Islamska škola najstarija obrazovna ustanova na svetu: Samo mali broj ljudi bi pogodio gde se nalazi

Al-Karauin je medresa osnovana u marokanskom gradu Fesu sredinom IX veka, pri džamiji koju je sagradila žena, polulegendarna Fatima al-Fihri. Medresa kontinuirano radi od tada, a 1963. je transformisana u univerzitet savremenog tipa

Islam se danas, van islamskog sveta, poistovećuje sa nazadnjaštvom, antinaučnošću, zatucanošću, neznanjem; rečju: sa svim onim što se smatra lošim i rđavim u jednoj civilizaciji.

Neopravdano! Islam svoj današnji imidž duguje merenju po savremenim (zapadnim) merilima, ali i delovanju raznih ekstremista u svojim redovima (na našim prostorima ni Turci istorijski nisu bogzna kako pomogli da se stekne bolja slika), ali islam je od samog početka igrao izuzetno važnu ulogu u naučnom i kulturnom razvoju Mediterana i Azije, od Prednje do Jugoistočne.

Preporučujemo

Veliki broj dela starogrčkih filozofa došao je do Zapada preko islamskih učilišta na prostoru Al-Andaluza (ali ne sva; ljudi idu iz krajnosti u krajnost; nakon što je vekovima ignorisano ovo vrelo znanja, sada se maltene tvrdi da je sve znanje o antici na Zapad došlo preko muslimana).

Kastiljansko osvajanje Toleda je u tom smislu posebno bitno, jer su tada u hrišćanske ruke pale nekolike bogate biblioteke, pa je živa prevodilačka aktivnost s arapskog i hebrejskog potpuno promenila kulturno lice i naličje Zapada.

Al-Andaluz, kao prostor na kojem je od ranog VIII pa do sasvim poznog XV veka postojao čitav niz muslimanskih država i državica (čiji se prostor neprestano smanjivao hrišćanskom rekonkistom, od severa ka jugu), zapravo je bio u etničkom i kulturno-civilizacijskom smislu vezan uz Magreb (severozapad Afrike), i predstavljao je svojevrsno produženje Magreba u Evropu.

A upravo je u Magrebu, i to nedaleko od Gibraltarskog moreuza, u blizini kojega je 711. i počeo omejadski pohod na Vizigotsku kraljevinu, u gradu Fesu, u jeku tzv. Islamskog zlatnog doba (koje se uglavnom poklapa sa periodom Abasidskog kalifata, i pokriva vreme VIII do XIII veka, preciznije od vladavine kalifa Haruna al-Ašida do mongolske pohare Bagdada 1258), osnovana 857—859. godine medresa pri džamiji Al-Karauin, koju je osnovala polulegendarna Fatima al-Fihri — žena.

Ovo islamsko učilište, koje je 1963. pretvoreno u univerzitet u savremenom smislu, Ginisova knjiga rekorda smatra za najstariju postojeću i kontinuirano delujuću obrazovnu instituciju na svetu: Univezitet u Bolonji, koji se smatra najstarijim univezitetom u užem smislu i najstarijim evropskim, osnovan je 1088. (u vekovima pre toga, i u hrišćanskoj Evropi su postojale katedralske i manastirske škole, poput madrasa pri džamijama u islamskom svetu).

Tradicionalna definicija „univerziteta” (koja nije istovetna savremenoj) neizbežno je vezana za evropsko poimanje tog termina u srednjovekovnom smislu, što je potpuno prirodno, s obzirom da je Evropa stvorila i razvila koncept; po toj definiciji, univerzitet je bio „udruženje učenika i učitelja s kolektivnim pravima garantovanim poveljama izdatim od strane prinčeva, prelata ili gradova u kojima su bili smešteni”.

Takođe, pojam univerziteta je bio neraskidivo povezan sa specifičnim načinom izučavanjem sedam slobodnih veština, te prava, medicine i teologije, kao i s diplomama koje bi se na kraju školovanja dobijale (posle tri-četiri godine za bakalavara, šest za magistra). U tom smislu, Al-Karauin nije najstariji univerzitet; ali izgleda da jeste najstarija obrazovna institucija.

(Telegraf.rs)