Otkrivamo: Šta je nacista Ernst Rem, šef SA, radio u našoj zemlji malo pre Noći dugih noževa?

Dva i po meseca pre nego što će stradati u obračunu Adolfa Hitlera sa svojim neprijateljima unutar NSDAP, kojim je „firer” konsolidovao svoju vlast i gvozdeni stisak nad partijom i državom, zapovednik Šturmabtajlunga, „smeđekošuljaša”, bio je u Dubrovniku i Crnoj Gori, u poseti koju je istorija izgleda zaboravila

Adolf Hitler je došao na vlast 30. januara 1933, umnogome zahvaljujući uličnom nasilju Šturmabtajlunga (SA, doslovno Jurišni odred), na čijem se čelu nalazio Ernst Rem; ali dok se razuzdanost SA, sa svojih 2,9 miliona članova, i mogla tolerisati pre preuzimanja vlasti, kada je imala i pozitivnih strana iz perspektive nacista, posle dolaska na vlast to je postalo nemoguće.

Dva su osnovna razloga zbog kojih je SA postao problem. Prvo, bio je deo radikalnog krila NSDAP (Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke) koji je akcenat stavljao na „socijalistička” i „radnička” (braća Štraser), tražeći temeljnu transformaciju države, društva i ekonomskog sistema, ugrožavajući interese krupnog kapitala; drugo, želeli su da zamene nemačku vojsku (Rajhsver, koji je u skladu s Versajem, imao 100.000 pripadnika, 30 puta manje od SA) i postanu zvanične oružane snage Trećeg rajha.

Preporučujemo

Hitler sebi nije mogao da priušti sukob ni sa jednim od te dve važne državne grane, čiju je saradnju trebao da bi sproveo u delo svoju zamisao o Nemačkoj; nepokorni Ernst Rem je morao da ode, a kada nacisti kažu da moraš da ideš, postoji samo jedno mesto na koje se misli. Tako je, na današnji dan, 30. juna 1934, došlo do Noći dugih noževa; tokom te noći, tog i naredna dva dana, likvidirano je, zvanično 85 ljudi, nezvanično stotine, možda čak i oko hiljadu.

Među žrtvama je, podrazumeva se, bio Ernst Rem, koji je uhapšen u hotelu u Bad Viszeu, gde je vrhuška SA imala konferenciju; ali nisu svi ubijeni tih dana bili iz SA: pored Gregora Štrasera, koji je zagovarao mešavinu konzervativne i socijalne revolucije, bio je tu i bivši general i bivši kancelar Kurt fon Šlajher, njegova supruga, general-major Ferdinand fon Bredov, bivši šef Abvera (treći po redu; Kanaris će 1935. postati peti), i drugi.

Likvidirani su pod optužbom da spremaju državni udar, a egzekucije su izvršili pripadnici Himlerovog SS-a, koji je tim događajem počeo da se uzdiže, na uštrb SA koji je počeo da opada (SS je prvobitno bio deo SA); ali postoji jedan kuriozitet koji je, čini se, nepoznat istorijskoj nauci, ili barem široj javnosti (ako ovim dajemo doprinos nauci i bacamo novo svetlo na Noć dugih noževa, dobro je): Ernst Rem je boravio u Jugoslaviji sredinom aprila 1934, dva i po meseca pre smrti.

Šta je on radio u Dubrovniku i Crnoj Gori, to možemo samo da nagađamo, kao i to s kim je bio, ali po svemu sudeći je u pitanju bila privatna poseta: na jugoslovensku rivijeru je došao radi oporavka, ili je barem on to tako predstavio. Pomoglo bi kada bi zainteresovani istoričari ustanovili s kojim je pripadnicima SA i NSDAP bio u Jugoslaviji; ko je istovremeno s njim odseo u hotelu „Imperijal” i uopšteno u Dubrovniku; da li je među posetiocima tih dana bilo i lica iz nekih drugih zemalja, recimo Sovjetskog Saveza, ili možda Engleske; itd.

Elem, 11. aprila, na dan kada se Hitler na bojnom brodu „Dojčland” sastao s vojnim rukovodstvom, upoznajući ih sa rđavim zdravstvenim stanjem predsednika Paula fon Hindenburga, tražeći njihovu podršku nakon što ovaj umre, zauzvrat im nudeći likvidaciju Šturmabtajlunga kao pretnje — tog istog dana Rem se opraštao od Jugoslavije.

Piše beogradska „Politika” 12. aprila 1934:

„Dubrovnik, 11. aprila

Ministar nemačkog Rajha i šef nacionalsocijalističkih šturm-bataljona g. Ernst Rem napustio je jutros Dubrovnik i na tromotornom hidroavionu društva ’Kozulić’ odleteo za Veneciju, odakle će odmah produžiti za Minhen. U gruško pristanište došli su da ga pozdrave dubrovački gradski načelnik, senator dr. Mićić, sreski načelnik g. Stričević i šef lučke kapetanije g. Goce sa ostalim činovnicima dubrovačkog sreza i kapetanije.

