Kako je ovaj Nemac „dronovima” fotografisao svet još pre Prvog svetskog rata

Julijus Gustav Nojbroner dolazio je iz apotekarske i fabrikantske porodice iz taunuskog Kronberga, a proslavio se zbog neobične inovacije: stavio je fotoaparat na goluba-pismonošu i fotografisao svoj živopisni gradić iz dotad neviđenog ugla

Julijus Gustav Nojbroner rodio se 1852. u gradiću Kronberg im Taunus, tada u Vojvodini Nasau, koja je 1866. pretvorena u prusku provinciju Hese-Nasau.

Rodio se u apotekarskoj porodici: u Kronbergu su se njegovi time bavili od 1808: deda Kristijan je tada otvorio radnju, 1844. je predao sinu Sonu Viljemu Georgu, a ovaj Julijusu 1886; Julijus je posao proširio i otvorio fabriku lepljivih traka; posle Julijusove smrti 1932, kompanijom je narednih 70 godina rukovodio njegov sin Karl.

Preporučujemo

Ali ni to, niti to što je 1889. postao dvorski apotekar, nakon što je Viktorija, carica-majka, sagradila Šlos Fridrihshof u Kronbergu, nije ono što mu je donelo, uslovno rečeno, svetsku slavu. Bilo je to njegovo vizionarstvo, pronalazački, domišljati um, i ljubav prema fotografiji, za koju se pasionirano zanimao od dečaštva.

Šta je to toliko posebno uradio Julijus Nojbroner? Njegov otac Viljem ranije je koristio golube za dostavu lekova, dok okolna sela nisu dobila vlastite apoteke, nakon čega je praksu obustavio; Julijus ju je obnovio 1902, i počeo da koristi golubove za hitnu nabavku hemikalija od dobavljača u Frankfurtu (nosivost goluba je bila 75 grama), kao i za dostavu lekova jednom obližnjem sanatorijumu.

A onda mu je sinula fantastična ideja: staviće kameru na goluba i probaće da napravi fotografije iz vazduha. Rezultat je bio pogled na njegov grad kakav on i njegovi sugrađani nikada ranije nisu imali (okruženi satelitima, avionima, helikopterima, dronovima, mi olako zaboravljamo koliko je čovek do pre samo sto i kusur godina bio prizemljen, poput nekakve gliste).

1908. godine Nojbroner je patentirao ovaj sistem fotografisanja iz vazduha, i privukao veliku pažnju svetske javnosti, nakon što je u naredne tri-četiri godine sve prikazao publikama u Drezdenu i Frankfurtu (gde su fotografije bile su razvijane i prodavane na licu mestu), konačno i Parizu, gde je na Međunarodnom salonu aeronautike u Buržeu (još uvek najvećoj svetskoj vazduhoplovnoj smotri, ali tada tek osnovanoj) dobio dve zlatne medalje, jednu za metod a drugu za fotografije.

Podrazumeva se da je nemačka vojska tokom Velikog rata pokušala da iskoristi ovu „tehnologiju” u cilju izviđanja, ali bez većeg uspeha.

(Telegraf.rs)