za britansku kraljevsku porodicu i jedan je od najpoznatijih automata u istoriji.
Ukoliko niste upoznati, reč je o mašini dizajniranoj da samostalno, pomoću mehanizma i raznih zupčanika ponavlja različite operacije.
Preporučujemo
Zlatna WC šolja, delo konceptualnog umetnika, ukradena pre 4 godine: Podignuta optužnica protiv 4 muškarca
Kome treba šifra?! Posle ovog snimka razmislićete dvaput pre nego što ostavite novac u hotelskom sefu
Automat potiče od grčkog reči αὐτόματον (automaton) ili “onaj koji radi samostalno”.
Prvi put je upotrebio Homer, a postoji puno primera u grčkoj mitologiji - Talos je bio veštački čovek od bronze, Hefest je stvorio automate za svoju radionicu, kralj Alkinoj je imao zlatne i srebrne pse čuvare...
Ali, da se vratimo na Srebrnog labuda, dizajniranog da impresionira kraljevsku porodicu.
Reč je o mehaničkom čudu koje oduševljava publiku nakon 250 godina. Sastavljen je u Mašinskom muzeju Džejmsa Koksa, londonskog zlatara i preduzetnika, a korišćen je mehanizam koji je dizajnirao pronalazač Džon Džozef Merlin.
Telo labuda krije tri mehanizma koji kontrolišu muzičku kutiju, bazen sa srebrnim ribicama koje plivaju i pokrete vrata/glave veličanstvene ptice.
Dok ga posmatrate lako zaboravite da je reč o inženjerskom poduhvatu iz 1774. godine.
“Gledao sam Srebrnog labuda, koji je imao živu gracioznost u svom kretanju i živu inteligenciju u očima. Gledao sam ga kako hvata srebrnu ribicu ispod vode i podiže glavu, prolazi kroz uobičajene i razrađene pokrete gutanja“, zapisao je američki novelista Mark Tven koji je imao priliku da izbliza vidi automat.
Labud je težak između 25 i 30 kilograma i ima više od 700 komponenti. Za njegovu izradu iskorišćeno je 99 srebrnih listova, 113 srebrnih prstenova za vrat i 141 staklena šipka, prenosi Oddity Central.
Britanski automat bio je senzacija na Međunarodnoj izložbi u Parizu 1867. godine, gde su njegovi realistični pokreti i cena (više od 200.000 dolara u današnjem novcu) izazvali zaprepašćenje publike.
Do danas, Srebrni labud ostaje zvezda Bous muzeja u Bernard Kastlu na severoistoku Engleske, ali počinje da pokazuje godine i potrebna mu je restauracija.
(Telegraf.rs)