Posle kraćeg razgovora sa prisutnima, ministar g. Rem se sa svima srdačno oprostio, izrazivši nadu da će imati priliku da opet poseti našu Rivijeru. Tačno u 10.10 hidroavion je digao sidro i isplovio vodom sve do izlaza iz gruške luke. Pred ostrvom Daksa okrenuo se i za nekoliko sekunda digao sa površine. U 10.20 hidroavion je u letu zaokružio nad gradom i nestao nad pučinom.

Pre svog polaska, u 9 časova g. Rem je primio u hotelu ’Imperijal’ pretstavnike beogradske i zagrebačke štampe i izjavio im da mu karakter njegovog bavljenja na dubrovačkoj rivijeri nije uvek dozvoljavao da iziđe u susret željama predstavnika štampe, ali da će uskoro imati prilike da se ponova sastane sa jugoslovenskim novinarima. Zatim je g. Rem govorio o svom jučerašnjem putu u Boku Kotorsku i Crnu Goru, ne krijući efekat dubokih impresija koji su na njega učinili bokeljski fjordovi i narod u Crnoj Gori.

— Drago mi je, kazao je g. Rem, što mi se u isti čas pružila prilika da posetim pretstavnika Nj. V. Kralja u ovoj oblasti, zetskog bana g. dr. Stanišića, koga sam imao čast zamoliti da Nj. V. Kralju podnese izjavu moga dubokog poštovanja. Danas putujem za Minhen i tamo ću stići verovatno večeras. Nosim najprijatnije utiske iz vaše zemlje, a vidike sa puta u Boku i Crnu Goru neću nikada zaboraviti. Lepote prirode isto tako i srdačna atmosfera, u kojoj sam se ovde kretao, delovali su na mene najbolje. Ja se vraćam u Nemačku zadovoljan i oporavljen. Izručite vašem narodu i vlastima moju najsrdačniju zahvalnost.

G. Rem se lično oprostio sa svima sa kojima je imao prilike da dođe u dodir. Celom hotelskom osoblju, od direktora do sobara, g. Rem je pružio ruku i zahvalio se na pažnji sa rečima: „Doviđenja”. Prtljag g. Rema povećao se sa četiri velika ručna kofera, u kojima se nalazi nekoliko primeraka naše narodne nošnje, izrađevina u drvetu, srebru i kamenu. Tu ima i dosta starog hercegovačkog oružja.

Antikvar na Trgu Kralja Petra, koji je g. Remu prodao ovo oružje, protumačio mu je, u šali, da je ono nekada služilo hercegovačkim ’šturmbataljonima’, koji su se borili za oslobođenje našeg naroda od turskog ropstva. G. Rem je sa osmehom na licu primio ovo objašnjenje i kupio oružje.”

Isti list će 1. jula, u opširnoj reportaži na prvoj strani o Noći dugih noževa, navesti da su se Remu „na dušu” stavljali i gresi „seksualne prirode” (bio je poznat homoseksualac; on to nije skrivao, mada nije eksplicitno ni potvrđivao, budući da je to, po zloglasnom Članu 175 Kaznenog zakona, bilo krivično delo: štaviše, Remu se tokom 1931—1932. pet puta sudilo zbog toga, ali sud nije mogao ništa da dokaže).

Ko god da je pisao tu reportažu, imao je o tome slična gledišta kao i sami nemački nacisti, pošto pod međunaslovom „Orgije abnormalnih ljudi”, doslovce kaže:

„Sprovođenje hapšenja pokazalo je jednu sa moralnog gledišta tako žalosnu sliku, da je morao nestati svaki trag saučešća prema krivcima. Neki šefovi jurišnih odeljenja vodili su sa sobom dečake radi zadovoljenja svojih abnormalnih prohteva. Jedan od njih pronađen je čak u jednom gadnom položaju i uhapšen. G. Hitler je izdao naređenje da se ovi okuženi izrodi smesta istrebe. On u buduće neće više trpeti da milioni poštenih ljudu budu kompromitovani izvesnim brojem bolesno opterećenih ljudi...”

Kako zlokobno zvuči to istrebljivanje okuženih izroda, kada znamo šta se dešavalo u deceniji koja je usledila. Posebno što su te reči, u tom i takvom prevodu jedne izjave s nemačkog, izašle iz pera srpskog novinara, čiji je narod za vreme okupacije preuzeo ulogu okuženog izroda koji treba istrebiti. Zato se ovom prilikom treba setiti one pesme koju je nemački pastor Martin Nimeler spevao posle rata, a koja glasi:

Prvo su došli po komuniste,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.

Zatim su došli po Jevreje,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.

Zatim su došli po sindikalce,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.

Zatim su došli po katolike,

a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.

Zatim su došli po mene,

ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.

Daleko od toga da je Rem ubijen zbog homoseksualnosti (režimu je to samo zgodno poslužilo da ga kompromituje pred narodom i javnim mnenjem), i daleko od toga da je vredan simpatija samo zato što ga je Hitler likvidirao (nije; da se krilo kojem je on pripadao nešto pitalo, Holokaust bi verovatno počeo već 30. januara 1933); ali ovde se gotovo radi o pravdanju njihovih ubistava seksualnom orijentacijom: ko sam ne vidi koliko je to pogrešno, teško da mu se to može objasniti. A Noć dugih noževa jeste unutarnacistički obračun.

(Telegraf.rs)