Potomak Gavrila Principa za Telegraf: Kao da ne postoji u srpskoj istoriji, 57 godina brinemo o njegovoj kući

Gavrilo Mile Princip je za Telegraf.rs ispričao na čemu trenutno radi i na koji način čuva uspomenu na svog pretka

Gavrilo Mile Princip osim što deli ime i rodno mesto sa svojim slavnim pretkom, takođe neumorno čuva uspomenu na njega, decenijama se bori da dokaže da Gavrilo "nije mitsko biće, nečija vizija, san ili košmar" i izabrao je da pronađe suštinu i istinu o njemu.

Uoči još jednog Vidovdana i godišnjice Sarajevskog atentata, razgovarali smo sa potomkom Gavrila Principa. Gavrilo Mile Princip je rođen u selu Obljaj u Bosanskom Grahovu, baš kao i njegov predak i tu je

Preporučujemo

proveo skoro ceo život, a kako kaže, i onda kada nije tamo, misli su mu stalno "podno Ševića Kuka i na temelju rodne kuće Gavrila Principa".

Princip je za Telegraf.rs ispričao na čemu trenutno radi i na koji način čuva uspomenu na svog pretka.

- Do sada sam objavio pet zbirki pesama, a u pripremi i rukopisu su mi još tri: poezija za decu, roman, i monografija o slavnom pretku, sa čijeg temelja i saznanja svega o njemu i zakoračih u takav svet koji nije

nimalo lak. Posebno nije lak kada se zna ko je i šta je Gavrilo Princip. Od toga slavnog Vidovdana 1914. godine do danas, pišu se stalno neke poluistine ili laži pa i politički diktati što kakvih ljudi i stranaka.

Gavrila ocenjuju po svojim aršinima, avlijama i granicama. Svojataju ili odbacuju. Imaju pravo, ne može im se osporiti. Treba dokazati suprotno. Ušao sam u taj "rat" da pokažem i dokažem da Gavrilo nije mitsko biće, nečija vizija, san ili košmar . Gavrilo je naša prošlost, sadašnjostiI budućnost – kaže Princip za Telegraf.rs.

Kako nam dalje priča, na svom putu da pronađe istinu o njemu, još nije završio sva istraživanja na kojima radi već skoro tri decenije. Osnovao je udruženje "Кulturno Istorijski Centar Gavrilo Princip" za Srbiju i

BiH, preko kojeg, kako kaže "izvlači Gavrila iz zaborava". U toku su i pregovori sa nekim školama da održi predavanja deci, potkrepljena video i foto materijalima stvarnih dešavanja, kao i originalnim predmetima i dokumentima, priča za naš portal Princip.

- Žao mi je što nisam naišao na veće razumevanje društvene zajednice, jer to Gavrilo zaslužuje, kao ni bolji kontakt sa mojim Principima kojih ima širom sveta. Tako da slobodno mogu reći da sam jedini koji je javno stao u zaštitu lika i dela Gavrila Principa - kaže naš sagovornik dodajući da veruje u svoju upornost I da će uspeti na tom putu jer je "istina jedino čemu treba da stremimo".

- Onaj ko veruje u nju i pronaći će je na kraju.. – dodaje.

"Gavrilo je moja večita inspiracija"

Osim zbirki pesama, monografije i romana na kojima radi, Princip priprema i guslarsku pesmu o svom pretku koji mu je, kako kaže, "večita inspiracija".

- Smišljao sam je devet godina, ali nikada nijedno slovo nisam utisnuo u papir nego sam pamtio distih po distih i čuvao sve to između ušiju. Kada je nastupio kovid, a ja bio u pripremi knjige "Кožun i druge pesme", tada i tu guslarsku spakujem između korica. Bilo je šašavo vreme, odlazili su mnogo čvršći i jači od mene. Plašeći se smrti, kao i svaki normalan čovek, više sam se zapravo plašio da ću odneti pesmu sa

sobom, a ja ne znam da guslam - priča nam Princip.

