Kako je Amerika deset puta navodno pomogla da se zbace Vlade u stranim zemljama?

Posle Drugog svetskog rata SAD su počele da koriste novoosnovanu Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) za rušenje vlada širom sveta na tajniji način

Tokom svoje istorije, SAD su navodno koristile svoje vojne i tajne operacije da zbace ili podrže strane vlade "u ime očuvanja američkih strateških i poslovnih interesa".

Intervencija SAD u stranim vladama navodno ke počela napadima i raseljavanjem suverenih plemenskih naroda u Severnoj Americi. Tokom 1890-ih, ova vrsta aktivnosti, proširila se na globalni nivo, onog trenutka kada su SAD zbacile Havajsko kraljevstvo i pripojile njena ostrva. Kada je Amerika anektirala više prekomorskih teritorija, počela je često da interveniše i po pitanju vlada drugih zemalja, posebno u onima u svom okruženju.

Preporučujemo

- Na početku 20. veka, SAD su nemilosrdno intervenisale u karipskom basenu - kaže Stiven Kinzer, viši saradnik na Votson Institutu za međunarodne i javne poslove.

Posle Drugog svetskog rata SAD su počele da koriste novoosnovanu Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) za rušenje vlada širom sveta na tajniji način, piše History.

Američki lideri su mnoge od ovih intervencija pravdali činjenicom da su navodno bili neophodni kako bi se sprečilo širenja komunizma, piše pomenuti portal.

Slično tome, lideri u 21. veku će kasnije navodno braniti intervencije SAD na Bliskom istoku rekavši "da su bile neophodne za borbu protiv terorizma".

Havaji

U januaru 1893. godine, mala grupa vlasnika preduzeća i plantaža, uz podršku američkog izaslanika na Havajima, predvodila je državni udar koji je zbacio havajskog monarha, kraljicu Liliʻuokalani sa vlasti. To se dogodilo šest godina nakon što je kraljičin prethodnik, njen brat kralj David Kalakaua, bio primoran da potpiše novi Ustav pod pretnjom oružjem koji mu je oduzeo većinu ovlašćenja i prebacio ih na pripadnike klase vlasnika plantaža.

Predvodnici državnog udara navodno su odmah insistirali na tome da SAD anektiraju Havaje, što su i učinili 1898. godine. Ostrva su ostala deo američke teritorije sve do 1959. godine, kada su Havaji postali 50. američka savezna država.

Sto godina nakon državnog udara, tačnije 1993. godine, Vlada SAD se zvanično izvinila domorodačkim Havajcima "što je zbacila njihovu monarhiju i anektirala 1,8 miliona hektara zemlje bez pristanka ili kompenzacije sa domorodačkim narodima Havaja, ili sa njihovom suverenm Vladom".

Kuba

Iste godine kada su SAD anektirale Havaje, njihova pobeda u Špansko-američkom ratu takođe im je, prema pisanju portala, omogućila kontrolu nad Guamom, Portorikom i Filipinima kao američkim teritorijama, a oni su to iskoristili i kao izgovor za početak vojne okupacije Kube.

Nakon što je tadašnji predsednik Teodor Ruzvelt potvrdio pravo SAD na vojnu intervenciju u Latinskoj Americi tokom 1904-1905. godine, SAD su to navodno počele češće da rade u zemljama Karipskog basena, uključujući Dominikansku Republiku, Nikaragvu, Meksiko, Haiti, Honduras i Kubu.

Nakon što su priznale Kubu kao nezavisnu 1902. godine, SAD su povukle svoju vojsku iz zemlje uz upozorenje da će i dalje nastaviti sa vojinim intervencijama kako bi zaštitile američke interese u budućnosti. Tokom naredne tri decenije, SAD su često napadale Kubu i druge karipske zemlje u takozvanim "ratovima banana", kako bi navodno pomogle u suzbijanju štrajkova radnika i revolucija koje su pretile preduzećima koje se bave proizvodnjom šećera, voća i kafe, a koje su bile u vlasništvu SAD.

Godine 1933. SAD su podržale puč vojnog vođe Fulhencija Batiste koji je želeo da svrgne tadašnju kubansku Vladu. Nakon što je Fidel Kastro nasilno zbacio Batistu i uspostavio prvi komunistički režim na zapadnoj hemisferi, predsednik SAD Džon Kenedi pokušao je da zbaci Kastrovu vladu u napadu na Zaliv svinja 1961. godine.

