Kraljica iz Kijeva može da održi lekciju Evropi?

Time što se udala za kralja Henrija Prvog u Remsu 1051. godine, Ana je otišla korak unazad. Princeza je napuštala svoj impozantni, blistavi rodni grad sa više od 400 crkava, sa legendarnom Zlatnom kapijom, da bi živela u intelektualnom okruženju inferiornijem od njenog

Vreme je da se oživi kraljica Ana iz Kijeva, veoma uspešna i nepravedno zaboravljena franačka kraljica iz 11. veka. Ona bi, kako navodi Politico, imala oštre reči za svog naslednika koji vodi Francusku, predsednika Emanuela Makrona.

"Ana bi sigurno bila užasnuta što neki smrdljivi Frank koji ždere repu sada ima drskosti da sugeriše da je eminentno sofisticiranija civilizacija Kijeva, po svoj prilici decenijama udaljena od toga da bude deo panevropskog političkog projekta, kao što ga predstavlja EU", navodi ugledni list.

Preporučujemo

Štaviše, malo je istorijskih ličnosti tako savršeno postavljenih kao Ana da svedoče o mestu Kijeva u centru, a ne periferiji evropske priče. Pošto je već jasno da će veliki deo Zapadne Evrope odugovlačiti sa kandidaturom Ukrajine za EU, sada je od vitalnog značaja perspektiva o Ani i njenom svetu.

Time što se udala za kralja Henrija Prvog u Remsu 1051. godine, Ana je otišla korak unazad. Princeza je napuštala svoj impozantni, blistavi rodni grad sa više od 400 crkava, sa legendarnom Zlatnom kapijom, da bi živela u intelektualnom okruženju inferiornijem od njenog.

Ona je upečatljiv lik, koji nam može pomoći da povučemo Kijev sa granice gde su mnogi zapadni Evropljani sada proterali Ukrajinu.

Borba za Anu

Makron je već imao "sukob" sa Anom. Na zajedničkoj konferenciji u Versaju u maju 2017. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin pozdravio je "rusku Anu" što je postavila stubove rusko-germanskih odnosa. Francuski predsednik stajao je kraj njega smešeći se u kameru, verovatno nesvestan da u Kijevu krv ključa.

Tadašnji predsednik Ukrajine, kralj čokolade Petro Porošenko, istakao je da Rusija pred Evropom "krade Anu zbog njene istorije". Ukrajinci često brzo napominju da je Kijev kontrolisao zemlje od Baltičkog do Crnog mora u Anino vreme, mnogo pre nego što se Moskva pojavila na sceni.

Ni sama Ana verovatno ne bi volela da je prisvaja Putin, koji sada baca krstareće rakete i dronove kamikaze u njen voljeni Kijev. Iako je po svemu sudeći bila bogobojazna i saosećajna kraljica, još uvek biste mogli da zamislite da bi svog neprijatelja tiho ugušila i bacila, prenosi Politico.

Diplomatski, Makron je pokušao da popravi štetu načinjenu u Versaju kada je Porošenko došao u Francusku narednog meseca, tako što je klekao pred spomenik Ani. Sve više liričan, Makron je primetio kako je "Ana od Kijeva pokazala da je odnos Kijeva i Pariza usidren u dubinama prošlog milenijuma“.

Međutim, postavlja se pitanje da li je Makron tada naučio lekciju? Ako je upravo shvatio da se Rusija i Ukrajina bore oko toga u kojoj meri su njihove moderne nacije zaista naslednici Kijevske Rusije — sa Kijevom koji plače zbog imperijalističkih narativa iz Moskve — onda to zapravo i nije glavna poenta.

Mnogo važnija lekcija od Ane, jeste vizija o Evropi.

Evropska princeza

Zanimljivi mitovi kruže o Ani. Neke priče sugerišu da je ponela čuveno slovensko jevanđelje iz Remsa u svom prtljagu kada je stigla da se uda za Henrija. Sada je to neprocenjivo francusko nacionalno blago. Mnoge biografije govore da je otmena princeza iz Kijeva bila toliko užasnuta bučnim Francima da je uvela kupatila. Drugi profili citiraju pismo njenom ocu, koje je malo više od litanije neistorijske invektive o francuskim neuspesima, od nepismenosti do jedenja žaba.

Tragično, sve su to kasnije romantične fikcije o Ani. Međutim, u pričama postoji čvrsta logika. Ona je skoro sigurno bila dobro obrazovan proizvod sofisticirane dvorske kulture prožete grčkim, naukom i književnošću. Obrazovanim muškarcima na Zapadu koji su znali dragoceno malo o bilo čemu osim o crkvenom latinskom, porezima i svinjarima, kraljica sa istoka verovatno se činila kao da je došla sa druge planete.

Njeno poreklo je ključno da bi se razumela Ana od Kijeva. Njen otac je bio veliki Jaroslav Mudri, veliki knez Kijeva, čovek poznat po svojoj ljubavi prema knjigama, koji je poslao pisare da prevode grčke tekstove.

Pod Jaroslavom je izgrađen Saborni hram Svete Sofije, ponos Kijeva, u kojem se može pronaći freska za koju se veruje da je mlada Ana. Jaroslav je bio veliki kodifikator zakona i, kao znak da se direktno borio protiv najgnusnijih zločina, njegovi statuti su veoma specifični u vezi sa kaznama za čupanje brade.

