Tramp nije prvi predsednik SAD koji je uhapšen: Jedan je kažnjen zbog trka u blizini Bele kuće
Predsednik SAD je čak u svojoj kočiji do policijske stanice odvezao policajca koji ga je uhapsio
Donald Tramp nije prvi predsednik SAD koji je uhapšen, otkriva "Njujork tajms". Poslednji put se tako nešto desilo pre 150 godina. Slučaj je uključivao dva živahna konja, jednu kočiju, grmljavinu kopita u blizini Bele kuće i - čoveka koji je slučajno bio predsednik Sjedinjenih Država.
Julisis S. Grant, 18. predsednik SAD, imao je oko za živahne konje i voleo je da testira njihovu hrabrost. To ga je i dovelo u situaciju da je 1872. godine uhapšen zbog prebrze vožnje ulicom u Vašingtonu, gde je vozio kočiju sa dva konja. Bio je to drugi put u dva dana da je policajac zaustavio predsednika. Prvi put mu je oficir izdao upozorenje.
Epizoda o Grantu očigledno nije bila objavljena u tadašnjoj štampi, ali je izašla na videlo 1908. kada je "The Sunday Star of Washington" objavila intervju sa tada penzionisanim poicajcem koji je uhapsio 18. predsednika Sjedinjenih Država. Bivši policajac se zvao Vilijam Vest, crnac koji je služio u vojsci Unije tokom građanskog rata. Priču je više od 100 godina kasnije potvrdila vašingtonska policijska uprava.
Dok su prošli predsednici bili pod istragom — naročito Ričard Nikson i Bil Klinton — hapšenje predsednika Granta zbog njegovih konjičkih navika je nešto najbliže što istorija može da ponudi hapšenju Donalda Trampa.
Predsednik Grant i nekoliko njegovih prijatelja, sa kojima se očigledno trkao, odvedeni su u policijsku stanicu. Svi su morali da daju kauciju od 20 dolara - ono što je opisano u vestima kao "kolateral" - suma koja bi danas bila ekvivalentna cifri od oko 500 dolara.
Predsednik, koji je imao "izgled školskog dečaka kojeg je učitelj uhvatio na delu", bio je dobrodušan u vezi sa hapšenjem, navodi se u izveštaju. Čak je odvezao policajca Vesta u svojoj kočiji do policijske stanice, gde je procesuirano njegovo hapšenje.
Na putu su policajac i predsednik razgovarali o iskustvu oficira tokom građanskog rata. Bivši general mu je „rekao da neće upasti u nevolje zbog hapšenja, jer se divi čoveku koji je izvršio svoju dužnost“, navodi se u novinskom izveštaju iz 1908.
Od tada, najbliže predsedničkom hapšenju došlo je kada je Nikson, suočen sa krivičnim gonjenjem zbog afere "Votergejt", podneo ostavku i dobio bezuslovno pomilovanje od strane svog naslednika, predsednika Džeralda Forda, 1974. godine. Ford je objasnio da bi dugotrajno suđenje polarizovalo američki narod i oštetilo kredibilitet vlade u zemlji i inostranstvu.
Samo 11 meseci ranije, potpredsednik gospodina Niksona, Spiro Agnju, nije osporio ni jednu optužbu za utaju poreza na dohodak i podneo je ostavku. Glavni tužilac je tada rekao da postoji bojazan da bi gospodin Agnju mogao da postane predsednik. Izjavom o neosporavanju izbegnuta je produžena parnica i omogućila Agnjevu da izbegne federalne optužbe.
Jedan od prvih potpredsednika zemlje takođe se suočio sa pravnim izazovima. Nakon što je napustio funkciju, Aronu Buru suđeno je za izdaju 1807. godine i na kraju je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Poslednjih godina predsednički kandidati su bili pod različitim stepenom kontrole zbog mogućih krivičnih dela. Nakon njegovih neuspešnih ponuda za predsednika i potpredsednika, Ministarstvo pravde optužilo je Džona Edvardsa, bivšeg senatora iz Severne Karoline, za prevaru u finansiranju kampanje u njegovom sopstvenom skandalu sa tajnim novcem.
Godine 2014. velika državna porota optužila je Rika Perija, tadašnjeg guvernera Teksasa, optužujući da je zloupotrebio ovlašćenja kada je zapretio da će prekinuti državno finansiranje demokratskom okružnom tužiocu. Pošto mu je optužnica visila nad glavom, on je najavio kandidaturu za predsednika u junu 2015. Otpao je iz trke tri meseca kasnije i optužnice su na kraju odbačene.
Predsednika Grant i drugi muškarci saslušani su u Policijskom sudu dan nakon hapšenja, navodi se u izveštaju. Sudija je izrekao velike novčane kazne predsednikovim prijateljima, iako su oni snažno protestovali, kritikujući ponašanje policajca Vesta.
"Kada je prozvano ime generala Granta, nije bilo odgovora", kaže se u izveštaju, "i njegovih 20 dolara je oduzeto".
(Telegraf.rs)