Ovaj neuspeli državni udar "nije samo predstavljao stalni imperijalistički stav Amerike prema svojim južnim susedima, već je takođe prikazao noviju intervencionističku granu agencije CIA.

Iran

Nakon što su SAD osnovale agenciju CIA 1947. godine, počele su da koriste tu agenciju da zbace ili podrže strane vlade na mnogo perfidniji način", piše novinar portala History.

Kinzer kaže "da pre Drugog svetskog rata, SAD nisu pokušavale da sakriju svoje intervencije u stranim vladama". Ali sa početkom Hladnog rata, postale su mnogo zabrinutije za skrivanje svojih akcija od Sovjetskog Saveza, smatra on.

- Pedesetih godina prošlog veka, na vrhuncu Hladnog rata, prioritet za predsednika Ajzenhauera i direktora Centralne obaveštajne službe Alena Dalesa bio je da uvere da je SAD uvek imala verodostojna objašnjenja kojima bi negirali ove optužbe. Ajzenhauer je verovatno bio poslednji predsednik koji je verovao da neko može da uradi ove stvari i da niko za nikada ne sazna - smatra on.

CIA je 1953. godine, prema pisanju porata, organizovala državni udar demokratski izabranog premijera Irana, Mohameda Mosadeka, kako bi konsolidovala vlast sa iranskim kraljem, Mohamedom Rezom Pahlavijem. Dokumenti CIA-e koji su se pojavili u javnosti otkrili su da je puč, koji je poznat kao "Operacija Ajaks" osmišljen kako bi sprečio moguću "sovjetsku agresiju u Iranu", ali istoričar Ervand Abrahamijan tvrdi da je pravi cilj imao više veze sa američkim naftnim interesima.

Gvatemala

Sredinom prošlog veka CIA je navodno osmislila još jedan udar demokratski izabranog lidera predsednika Gvatemale Jakoba Arbenza. Međutim, portal pise da je glavni motiv CIA-e za zbacivanje Arbenza bio strah da će njegove reforme da ugroze interese kompanije "United Fruit Company" koji je u vlasništvu SAD, a koja je posedovala 42 odsto zemljišta i nije plaćala poreze.

Visoki zvaničnici u administraciji Ajzenhauera navodno su imali bliske veze sa kompanijom. Tako je državni sekretar Džon Foster Dals, radio za američku advokatsku firmu koja je sarađivala sa United Fruitom, a njegov brat, direktor CIA-e Alen Dalas, bio u njenom odboru. CIA je, kako prenosi History, nastavila da ruši vlade Latinske Amerike, pa je tako u prvoj godini Kenedijeve vladavine, navodno podržala atentat u Dominikanskoj Republici i pod Lindonom Džonsonom, izvela državni udar u Brazilu 1964. godine.

Kongo

Početkom 1960. godine Republika Kongo proglasila je nezavisnost od Belgije i demokratski izabrala svog prvog premijera Patrisa Lumumbu. Ubrzo nakon što je preuzeo vlast, predsednik Džozef Kasavubu ga je zbacio sa funkcije usred vojne intervencije Belgije.

Zabrinuta da su nemiri koji su usledili pružili plodno tlo za sovjetski upad, CIA je navodno ohrabrivala i pomagala pokušaje atentata na Lumumbu, tvrdeći da je on bio komunistički vođa koji je vrlo sličan Kastru. Veruje se da je CIA pomogla da se olakša Lumumbino hapšenje 1960. godine, a zatim i njegovo ubistvo godinu dana kasnije.

Ova akcija je ubrzala krizu u Kongu koja je trajala narednih pet, a to je period koji je vojni vođa Mobutu Sese Seko navodno iskoristio kako bi učvrstio vlast u zemlji.

Tokom 1965. godine CIA je podržala Mobutuov puč kojim je želeo da preuzme Republiku Kongo, a sve u ime sprečavanja širenja komunizma, piše History.

Mobutu je nakon toga postao diktator koji je vladao zemljom do 1997. godine.

Južni Vijetnam

Objavljivanjem Pentagon Pejpersa, otkrivene su brojne tajne o američkom ratu u Vijetnamu. Oni su izazvali veliki šok među Amerikancima kada ih je NewYork Times objavio 1971. godine.

