Pre 60 godina počela je Kubanska kriza: Svet je tada bio najbliži nuklearnom ratu, da li se istorija ponavlja?

Uprkos kratkom vremenskom okviru, Kubanska raketna kriza ostaje odlučujući momenat u američkoj nacionalnoj bezbednosti i pripremi za nuklearni rat. Konfrontacija se često smatra najbližom eskalacijom Hladnog rata u nuklearni rat punih razmera

Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez došle su opasno blizu ratu u oktobru 1962. godine tokom Kubanske krize. Odnosi se na period od 35 dana, koji je počeo na današnji dan, 16. oktobra i trajao do 20. novembra 1962. godine. U pitanju je jedan od kritičnih trenutaka Hladnog rata, koji je svet doveo na ivicu nuklearnog uništenja.

Sukobu je prethodilo razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa (2.400 km) u bazi kod Izmira u Turskoj, i u bazi oko Barija u Italiji. Bilo je i pregovora o smeštanju raketa u Francuskoj, ali oni nisu uspeli.

Preporučujemo

U međuvremenu se na Kubi dogodila revolucija posle koje je Fidel Kastro došao na vlast. Dve godine kasnije, 1961. su SAD potpomogle invaziju na Zaliv svinja, koja nije uspela.

Nakon toga je 1962. godine SSSR instalirao nuklearne rakete na Kubi, što su SAD proglasile za pretnju svojoj bezbednosti i povredu interesne sfere.

Kriza je eskalirala krajem oktobra 1962. godine pomorskim karantinom Kube od strane SAD i američkog predsednika Džona F. Kenedija. Tada je namerno upotrebljen naziv pomorski karantin, a ne pomorska blokada, pošto se termin blokada može smatrati objavom rata.

Namera je bila da se spreči da sovjetsko nuklearno oružje stigne do Karipskog mora. Kenedi je zahtevao da sovjetski premijer Nikita Hruščov ukloni oružje, ali je on to odbio.

U narednim danima dvojica lidera su razmenila privatne apele i zahteve javnosti, pozivajući jedan drugog da se povuku. Premijer Kube Fidel Kastro je 26. okrobra pisao Hruščovu, pitajući ga da napadne SAD. Sovjetske protivvazdušne rakete su 27. oktobra oborile američki špijunski avion iznad Kube.

Shvatajući da je rat neizbežan, Kenedi i Hruščov su ponudili ustupke. Kenedi je prihvatio da ukloni nuklearne rakete iz Turske, koje su mogle da stignu do Sovjetskog Saveza.

Zauzvrat, Hruščov je pristao da ukloni rakete ukoliko SAD obećaju da neće napasti Kubu nakon toga.

Kriza je završena 28. oktobra, a SAD su okončale pomorski karantin Kube 20. novembra.

Jedanaest meseci posle dogovora Kenedi - Hruščov (do septembra 1963) američko atomsko oružje u Turskoj je deaktivirano. Postignut je dogovor o uspostavljanju vruće linije (takozvani crveni telefon) između Moskve i Vašingtona.

Iako su dvojica lidera postigla sporazum da neće raspoređivati oružje, gorke tenzije između SAD i Sovjetskog Saveza sve do kraja Hladnog rata 1991. godine, ostavile su ostatak sveta da strahuje od nuklearnog napada decenijama posle.

Kriza je u dva navrata bila veoma blizu eskalacije u rat tokom subote, 27. oktobra 1962. Prvi incident je bilo obaranje američkog špijunskog aviona Lokid U-2, prilikom koga je i pilot major Ralf Anderson stradao.

Nakon toga su vojni zvaničnici vršili veliki pritisak na Kenedija da naredi bombardovanje Kube. Među glavnima su bili vrhovni komandant vazduhoplovstva Kertis Lemej, i načelnik generalštaba Maksvel Tejlor. Kenedi je tada izdržao pritiske, i nije naredio bombardovanje.

Drugi incident se desio kada su američki brodovi pokušali da nateraju jednu sovjetsku podmornicu da izroni, tako što su bacali podvodne bombe. Ta podmornica je nosila nuklearni torpedo, i u njoj su bila tri člana posade. Dvojica su htela da ispale taj torpedo na američki brod, ali je treći, Vasilij Arhipov, glasao protiv lansiranja, čime je verovatno sprečio američki kontraudar, i predstojeću eskalaciju.

Naknadno je taj datum u SAD nazvan Crnom subotom, jer je tog dana Hladni rat bio najbliži nuklearnom ratu i uništenju.

Svet opet na ivici nuklearnog rata

Uoči obeležavanja 60 godina od početka Kubanske krize, svet je opet na ivici nuklearnog sukoba zbog rata u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je nuklearnim ratom nakon neočekivanog neuspeha njegovih trupa u Ukrajini. Invazija je donela novu vrstu izazova evropskoj bezbednosti, ali, baš kao i 1962, tenzije između Rusije i Zapada su u porastu.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je da Putinov rat u Ukrajini donosi najveći rizik od nuklearnog rata od Kubanske raketne krize.

- Prvi put od Kubanske krize, imamo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja. Nismo se suočili sa perspektivom Armagedona od Kenedija i Kubanske raketne krize - rekao je Bajden nakon Putinovih pretnji.

Govoreći o upotrebi nuklearnog oružja, američki ministar odbrane Lojd Ostin je nedavno rekao da bi Putin mogao da donese "drugu odluku". Američki timovi istražuju moguće odgovore na nuklearni napad, prema izveštajima.

Koliko je svet blizu nuklearnom ratu? Teško je reći. Namerna eskalacija može biti malo verovatna i možemo da izbegnemo najgori scenario. Međutim, postoje mnoge situacije koje mogu nenamerno dovesti do katastrofe.

Kubanska raketna kriza ne može da nas nauči kako da sprečimo rat - ona nam pokazuje da se, kada se tenzije podignu, to svodi na sreću. Umesto toga, treba da naučimo iz krize, najbliže nuklearnom ratu, da samo postojanje nuklearnog oružja uvek izaziva katastrofu.

Imali smo sreće što smo do sada izbegli nuklearni rat. Ako se izbegne nuklearna kriza u Ukrajini, ponovo ćemo imati sreće, ali ono što treba da znamo jeste da je nuklearni rat u 21. veku moguć, ali se nadamo da do njega neće doći.

(Telegraf.rs)