I tako je na promociji knjige njegov prijatelj guslar, Nenad Vujičić, prihvatio da odgusla 20-30 stihova, na šta su i samom autoru stihova, ali i prisutnima u publici krenule suze. U planu je da se nastavi na pripremi, a Princip se nada da će se od jeseni nadaleko čuti za nju.

Takođe, priča naš sagovornik, radi i na arhivskoj građi o Gavrilu i nada se da će uspeti da "svu tu zlata vrednu građu" postavi u stalnu izložbu ukoliko nađe neki prostor u Beogradu.

"Srbin u Grahovu"

Princip kaže kako je teško opisati kako to izgleda u današnje vreme biti Srbin u njegovom rodnom Grahovu.

- Moja kuća i ja na kraju, smo bili jedini čuvari istinskih vrednosti arhivske građe, lika i dela Gavrilovog. Od 1964. godine, kada su nam dodeljeni ključevi da čuvamo i vodimo računa o muzeju Gavrilove kuće. Da napomenem bez ijednog dinara nadoknade, samo iz čiste ljubavi i poštovanja prema slavnom pretku. Moja porodica i ja smo prošli kroz svakakve nedaće i šikaniranja - priča nam Princip.

Objašnjava nam da nikada nisu bili vlasnici kuće, ali da u pravu privatne svojine koja je zagarantovana svim međunarodnim konvencijama vlasništvo pripada naslednicima Principa, "mojoj porodici koja je

punih 57 godina brinula o posedu".

- Kuća je svedok Gavrilovog junačkog dela, a danas evo već dve godine, ta kuća zjapi otvorena, prazna i o njoj niko ne vodi računa. Opštinska vlast je bez ikakvog objašnjenja, rešenja i obeštete prevela kuću na sebe, oduzela, to jest ukrala ključeve iz moje kuće i odnela sa ciljem, kako kaže načelnik, da je sačuva od propadanja. Što je laž za koju zna svaki stanovnik opštine Grahovo - priča naš sagovornik.

- Trenutno nisam u rodnom selu, živim u Srbiji, stvaram u Srbiji, s mišlju na Obljaj i što skoriji povratak na prag onakav kakav je nekada bio - dodaje.

Kakav je današnji odnos javnosti prema liku i delu Gavrila Principa?

Princip kaže da "Gavrilo kao da ne postoji u srpskoj istoriji".

- Ponekad sam plakao nad rukopisima koji su dolazili ispod pera "srpskih" hroničara i istoričara. O onim drugima za koje je Gavrilo terorista neću ni da pišem, oni rade za sebe - poručuje.

- Jadno mi je kad pročitam kako iz Srbije javljaju "da ne bijade tog malog, bolesnog i rošavog Gavrice kako bi Srba bilo milion vise". Nebulozna laž. Niti je bio rošav niti bolešljiv, naprotiv. Bio je kremen dečak. To su mi pričali njegovi školski drugovi iz sela i okoline a šta sam ja zapisao i arhivirao. Crni Ile Čeko, Špiro Marić, Joso Sarić, Ivše Кardum, Persa Bilbija... Tako sam u romanu koji je u rukopisu pod naslovom

"Gavrilov Gavran" sve pisao po istinskim pričama. Čak i dijaloge. Imena krava, konja, mesta događaja, sve je tu kako je bilo i u doba Gavrilovog detinjstva - kaže naš sagovornik.

Sve ovo upravo je razlog zašto se Princip i latio svega ovoga, kako sam kaže.

- Kad završim rukopis kako valja, tada srećan i rasterećen mogu slobodan kod Gavrila, da mu predam raport da sam uspeo da sačuvam i utvrdim njegovo junačko delo, koje je časno i čisto kao dečija suza -

zaključuje Princip.

(Telegraf.rs)