Kako je Žana, ploveći kao Žan, postala prva žena koja je oplovila zemaljsku kuglu

Ako ste u XVIII veku želeli biti mornar, morali ste biti muškarac. Pošto je Žana Bare, zajedno sa svojim šefom i ljubavnikom Filiberom Komersonom, znamenitim botaničarem, htela da oplovi svet kao deo čuvene Bugenvilove ekspedicije, jedino rešenje je bilo da postane Žan i da se nada da to niko neće primetiti

Prva žena koja je oplovila svet bila je Žana Bare, ploveći maskirana u muškarca i pod imenom Žan Bare, na brodovima „Buduz” i „Etoal” u periodu 1766—1769, u sklopu ekspedicije Luj-Antoana, grofa od Bugenvila, kao pomoćnik i lični sluga znamenitog prirodnjaka Filibera Komersona, da bi potom, posle višegodišnjeg boravka na Mauricijusu, putovanje dovršila drugim brodom.

Rodila se 27. jula 1740. u selu Komel, u Burgonji, u siromašnoj porodici, po svemu sudeći nepismenoj; spekuliše se da je Žanu naučio da piše Komerson, mada ima i onih koji misle da je njena majka mogla biti od hugenotskog soja, kod kojega je pismenost bila znatno viša nego kod katoličkog življa.

Preporučujemo

Majka joj je, međutim, umrla kada je Žana imala 15 meseci, a otac kad joj je bilo 15 godina; ovo je možda presudno uticalo, ne samo na njen život, već i na istoriju botanike, jer se bez toga verovatno ni ne zaposlila kod 13 godina starijeg Komersona, negde između 1760—1764, koji je živeo dvadesetak kilometara daleko.

Posle smrti njegove supruge, Žana je preuzela ulogu upravnice imanja, i čini se stupila s njim u intimne odnose, pošto se porodila 1764, a potom i dve godine kasnije, nakon što je s njim prešla u Pariz (prvo dete je dato u sirotište i potom kod pomajke, a za drugo se ne zna; ali oba su ubrzo umrla); iste 1766, Komerson je, posle oklevanja zbog svog zdravstvenog stanja, prihvatio ponudu Bugenvila da se pridruži njegovoj ekspediciji.

Imajući pravo da sa sobom povede ličnog slugu, o kraljevom trošku, zajedno sa Žanom je osmislio plan da se ona preruši u muškarca i predstavi kao Žan, budući da je ženama bilo strogo zabranjeno da budu deo posade na francuskim brodovima; pre puta, koji je počeo decembra 1766, testamentom joj ostavio 600 livri (u to vreme velika suma), zajedno sa svim zaostalim platama, kao i nameštaj njihovog pariskog stana.

Bilo je određeno da budu smešteni na tovarnom brodu „Etoal” (Zvezda), gde im je, zbog velikog prtljaga koji je Komerson nosio sa sobom, kapetan dao svoju kabinu, kako bi mogli da se smeste, pa je Žana imala privatnost, koju inače teško da bi imala.

Posao botaničara počeli da su vrše tek po dolasku u Južnu Ameriku; ali pošto je Komerson imao čir na nozi, veći deo posla na skupljanju biljaka pao je na Žanu: u Montevideu ju je još koliko-toliko i pratio, uz dosta muke, ali je u Rio de Žaneiru (gde je brodski kapelan ubijen) bio zatvoren u sobi, pa je sve morala ona. Biljke su zatim zajedno skupljali po Patagoniji, pre nego što će ekspedicija proći kroz Magelanov moreuz i ući u vode Tihog okeana.

Do tada je Žana već stekla reputaciju hrabrog i čvrstog čoveka, a Komersonu je pomagala čak i oko organizacije uzoraka, njihove katalogizacije, beležaka. I tek je izgleda aprila 1768. godine, godinu i po dana po polasku na putovanje, otkriveno da je Žan u stvari — Žana.

Mada su glasine možda kružile i ranije, čini se da je sve razotkriveno tek po dolasku na Tahiti, zato što domoroci okružili Žanu i „prokazali” je kao ženu, pa je morala da se skloni na brod: to je Bugenvil napisao u svom dnevniku. Drugi navode da je razotkrivena tokom boravka na Novoj Irskoj, gde su je ostale sluge zatekle nespremnu, skinule i „ispitale” (napastvovale?); ima i drugačijih verzija.

Život je tada postao težak za Žanu (mada ju je Bugenvil izuzetno cenio), pa su se ona i Komerson iskrcali na Mauricijus (tada Il-de-Frans), gde je guverner bio Pjer Poavr, njegov stari prijatelj i kolega botaničar. Moguće je da ju je Komerson kao pomoćnicu poveo sa sobom na botaničarsku ekspediciju na Madagaskar i Reinion, koji se tada zvao Burbon.

1770. je krenula svojim putem, otvorivši krčmu u Port Luju, glavnom gradu Mauricijusa; zapisi pokazuju da je u godini Komersonove smrti, 1773, kažnjena globom od 50 livri zbog služenja alkohola nedeljom. Uprkos tome, u svoj brak s oficirom Žanom Dubernom unela je pozamašno bogatstvo, što od krčme, što možda od nekih drugih poslovnih poduhvata kojima se, okretna kakva je bila, odavala.

Tada je došlo i vreme da Žana Bare dovrši svoje oplovljavanje zemaljske kugle (nije ravna), i premda se zna da se to desilo (niti je mogla doleteti, niti se s Mauricijusa vratila putem kojim je došla), ne zna se kada se tačno vratila u Francusku, arhivska građa je oko toga nepotpuna; pretpostavlja se tokom 1775.

Aprila 1776. je dobila ono što joj je Komerson zaveštao, a 1785. i državnu penziju ministarstva mornarice od 200 livri godišnje (ovaj izvor to potvrđuje ali ne navodi sumu), zahvaljujući Bugenvilu. Umrla je 5. avgusta 1807, malo posle svog 67. rođendana. Njen značaj za onu ekspediciju i za razvoj botaničke nauke, danas se tiho i skromno priznaje; mada Komersonovo ime nosi preko 70 vrsta, samo jedna nosi ime Žane Bare.

(Telegraf.rs)