Šta je Putinov otac, kao istrebitelj NKVD, na početku „Barbarose” radio u Estoniji?

Porodična istorija klana Putin obavijena je velom misterije, i van onoga što je ruski predsednik sam otkrio, ne zna se mnogo. Jedna od stvari o kojima je ovlaš pričao se tiče ratnih zgoda i nezgoda njegovog oca Vladimira Spiridonoviča

Prvi Putini koji su se utaborili u carskom Sankt Peterburgu bili su oni koji su, pod vođstvom Ivana Petroviča Putina, pradede aktuelnog ruskog predsednika, kao bivši kmetovi, posle oslobođenja od ropstva stigli iz Tvera i osnovali artel koji je prestoničke restorane snabdevao ljudstvom.

Njegov sin Spiridon je tako, imajući otvorena vrata u ugostiteljski svet glavnog grada imperije, postao kuvar, što možda objašnjava i neke simpatije koje V. V. Putin donedavno gajio prema Prigožinu, koji je po izlasku iz zatvora 1990, navodno počeo tako što je prodavao hot-dog na ulici.

Preporučujemo

Po tvrdnjama samog ruskog predsednika, koje je izneo u jednom intervjuu još 2000. godine, Spiridon Putin je dogurao do Lenjinovog i Staljinovog kuvara — mada ne kaže baš to. On zapravo kaže, da mu je deda kuvao u moskovskom rejonu u kojem su svi Uljanovi živeli, a implicira da je radio za Lenjina navodeći da je posle njegove smrti 1924. prebačen u jednu od Staljinovih dača.

Tamo je kuvao, ne samo za lidera SSSR, već i za druge istaknute partijske funkcionere (članak na Wikipediji iznosi izvorom nepotkrepljenu tvrdnju da je za Staljina kuvao samo povremeno), ali ako je to istina, izgleda da se desilo tek tridesetih, a ne nedugo nakon Lenjinove smrti, kako se može zaključiti iz Putinovih reči; izgleda da je Spiridonu oko toga pomogao mladi rođak, Mihail Putin, kasnije istaknuti sovjetski funkcioner, koji mu je tako vratio raniju uslugu.

Spiridon, međutim, nije imao nikakvu nameru da sâm pomogne porodici sopstvenog sina Vladimira, u vreme invazije Trećeg rajha na SSSR. Po rečima V. V. Putina, njegova majka Marija Šelomova je, posle odlaska Vladimira Spiridonoviča na front, ostala sama u Peterhofu, i uskoro prešla u Lenjingrad, gde je boravila kod nekog rođaka (spekulišu se — Mihaila Putina).

Na pitanje novinara, zašto im Spiridon, kuvar partijskih šefova (a taj posao, s isparanoisanim Staljinom na vlasti, bio je daleko od beznačajnog), nije nekako pomogao, Putin je odgovorio da „ljudi tada generalno nisu tražili usluge jedni od drugih”, što je potpuno bizaran način da se opiše odnos između oca i sina, koliko god da je ovaj još sinova imao (a imao je ukupno četiri) i koliko god da je imao unučadi.

Za svog oca, Vladimira Spiridonoviča, ruski predsednik je tvrdio da je bio pripadnik jednog od istrebiteljnih bataljona NKVD-a, koje je on u intervjuu predstavio kao diverzantske formacije koje su se borile iza neprijateljskih linija, te da je grupa njegovog oca čak raznela neko skladište municije.

Radi se o pranju očeve biografije: istrebitelji su bili nešto potpuno drugo, to su bile jedinice koje su delovale u vlastitoj pozadini, u kojoj su po Staljinovom naređenju sprovodili taktiku spaljene zemlje, proganjale i ubijale sabotere, čak i one koje su samo sumnjičili kao sabotere, špijune, dezertere, spekulante, pljačkaše, kulake, koji su u SSSR do 1939. gotovo eliminisani, ali kojih se nakupilo u dve godine pre „Barbarose”, nakon anektiranja istočnog dela Poljske i baltičkih republika.

Zanimljivo je da Putin u tom intervjuu spominje Estonce: navodno je jedinica njegovog oca izbačena kod Kingisepa, nedaleko od današnje ruske granice s Estonijom, koja je samo godinu dana ranije anektirana od strane SSSR, posle invazije i nameštenih izbora, na kojima su komunisti pod kontrolom Kremlja osvojili većinu u „narodnoj skupštini”, koja je potom zatražila da Estonija bude pripojena SSSR.

Putin kaže da su jedinicu njegovog oca lokalni Estonci prvo primili i hranili a onda izdali Nemcima, pa su ovi morali da beže, te da ih se spasilo samo četvoro od 28 koliko ih je bilo na početku; među onima koji su se izvukli bio je i Vladimir Spiridonovič, koji je skočio u močvaru i disao na trsku dok psi tragači nisu prošli.

Pokušati da se rekontruiše šta se tačno desilo s jedinicom V. S. Putina, nemoguće je, nemamo dovoljno informacija za tako nešto; možemo samo da pretpostavimo da ih je iznenadila neka nemačka prethodnica. Ne znamo ni kako se ta jedinica ponašala prema estonskom življu do dolaska Nemaca, sem što možemo biti sigurni da se nije ponašala kako dolikuje samo zato što će sin jednog od njenih pripadnika 60 godina kasnije postati predsednik Ruske Federacije.

Sećanje na rusifikaciju iz 18—19. veka, za vreme Ruske imperije, kada su Estonci bili u grupi naroda koje su Rusi pokušali da eliminišu kao identitetsku grupu, i da ih pretvore u Ruse, kao i sveže rane koje je su nanele ruske/sovjetske trupe u godini koja je prethodila „Barbarosi”, pre svega NKVD ali i Crvena armija, koji su ubijali i deportovali ljude u Sibir — dovelo je do toga, da su Estonci Nemce 1941. dočekali kao oslobodioce.

Takođe, dok su Nemci napredovali obalom Baltičkog mora, kao i nakon što su stigli, dok su se još vodile žestoke borbe za Estoniju — Sovjeti su činili strašne zločine nad estonskim civilnim stanovništvom (kao i litvanskim i letonskim, ali oni sada nisu tema), od kojih su neki dobro dokumentovani, a drugi slabije (brojke variraju; ovaj izvor govori o oko 9.000 Estonaca koji su ukupno ubijeni u to vreme, što se mahom stavlja na dušu istrebitelja).

Do tih pokolja je često dolazilo tokom i nakon okršaja s tzv. šumskom braćom, kako su se nazivale antikomunističke partizanske jedinice, kada bi istrebitelji i druge jedinice NKVD-a iskaljivali bes na civilima, kao i na zarobljenicima (PAŽNJA, nije za osetljive: na ovom i na ovom linku su fotografije zatvorenikâ u Tartuu koje su pripadnici NKVD-a masakrirali 9. jula 1941, prilikom povlačenja pred Nemcima).

Gde je tu V. S. Putin? Kao što rekosmo, ne znamo, ali tu negde mora biti; Putin kaže da njegov otac nije voleo da priča o ratu (zašto?), tako da je sigurno samo to da, kao istrebitelj, nije bio bačen iza neprijateljskih linija.

(Telegraf.rs)