Tamnoputi naučnici iza Projekta Menhetn: Radili na stvaranju atomskog oružja, mnogi nisu znali svrhu svog rada

Na svom vrhuncu, Menhetn projekat je zapošljavao skoro 130.000 ljudi, uključujući hiljade tamnoputih Amerikanaca, od kojih je većina preuzela sitne poslove poput domara, kuvara i radnika

Na vrhuncu Drugog svetskog rata 1942. godine, američka vlada pokrenula je program za razvijanje atomskog oružja, odgovarajući na obaveštajne podatke da Nemačka razvija sopstvenu nuklearnu tehnologiju. Program je dobio naziv Projekat Menhetn, po lokaciji prvog sedišta u Njujorku, a predvodili su ga istaknuti naučnici poput Roberta Openhajmera i Enrika Fermija.

Na svom vrhuncu, Menhetn projekat je zapošljavao skoro 130.000 ljudi, uključujući hiljade tamnoputih Amerikanaca, od kojih je većina preuzela sitne poslove poput domara, kuvara i radnika. U laboratorijama je bilo najmanje 19 takvih naučnika i tehničara među oko 400 naučnika zaposlenih u projektu.

Preporučujemo

"Projekat je jedinstven po tome što je okupio obojene i bele, hrišćane i Jevreje za zajednički cilj", rekao je Artur Komton, direktor Menhetn projekta u Čikagu.

Iako je veliki deo njihovog rada bio obavijen velom tajne - namerno podeljen na odeljenja kako bi bili u mraku - naučnici na Menhetn projektu dali su veliki doprinos razumevanju i razvoju nuklearne nauke, prenosi Insider.

Segregacija Džima Kroua

Godine 1941, da bi podstakao mogućnosti zapošljavanja za tamnopute Amerikance, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je izdao izvršnu naredbu 8802, u kojoj je stajalo da "neće biti diskriminacije u zapošljavanju radnika u odbrani državnih industrija zbog rase, vere, boje kože ili nacionalnog porekla".

Projekat Menhetn jeste stvorio prilike za napredak tamnoputih Amerikanaca, ali su se mnogi radnici borili sa segregacijom Džima Kroua.

Tokom 1940-ih, hiljade tamnoputih muškaraca i žena migriralo je u ruralne zajednice kao što su Oak Ridž i Hanford, koje su bile lokacije nekoliko ogromnih objekata Menhetn Projekta, i zapošljavali se kao građevinski radnici, radnici i domari.

Na oba ova mesta, stanovanje je bilo odvojeno, a većina tamnoputih Amerikanaca živela je u skučenim kolibama - malim konstrukcijama od šperploče sa prozorima, jednom peći i bez vodovoda. Iako je belim parovima bilo dozvoljeno da žive zajedno, crnim parovima nije bilo dozvoljeno. Mnogima je takođe odbijena usluga u prodavnicama i restoranima.

"Malo je drugih oblasti na jugu u kojima je nevolja tamnoputih ljudi, u poređenju sa njihovim belim susedima, tako bedna kao ovde", izvestio je Enok Voters, kolumnista časopisa Chicago Defender.

U godinama nakon toga, pošto su vladini dokumenti deklasifikovani od Projekta Menhetn, tamnoputi naučnici su počeli da dobijaju priznanja za svoj doprinos i hvaljeni kao uzori.

Među njima je bio i Vilijam Džejkob Noks mlađi, hemičar sa doktoratom sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu. Njegov rad na odvajanju uranijuma bio je ključan za razvoj atomskih bombi. Noks je postao jedini tamnoputi supervizor Menhetn projekta nakon što je imenovan da vodi potpuno belo odeljenje za koroziju projekta na Univerzitetu Kolumbija.

U 1944. godini, 21-godišnji matematičar Džesi Ernest Vilkins pridružio se laboratoriji Met Univerziteta u Čikagu radi istraživanja plutonijuma. Čudo od deteta koje je sa 13 godina bio najmlađi student ikada primljen na Univerzitet u Čikagu, Vilkins je diplomirao, magistrirao i doktorirao za samo šest godina.

Zajedno sa radom drugih tamnoputih naučnika kao što su Džasper Džefris, Karolin Parker, Semjuel Proktor Mejsi i Modi Danijel Trejlor, Vilkinsov i Noksov doprinos je bio presudan za Menhetn projekat.

Komplikovano nasleđe

Zbog ekstremne tajnosti oko projekta, vrlo malo ljudi je znalo svrhu svog rada.

"Verovatno nije više od nekoliko desetina muškaraca u celoj zemlji znalo puno značenje projekta Menhetn", procenio je časopis Life 1945. godine.

Ali kada je njegova svrha postala jasna, 70 naučnika i istraživača - uključujući Vilkinsa i Džefrisa - potpisalo je peticiju Szilard 1945. godine, pozivajući predsednika Trumana da ne koristi atomsku bombu protiv Japana. Peticiju, međutim, predsednik nikada nije video pre nego što su SAD bacile prvu atomsku bombu na Hirošimu.

Nakon bombardovanja, Amerikanci su bili podeljeni u svom odgovoru na Menhetn projekat. Neki su pozdravili uključivanje Afroamerikanaca u projekat Menhetn kao dokaz naučnog racionalizma koji je prevazišao rasizam, dok su drugi to videli kao neophodno sredstvo za okončanje rata.

Istovremeno, istaknute ličnosti kritikovale su bombardovanje Japana, postavljajući pitanje da li su saveznici vodili "rasni rat" kada su koristili bombu protiv Japanaca, ali ne i Evropljana.

Mnogi tamnoputi naučnici uključeni u projekat Menhetn nastavili su da grade karijere koje su unapredile tehnologiju i proširile mogućnosti za druge naučnike.

Posle rata, Noks, hemičar sa MIT-a, zaradio je 21 patent tokom svoje karijere, a Vilkins se zalagao za miroljubivo korišćenje nuklearne energije i pomogao u uspostavljanju programa za mlade tamnopute naučnike.

(Telegraf.rs)