Jedno od otkrića bilo je da je "CIA finansirala i podsticala državni udar iz 1963. godine, kao i ubistvo predsednika Južnog Vijetnama, Ngoa Dinha Diema", objavljeno je tada.

Do 1963. godine SAD su poslale na hiljade američkih vojnika u Vijetnam da se bore protiv komunističke vlade na severu koju je predvodio predsednik Ho Ši Min. SAD su u početku podržavale Diema jer se borio protiv severa. Međutim, nakon što je on prognao budiste izazvao je bes među stanovnicima, što ga je učinilo nepopularnim vladarom. Veruje se da je taj incident naveo Kenedijevu administraciju da sumnja u Diemovu sposobnost da pobedi u ratu.

Državni udar i Diemovo ubistvo dogodili su se početkom novembra 1963. godine, samo nekoliko nedelja pre Kenedijevog ubistva.

Čile

Kada je Čile 1970. godine izabrao socijalistu Salvadora Aljendea za predsednika, američki predsednik Ričard Nikson navodno je prvobitno želeo da ga spreči da preuzme dužnost, ili da izvede državni udar ubrzo nakon što Aljende postane predsednik.

Po Niksonovom naređenju, CIA je, kako prenosi portal, počela da podržava različite čileanske grupe koje su planirale da svrgnu novog socijalističkog predsednika. Godine 1973. vojskovođa Augusto Pinoče izveo je državni udar kojim je svrgnut Aljende. On je preuzeo vlast godinu dana kasnije i sve do 1990. godine vladao je u ovoj državi uspostavljajući diktaturu.

Još uvek se ne zna da li je CIA bila direktno umešana u Pinočeov državni udar. Međutim, navodna podrška agencije ranijim grupama koje su planirale državni udar doprinela je političkoj nestabilnosti koju je Pinoče iskoristio da preuzme vlast.

U transkribovanom telefonskom razgovoru između Niksona i savetnika za nacionalnu bezbednost Henrija Kisindžera o Pinočeovom puču, Kisindžer se požalio da američki mediji ne slave puč, žaleći se da bi "u periodu vladavine Ajzenhauera SAD bili heroji".

- Pa, mi nismo, kao što znate, naša umešanost se ne vidi u ovome - odgovorio je Nikson.

Kisindžer je zatim rekaa da misli da su im SAD pomogle time što su im stvorile bolje uslove.

Nikaragva

Portal piše kako SAD imaju dugu istoriju mešanja u političku situaciju u Nikaragvi. Između 1912. i 1933. godine, američka vojska je okupirala tu državu.

Između 1981. i 1986.godine administracija predsednika Ronalda Regana navodno je tajno i ilegalno prodavala oružje Iranu kako bi finansirala grupu "kontras" koju je CIA organizovala za borbu protiv socijalističke vlade koju je predvodio Danijel Ortega, piše History.

Iste godine su detalji o aferi grupe "Kontra" postali su javni, došlo je do istrage Kongresa. Ortegina Vlada okončana je 1990. godine,  dolaskom na vlast opozicione kandidatkinje Violete Čamoro, koja je postala predsednica te zemlje.

Avganistan

Kada su SAD izvršile napad na Avganistan 2001. godine, uspostavile su privremenu vladu na čelu sa Hamidom Karzaijem kako bi zamenile talibansku vladu i opozicionu Severnu alijansu.

Karzaijeva vladavina se nastavila 2002. godine, kada je postao šef prelazne vlade Avganistana, i 2004. godine, kada je postao predsednik Islamske Republike Avganistan koju podržavaju SAD. Njega je 2014. nasledio Ašraf Gani.

Gani je bio predsednik sve dok talibani nisu ponovo preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, kada su SAD formalno okončale svoj rat u Avganistanu.

Irak

Godine 2003. SAD su izvršile napad na Irak i zbacile vladu Sadama Huseina.

Kao i u Avganistanu, SAD su navodno pokušale da uspostave privremenu, prelaznu i trajniju vladu.

Sjedinjene Američke Države su formalno okončale rat u Iraku 2011. godine i od tada je struktura vlasti u zemlji ostala u fluktuaciji.

(Telegraf.rs)