Ko je plavim devojčicama noću sekao kike po Paskaguli? 5 nerešenih američkih misterija koje lede krv

Ni osam decenija kasnije stanovnici Paskagule ne znaju ko im je noću upadao u kuće i njihovim ćerkama sekao plave kikice na spavanju. A to je samo jedna od današnjih priča

Zaboravite na priče o duhovima: to su bile misterije popularne osamdesetih i devedesetih, sada je to davno prošlo vreme, duhovi su zaboravljeni, i čak i ono što smo stavili kao priču pod br. 1 nije stvarno brod-duh, već sila prirode koja je jedno plovilo vukla sa sobom dok ga nije odvukla na dno okeana (verovatno).

Misterije o kojima ovde pričamo nesumnjivo su neobična mešavina svega i svačega, tragedije i kurioziteta, moguće prevare i čiste bizarnosti s potencijalno seksualno devijantnom dimenzijom: na američkim sajtovima se mogu pronaći desetine ovakvih priča, mi smo danas probrali pet.

Preporučujemo

1. Brod-duh na zaleđenom Severu

„Bejčimo” je bio parobrod koji je redovno prevozio robu i putnike između Aljaske i Britanske Kolumbije, dok početkom oktobra 1931. zima nije došla prerano a on je ostao zarobljen u ledu.

Kompanija je nekoliko dana kasnije poslala avion da izvuče posadu, ali su kapetan i 14 mornara rešili da ostanu s brodom, da ga ne napuste, da sačekaju da se led otopi, a u međuvremenu će živeti u skloništu koje su sagradili na ledu; bili su šokirani kada su se ujutru 25. novembra probudili i shvatili da je „Bejčimo” netragom nestao.

Nekoliko dana kasnije viđen je kako pluta 70 km jugozapadno; ovakva usputna viđanja broda-duha nastaviće se do kraja decenije, bilo ih je čak i koji su se navodno uspevali popeti na njega, ali bez opreme ga nisu mogli povući sa sobom; nijedna ga, međutim, zvanična potraga nije uspela da pronađe onda kada ga je tražila; poslednji put je ugledan 1969. godine, dok njegova konačna sudbina ostaje nepoznata.

2. Fantomski berberin iz Paskagule

Leta 1942. godine stanovnici Paskagule, u državi Misisipi, nisu mogli uživati u porastu standarda života usled povećane brodogradnje, do koje je došlo zbog ulaska Amerike u Drugi svetski rat.

Naime, koristeći se zamračenjima koje je mornarica naredila zbog opasnosti od neprijateljskih podmornica, počeo ih je terorisati neki manijak: on je noću ljudima ulazio u kuće kroz prozore u prizemlju, i onda ženama, posebno plavim ženama, posebno devojčicama, odsecao kosu (i to ne malo kose, često sve kike), a onda nestajao, ne ukravši ništa sem toga.

Nikada se nije saznalo o kome se radi; kako je počeo svoju ludost, Fantomski berberin je s njom i prestao. Sigurno je samo da se nije radilo o Vilijamu Dolanu, na koga se često znao da upre prst, zato što je jedne noći upao u kuću Terela Hajdelburga i štanglom pretukao njega i njegovu ženu — on je bio vođen osvetom prema Terelovom ocu sudiji, i nije bio verovatni seksualni manijak s fetišom prema ženskoj kosi.

3. Usamljeni dečak u pikapu

Avgusta 1973. radio-amateri od Kalifornije do Vajominga (zahvaljujući pogodnim atmosferskim prilikama poruka se čula širom zapadne polovine Sjedinjenih Država) počeli su primati uznemirujući signal, koji je dolazio od jednog dečaka, koji je tvrdio da je zarobljen sa svojim ocem, koji je možda mrtav.

Nalazili su se belom pikapu, a doživeli su saobraćajnu nesreću tokom puta, kada se automobil survao u jarugu, a vrata mu ostala zaglavljena, pa nije mogao napolje, a nije imao ni hranu ni vodu, niti bilo šta drugo, sem tog radio-aparata na kojem je neprestano menjao frekvencije, da li iz panike ili iz nekog drugog razloga.

Policija je smatrala da je signal potekao iz Novog Meksika, pa je organizovana potraga, ali nije dala rezultata. Posle nekoliko dana poruke su prestale, a beli pikap s leševima nikada nije otkriven. Policija smatra da se radilo o šali nekog dečaka, ali mnogi i danas smatraju da je poziv u pomoć bio stvaran, da je dečak ostao zarobljen, da je umro od gladi i žeđi, sa svojim ocem, u belom pikapu koji tek čeka da bude otkriven, zajedno s njihovim kostima.

4. Slučaj Tare Kaliko

20. septembra 1988. godine u Belenu, Novi Meksiko, isparila je Tara Kaliko, mlada bankarska blagajnica koja je studirala psihologiju, nakon što je uzela majčin bicikl da se provoza. Svaki trag koji je policija pratila završavao se ćorsokakom, Tare nije bilo nigde, kao da je u zemlju propala.

Godinu dana kasnije, na jednom parkingu na Floridi pronađena je fotografija devojke koja liči na Taru, i nekog dečaka pored nje: ležali su jedno pored drugog vezani na krevetu, sa samolepljivim trakama preko usta. Posumnjalo se odmah da je dečak u stvari Majkl Henli, koji je nestao aprila 1988. u istoj oblasti kao i Kaliko, tokom lova sa svojim ocem.

Izgleda da je FBI smatrao da bi to mogla biti Tara, ali je njena majka kategorički odbacila tu mogućnost, iako je devojka na slici imala identični ožiljak kao i ona. Veza sa Henlijem je osporena kada je njegovo telo otkriveno 1990. godine, vrlo blizu mesta na kojem je nestao. Tarini roditelji nikada nisu saznali šta im se desilo sa ćerkom, i da li je to bila ona na slici.

5. Dečak bez imena, sada Džozef Augustus Zareli

1957. kod Filadelfije otkriven je u kutiji leš dečaka starog oko pet godina, pretučenog nasmrt udarcima u glavu. Dečak je bio nag i umotan u flanelsko ćebence. Javnost je odmah pozvana upomoć, ali policija nikada nije uspela da utvrdi identitet deteta, niti odgovorne za njegovu smrt.

Postojala je mogućnost da je dete bilo iz starateljskog doma udaljenog dva i po kilometra od mesta na kojem je pronađeno telo. Imali su, recimo, ćebad sličnu onom u koje je mališan bio umotan, pa su istražitelji smatrali da je majka deteta možda pastorka domaćina, ali nije bilo nikakvih dokaza koji bi teretili bilo koga iz tog domaćinstva.

1998. uzet je uzorak dečakovog DNK, što je krajem 2022. dalo rezultat, nakon što je neki njegov rođak aploadovao svoj DNK u bazu podataka, pa su vrlo brzo identifikovani njegovi biološki roditelji: Augustus Džon Zareli i Meri Elizabet Planket, devojačko Ejbel.

Ali i dalje je misterija kako i zašto je dete ubijeno, ko ga je ubio, da li majka, ili oba roditelja, gde je dete živelo tokom prve četiri godine, u kakvim uslovima, kako je moguće da susedi nikada nisu primetili dete i njegov nestanak, zašto se nisu javili nakon pronalaska tela i objavljivanja fotografija i fotorobota? Mnogo još drugih pitanja postoji.

(Telegraf.rs)