Svekrvu kraljice lečio Sigmund Frojd, bila podvrgnuta elektrošokovima: Neverovatna priča o majci princa Filipa
Majka princa Filipa Grčku je poslednji put napustila 1967. godine nakon novih političkih previranja. Na poziv Filipa i Elizabete II odlazi da živi u Bakingemskoj palati, gde je provela poslednje godine života
Princeza Alisa od Batenberga, majka princa Filipa i svekrva kraljice Elizabete Druge, bila je malo poznati član britanske kraljevske porodice, koja je imala buran život pun tragedije, ali je poznata i po svom filantropskom radu u Grčkoj.
Princeza Alisa je rođena u Vindzorskoj palati, Berkšir, kao praunuka britanske kraljice Viktorije. Alisina majka, princeza Viktorija od Hesena i Rajne, bila je ćerka velikog vojvode Ludviga IV i britanske princeze Alise.
Otac joj je bio princ Ludvig Aleksandar od Batenberga, britanski oficir. Alisa je najstarije dete, posle još jedne sestre i dva brata.
Pola svog života provela je u Grčkoj. Obožavala je naciju i njen narod toliko, da je u jednom trenutku počela da je zove "svojom zemljom".
Uprkos tome što je rođena gluva, njena majka je zahtevala da učestvuje u raspravama odraslih od ranog detinjstva, tako da je, neposredno pre punoletstva, Alisa mogla da čita sa usana svojih sagovornika na mnogim jezicima. Ne samo da je čitala sa usana, nego je tečno govorila engleski i nemački.
Udala se 6. oktobra 1903, u Darmštatu, za grčko-danskog princa Andreja, sina grčkog kralja Đorđa I i velike kneginje Olge Konstantinovne. Andreja je upoznala 1902, na ceremoniji krunisanja britanskog kralja Edvarda VII.
Princ i princeza skrasili su se u Grčkoj i dobili su petoro dece.
Princeza je vodila relativno bezbrižan život, putujući po Evropi i baveći se dobrotvornim radom u periodu od 1905. do 1914. godine, dok je Andrej bio posvećen svojoj vojnoj karijeri u grčkoj vojsci. Odlikovana je za svoj rad u Kraljevskom Crvenom krstu 1913. godine.
U junu 1917. godine, kada je besneo Prvi svetski rat, kraljevska porodica je bila primorana da ode u samoizgnanstvo u Švajcarsku zbog insistiranja pro-nemačkog kralja Konstantina I da zemlja ostane neutralna uprkos insistiranju premijera da se pridruži Antanti.
Međutim, kasnije je i kralj Konstantin bio prognan. Nakon ratnog preokreta i referenduma 1920. godine, Konstantin I se ponovo vratio u Grčku zajedno sa ostatkom kraljevske porodice.
U junu 1921. godine princeza Alisa je rodila princa Filipa, svoje peto dete, koji će se kasnije oženiti britanskom princezom Elizabetom, a koja je krunisana kao kraljica Elizabeta Druga.
Porodica je živela u kraljevskoj rezidenciji na Krfu u vreme Filipovog rođenja. Međutim, relativni mir nije trajao dugo. Posle maloazijske katastrofe 1922. godine, kralj i njegov ujak su bili neželjeni u zemlji i bili su primorani da pobegnu u izgnanstvo u Pariz.
Princeza Alisa beži iz Grčke
Novorođenče princ Filip odveden je iz Grčke sakriven u sanduku sa narandžama. Zapravo, njegov otac princ Andrej bio je čak osuđen i na smrt, ali mu je kazna kasnije preimenovana u izgnanstvo.
Princeza Alisa je bila toliko potresena događajima da se okrenula misticizmu kao utehi i počela je da prihvata grčku pravoslavnu veru. Nažalost, doživela je i nervni slom.
U februaru 1930. dijagnostikovana joj je šizofrenija i prebačena je, protiv svoje volje, u sanatorijum u Švajcarskoj, gde je njen terapeut konsultovao Sigmunda Frojda za dalju dijagnozu.
Frojdova dijagnoza, kao što se često dešavalo, bila je da žena pati od seksualne frustracije. Kao rezultat toga, njen terapeut je odlučio da naredi terapiju elektrošokovima i izazove prevremenu menopauzu bombardujući njene jajnike rendgenskim zracima kako bi uništio njen seksualni nagon.
Iako je princeza Alisa više puta pokušala da pobegne iz sanatorijuma, tamo je ostala dve godine, a suprug ju je posetio samo jednom. Svoje dane radije je provodio u južnoj Francuskoj, gde je pio i igrao karte okružen ženama.
Nakon puštanja iz sanatorijuma, princeza je putovala Evropom, a niko nije znao njen pravi identitet, a narednih sedam godina nije imala kontakt ni sa decom ni mužem.
Međutim, 1937. godine, njena ćerka princeza Sesilija poginula je zajedno sa svojim mužem i dvoje dece u padu aviona u Belgiji. Ona i princ Andreja susreli su se na njihovoj sahrani prvi put za šest godina.
Ovaj tragični događaj motivisao je princezu da obnovi kontakt sa porodicom, a 1938. godine vratila se sama u Atinu, da bi radila sa siromašnima dok je živela u malom dvosobnom stanu.
Iako je imala malo sredstava i u osnovi je i sama gladovala, uspela je da postavi kamion sa hranom kako bi pomogla maloj deci koja su patila od nestašice hrane. Kada je bankrotirala, otputovala je u Švedsku da prikupi neophodna sredstva.
Dobrotvorni rad u Grčkoj
Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, hrabno je nastavila sa dobrotvornim radom. Tokom nemačke okupacije Grčke, dva zeta su joj se borila na nemačkoj strani, a sin, princ Filip, u britanskoj kraljevskoj mornarici.
Priča se da je, kada ju je posetio nemački general koji se raspitivao kako bi joj mogao pomoći, ona odgovorila: "Možete da izvedete svoje trupe iz moje zemlje".
Za vreme rata, princeza je pružila skolnište Jevrejki Rejčel Koen, koja je sa petoro dece boravila u njenoj kući.
Princeza Alisa je 1949. godine u Atini osnovala "Hrišćansko bratstvo Marte i Marije", koje je bilo domaćin klinike i škole za monahinje. Tada je počela da nosi haljine monahinje koje će nositi do kraja života dok je nastavila sa svojim filantropskim radom.
U Grčkoj je ostala do sredine 1967, ali je putovala svetom kako bi prikupila novac.
Nakon puča 21. aprila i uspostavljanja diktature pukovnika, njen sin Filip, koji je tada bio suprug engleske kraljice, zatražio je od svoje majke da se vrati u domovinu.
Priceza Alisa je poslednje dve godine života provela u jednoj sobi u Bakingemskoj palati, pored sina i njegove porodice.
Umrla je 5. decembra 1969. u 84. godini. Nije ostavila ništa iza sebe, jer je sve što je ikada imala dala onima kojima je to bilo potrebno.
Princeza je u početku bila sahranjena u kapeli Svetog Đorđa u zamku Vindzor uprkos njenim izričitim željama da bude sahranjena u manastiru Svete Marije Magdalene u Jerusalimu.
Njena želja najzad je ispunjena 3. avgusta 1988. kada je njeno telo prebačeno tamo.
Godine 1994. princeza Alisa je odlikovana kao "Pravednik među narodima" jer je sakrila porodicu Koen u svom domu u Atini tokom Drugog svetskog rata.
Britanska vlada je 2010. posthumno proglasila hrabru, neustrašivu princezu za "Heroja Holokausta".
(Telegraf.rs)