Deca su sedela u klupama, kada je odjeknula eksplozija: Ovo je najsmrtonosniji školski masakr u istoriji SAD

Tog dana, lokalni farmer Endru Keho, ljut zbog poreza koji se koriste za finansiranje škole, ubio je svoju suprugu i digao u vazduh školu, pre nego što je to isto uradio svom automobilu dok je sedeo u njemu. Ukupno je ubijeno 45 ljudi, od kojih 38 dece

To prolećno jutro 1927. godine nije moglo da bude lepše, prisetio se kasnije jedan od učenika. Bat škola odmah izvan Ist Lansinga u Mičigenu držala je poslednje ispite, ali pre nego što se oglasilo jutarnje zvono 18. maja 1927. godine, deca su trčala i igrala se napolju. Odzvanjao je dečiji osmeh.

- Njihovi mladi umovi, kao i mi ostali, nisu ni slutili da im je sudbina na dohvat ruke, da će za pola sata počivati u večnosti sa svojim drugovima - prisetila se 15-godišnja učenica Marta Hinc.

Preporučujemo

Kasnije tog jutra, kada su se učenici i učitelji smestili u svojim učionicama, eksplozija je srušila zidove i plafone. Ljuti član školskog odbora dinamizirao je školu, ali to još uvek niko nije znao. Jedina sigurna stvar jeste da su deca i učitelji povređenmi, a drugi su umrli ili su umirali.

- Počeli smo da trčimo, vrištimo i plačemo u isto vreme, neki su trčali ka vratima, a drugi ka prozorima - napisala je Hinc, učenica devetog razreda, u eseju objavljenom u knjizi pod nazivom "Katastrofa u školi Bat".

Kada su bili napolju, videli su kako su iz svih pravaca ljudi počeli da dolaze.

- Neki su trčali, drugi vozili, nadajući se i moleći se da njihova deca i prijatelji nisu među poginulima - prisetila se Marta.

Iako je svako masovno ubistvo užasno i zastrašujuće, mnogi su, prema pisanju The Washington Posta, zaboravili najsmrtosnije ubistvo u školi koje se dogodilo pre 95 godina.

Tog dana, lokalni farmer Endru Keho, ljut zbog poreza koji se koriste za finansiranje škole, ubio je svoju suprugu i digao u vazduh školu, pre nego što je to isto uradio svom automobilu dok je sedeo u njemu.

Ukupno je ubijeno 45 ljudi, od kojih 38 dece.

Nakon bombardovanja, na ogradi njegove farme pronađena je sledeća poruka: "Kriminalci se stvaraju, a ne rađaju".

Za razliku od školskih ubistava koja su kasnije usledila - među njima masakr u Kolumbajnu, Virdžiniji, Osnovnoj školi Sandi Huk i masovna pucnjava u osnovnoj školi u Teksasu u utorak - događaj u Batu nije podstakao debatu o mentalnom zdravlju.

U članku New York Times-a iz tog vremena, Keho je u naslovu opisan kao "manijak iz Mičigena" i "ludak" u prvoj rečenici.

Znak na ogradi, napisao je autor, "može da ukaže na psihologiju čoveka koji je, kako se veruje, uz odmerenu promišljenost pokušao da se osveti ovoj zajednici za ono što je smatrao visokim porezom nametnutim njemu i drugim finansijskim nevoljama".

- On je prošlog juna obavešten da će mu pokrenuti hipoteku nad farmom, i to je možda bila okolnost koja je pokrenula sat anarhije i ludila u njegovom mozgu - napisao je autor članka.

Monti Elsvort, jedan od njegovih komšija, koji je kasnije napisao "Katastrofa u školi Bat", opisao ga je kao "najgoreg demona na svetu".

Kehova majka je umrla kada je bio mlad, i nije se slagao sa svojom maćehom. Prisetio se priče koju su mu ispričali Kehove bivše komšije i školski drugovi o danu kada je dečakova maćeha zapalila peć na naftu i ona je eksplodirala, zapalivši ženu.

- Endru je neko vreme stajao i posmatrao je kako gori, a onda je uzeo kantu vode i bacio je preko nje. To je proširilo plamen i učinilo ga još gorim. Njegova maćeha je preminula - napisao je on.

Komšije sa kojima je razgovarao autor verovali su da je Keho znao da nešto nije u redu sa tom peći.

U knjizi Elsvort je opisao bolne detalje o onima koji su tog dana poginuli u školi koja je obrazovala više od 300 učenika osnovnih i srednjih škola: učitelj koji je pronađen sa po jednim detetom u svakoj ruci, učenicu šestog razreda koja je imala talenat za klavir i tog jutra je uzela buket ljiljana, dečaka (7) koji je voleo da igra bejzbol i pre polaska u školu rekao je mami da će biti dobar.

Pre nego što se dan završio, stotine ljudi pridružilo se spasavanju, a gradska skupština postala je mrtvačnica. Neke porodice izgubile su po nekoliko dece. Među preživelima bilo je desetine onih koji su imali užasne rane.

Elsvort je opisao i užasne prizore za koje se nadao da ih više niko nikada neće videti.

Nekoliko dana kasnije, u nedelju, gradske ulice bile su zakrčene stotinama automobila, u kojima su bili ljudi koji su se nadali da će odati počast preminulima na brojnim sahranama.

(Telegraf.rs)