Međutim, Anina majka otkriva da je ova priča više od susreta pravoslavnog istoka i latinskog zapada. Ingegerd, kasnije kanonizovana, bila je ćerka prvog hrišćanskog kralja Šveđana, što podseća na kijevsko vikinško poreklo. Ana je u velikoj meri deo skandinavskog nasleđa kontinenta, a njen otac se pojavljuje u nordijskim sagama kao Jaroslav Hromi, verovatno zahvaljujući rani od strele. Ana je bila deo "multikulturalno evro-kraljevske porodice".

U borbi sa Vizantijom, Jaroslavljeve kontinentalne ambicije zahtevale su "šire platno". Ostale ćerke su bile udate za norveške, mađarske i (moguće) engleske kraljevske porodice. Prvobitno je bezuspešno pokušao da uda Anu za Svetog rimskog (nemačkog) monarha Henrija III, i upravo je to bračno manevrisanje verovatno privuklo interesovanje franačkog Henrija I.

Jedna od popularnijih teorija je da je, nakon što je Henri III odbio Anu, neka vrsta kijevsko-francusko-poljskog fronta protiv Nemaca se formirala sredinom 11. veka. To je svakako moguće. Šira slika je, međutim, jasna: Kijev je pomagao u oblikovanju Evrope.

Upravljanje Francuskom

Ana nije obavljala svoje kraljevske dužnosti samo time što je Henriju obezbedila naslednika i uvodeći grčko ime Filip u kraljevske porodice sa Zapada, već je bila aktivna i u upravljanju nacijom. Postoje pisani dokazi koji pokazuju da ona nije bila kraljica koja je sedela u tornju okružena tapiserijama.

To otkriva koliko se franačkih povelja trudi da naznače činjenicu da su potpisane u prisustvu kraljice ili uz njenu saglasnost.

Veliki deo njihovog sadržaja je dosadan: monasi i kraljevski zvaničnici se svađaju oko posla sa govedinom, ili potvrde crkvenih donacija, ali je očigledno da je kraljičino učešće dalo kredibilitet državnim poslovima. U pomalo ljubaznom pismu "slavnoj kraljici", sam papa kaže da je čuo da u "njenim ženskim grudima leži muževna snaga".

Njeno državotvorstvo pokazalo se krucijalnim 1060. godine, kada je kralj Henri svoje zdravlje poverio šarlatanu po imenu Jovan Gluvi, koji je ime dobio verovatno zbog toga što je ignorisao vriske svojih pacijenata. Jovan je Henriju prepisao mučno sredstvo za čišćenje koje ga je ubilo. Za smrt je pokušao da okrivi litre vode koju je kralj popio uprkos njegovom savetu, ali je bilo očigledno da je otrovao svog monarha. Ana je verovatno trebalo da sa sobom povede lekara sa istoka.

Trenutak Henrijeve smrti bio je opasan. Kraljevstvo je bilo veoma slabo, a Anin najstariji sin Filip imao je svega osam godina. Ipak, pisani tragovi ukazuju da je kraljica iz Kijeva uspela da učvrsti kraljevstvo. Anu i Filipa I su navodno oslovljavali sa "kraljevi". Ono što je činjenica jeste da je od njih dvoje, samo Ana bila sposobna da donosi odluke. Svejedno, Filip je imao od toga koristi i dobio je naziv "zaljubljeni“, što bi sugerisalo da je veoma uživao u svojoj dugoj vladavini.

Uprkos njenom očiglednom uspehu u integraciji među Franke, postoje znakovi da nikada nije postala potpuno srođena sa njima. Potresno, zadržala je potpis na ćirilici. Dok papa nikada ne nagoveštava da ima problema sa njenim poreklom sa pravoslavnog istoka, njena posvećenost crkvi, u kojoj žudi za "lepotom“ večnog života, odiše jezikom njene izvorne vere.

Decenijama udaljeni?

Politico piše da je "bolno očigledno" gde kreće politika EU odavde. Kako ističu, uprkos tome što su Ukrajinci pokazali, pod zastavama EU, u ustanku na Majdanu i u ratu protiv Putina da su voljni da polože svoje živote za suštinske slobode, Brisel će ih razapeti kada je u pitanju članstvo u EU.

"Kratkovidna francusko-nemačka osovina koja EU vidi u suštini kao farmu i auto-lobi, a ne kao politički ideal, insistiraće na tome da je Ukrajina previše nesigurna, siromašna i korumpirana za prijem", navodi Politico.

"Naravno, biće potrebne reforme i rekonstrukcija, ali Makronovo insistiranje da je Kijev decenijama daleko otkriva široko rasprostranjenu predrasudu da Ukrajina jednostavno nije evropska. Anina priča sugeriše nešto sasvim drugo i zahteva veću poniznost od Zapada. Kijev je u srcu evropske sage. Kao prva žena regent, kraljica sa istoka je verovatno držala oslabljenu Francusku na okupu za svog sina, dečaka kralja Filipa I", navodi list.

"Nadamo se da pristupanje EU neće trajati decenijama. Ukrajinci su skloni da nas zbune vremenskim okvirima. Na kraju krajeva, još u februaru, Putinu je trebalo da zauzme Kijev za nekoliko dana. Ana mu je mogla reći da se to neće dogoditi. Zidovi njenog oca bi izdržali", zaključuje se u članku Politica.

(Telegraf.rs)