Misteriozna tragedija o kojoj se danima ćutalo: Četiri decenije od nestanka "Dunava" sa 32 člana posade

Tragedija ovog broda jedna je od najpoznatijih u istoriji hrvatskog pomorstva

Prošle su 42 godine od kad je na Tihom okeanu nestao riječki brod "Dunav" zajedno s 32 člana posade koji su bili rodom gotovo s cele jadranske obale, ali i unutrašnjosti Hrvatske.

Bila je to najveća pomorska nesreća hrvatske trgovačke mornarice posle Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Upravo o tragediji "Dunava" knjigu je napisao kapetan Vinko Horvat koji je plovio tim brodom, a imao je sreću da na to putovanje nije pošao, prenosi Morski.hr.

Želeo je, kaže, da se na neki načlin oduži kolegama, prijateljima i poznanicima, a o životu na brodu pre njegovog nestanka napisao je knjigu “Raj i pakao na okeanu”.

"S vremenom je ta knjiga postala svojevrsni spomenik poslednjoj posadi “Dunava”, o čijem životu svedoče brojne fotografije. I kao nastavak prve knjige, u “Pomorcima” pišem o životu na trgovačkim brodovima, o putovanjima na pet klasičnih linijskih brodova i dva kontejneraša, o položaju pomoraca koji se nije znatno promenio do danas, već se samo znatno pogoršao", rekao je on.

Jedini je veći hrvatski brod koji je nestao bez traga

"Dunav" je bio hrvatski teretni brod. U svoje je vreme bio jedan od većih brodova za rasute terete hrvatskih brodara. Imao je još tri broda-blizanca. Nestao je u olujnom nevremenu Tihog okeana 28. decembra 1980. godine.

Tragedija ovog broda jedna je od najpoznatijih u istoriji hrvatskog pomorstva.

Posadu je na poslednjem putovanju vodio kapetan Srećko Vukoša iz Rijeke. Pretpostavlja se da je potonuo približno 700 milja od japanske luke Jokohame i da je na dubini od 6.000 metara.

Poslednji je put zaplovio 20. oktobra 1980. iz kanadske luke Hamilton. "Dunav" je prevozio 12.000 tona čeličnih proizvoda, 11.000 tona papira i druge robe ka kineskoj luci Cingtau. Nakon 20 dana plovidbe našli su se usred snažne oluje, na najgorem mogućem mestu, nasred Tihog okeana. Vetar je bio orkanske snage 12 bofora, a talasi vrlo veliki.

Do 28. decembra 1980. brod je još bio u kontaktu sa spoljnim svetom. Ujutro u 7.30 po japanskom vremenu kapetan je uspeo da izvesti upravu Jugolinije da zbog oštećenja nastalih u nevremenu brod mora da skrene s kursa ka Jokohamu. Brod je malo kasnije bio u kontaktu i sa drugim hrvatskim brodom, Banijom Atlantske plovidbe iz Dubrovnika.

Vest o nestanku broda držala se u tajnosti

Tada je bio 700 milja od najbliže kopnene tačke, rta Nojime u Japanu. Vest o lošoj situaciji držala se u tajnosti da se ne bi uznemiravala javnost, budući da ne mora svaka opasna situacija da rezultira fatalno. Ova situacija zaista je bila opasna. U izveštaju upravi spominjao se prodor mora u skladište pramca i lomovi prednjih brodskih dizalica. Pri onakvim vremenskim uslovima izgledi za spas broda i posade su vrlo mali.

Javnosti se nije govorilo ništa punih pet dana. Tek 2. januara 1981. riječko brodarsko preduzeće izvestilo da nema komunikaciju s brodom. Mogućnost fatalnog kraja uopšte nije spomenuta. Narednih dana javnosti se izveštavalo o intenzivnoj potrazi za "Dunavom". Na kraju se Jugolinija oglasila 10. januara 1981. te je brod i posadu službeno proglasila nestalima.

Javnosti je na novinskoj konferenciji preneta informacija o 14-dnevnoj intenzivnoj potrazi, ali te potrage nije ni bilo, prenosi Morski.hr.

Ovo je jedini veći brod u istoriji hrvatskog brodarstva koji je nestao bez ikakvog traga. O ovoj su tragediji onda retki pisali ili istraživali pozadinu, jer su time rizikovali da ih ondašnje vlasti prikažu sramotnim, navodi se u tekstu.

(Telegraf.rs)