Na samo sat vremena od Beograda nalazi se supervulkan koji bi jednog dana mogao da uništi Evropu

Flegrejska polja su smeštena na zapadnom obodu Metropolitanskog grada Napulja, suprotno od daleko poznatijeg ali po svemu sudeći bezazlenijeg Vezuva. Jer Vezuv je jedan vulkan; Flegrejska polja su džinovska kaldera prečnika 13 km

Stari Grci, nesvesni šta se ispod krije, na tom su zemljištu osnovali svoju prvu koloniju u Magna Greciji — Kumu, u kojoj je živela slavna proročica, Kumska sibila, koja je s ovom pričom intimno povezana, pošto je, poput sibile u Apolonovom proročištu u Delfima, budućnost verovatno predviđala „naduvana” isparenjima iz zemlje.

Kasnije se tu nalazio prolaz u podzemni svet („kasnije” jer se u starom veku tako verovalo), jezero Averno, koje je kao takvo predstavljeno od strane Vergilija u „Enejidi”; starorimska vojna škola, tamo gde je danas naselje Miliskola (od latinskog „militum schola”); i naselje Baje, starorimsko mondensko letovalište gde su se nizale hedonističke vile najbogatijih i najmoćnijih Rimljana.

Preporučujemo

Flavijev amfiteatar u Pocuoliju bio je treći po veličini u carevini, posle Koloseuma (koji se takođe zvao Flavijev amfiteatar, pošto su i njega sagradili carevi iz Flavijevske dinastije) i amfiteatra u Kapui. Scipion Afrikanac, pobednik nad Hanibalom kod Zame, gde je Rim uspostavio trajnu dominaciju nad Zapadnim Mediteranom, verovatno je sahranjen u Liternumu.

Taj antički gradić se nalazio na obodu vulkanske kaldere, u okviru koje se može pronaći i Pećina pasa s fumarolom, tj. otvorom u zemlji, obično u okviru vulkana, iz kojeg se emituju isparenja; pa onda dom rimskog boga vatre Vulkana u krateru Solfatara; konačno i najmlađa evropska planina, Monte Nuovo, nastala tokom erupcije između 29. septembra i 6. oktobra 1538...

Kaldera! Iako se ime Vezuva s Napuljem povezuje kao što se crno i crveno vezuju s Partizanom i Zvezdom, on u stvari nije najopasnija stvar s kojom se svakog jutra bude Napolitanci, on je bradavica s uspavanog zmaja sa zapadnog oboda grada, koji bi u najgorem scenariju mogao ugroziti, čitavu Evropu, Severnu Afriku i Prednju Aziju, konačno i ceo svet.

Uspavani zmaj su Flegrejska polja, čije samo ime dolazi od grčke reči „flego” (grč. φλέγω) što znači goreti. U pitanju je ogromna kaldera (prečnika 13 km) u okviru koje se nalazi jedna manja (prečnika 9,5 km), u okviru koje se opet nalazi još nekoliko manjih, uz 24 kratera i vulkanska brda, delom pod vodom.

Kaldera je veliki morfološki oblik vulkana sličan krateru, samo znatno većih dimenzija, koji nastaje urušavanjem vulkanske kupe posle erupcije i erozijom. Flegrejska polja su nastala erupcijom vulkana pre oko 37.000 godina, kada je verovatno zbrisan značajan broj neandertalaca u Evropi i prokrčen put Homo sapijensu.

Druga i poslednja slična erupcija (20 puta jača od čuvene Vezuvljeve) odigrala se pre oko 12.000 godina, stvorivši manju kalderu unutar velike, u čijem se središtu danas nalazi Pocuoli; više nije bilo kataklizmičnih događaja. Deo kaldere koji nije pod vodom, naseljen je, možete ga obići, posetiti sve navedeno, videti veliki broj fumarola i preko 150 basena ključajućeg blata.

— Ovakve oblasti, dok su u najvećoj eruptivnoj snazi, mogu biti izvor erupcija koje bi izazvale katastrofalne posledice na svetskom nivou, slične onim kakve bi ostavio veliki metorit — upozoravao je pre desetak godina Đuzepe de Natale, načelnik Opservatorije Vezuva.

Da li nam neposredno preti takva opasnost? Ukratko: neki naučnici na to pitanje odgovaraju pozitivno, a većina negativno, no niko ne može sa potpunom sigurnošću reći. Ali ako su neka novija istraživanja tačna, magme ispod kaldere ima više nego što se donedavno mislilo; no to još uvek nije do kraja potvrđeno.

Zbog podizanja i spuštanja tla na lokaciji poznatoj kao „Tržnica u Pocuoliju”, gde se tokom 1968—1972. tlo podiglo za skoro dva metra, pa opet za oko dva deceniju kasnije, uz niz manjih potresa, 30.000 ljudi je bilo evakuisano. Protekle decenije se zbog novog podizanja tla i hidrotermalnih aktivnosti pribeglo istim merama u više naselja.

Pošto je jedna grupa naučnika 2009. upozorila da se može očekivati eruptivni događaj narednih decenija, predloženo je bušenje tla do podzemne komore, kako bismo bolje razumeli šta se ispod dešava; gradsko veće je to zabranilo posle apela lokalnih stručnjaka zabrinutih da bi upravo to moglo pokrenuti erupciju; kasnije je novi gradonačelnik dao dozvolu.

Decembra 2016. aktivnost se toliko pojačala da su vulkanolozi i geolozi počeli ozbiljno da strahuju od neumitne erupcije, pa su već maja 2017. Univerzitetski koledž Londona i Opservatorija Vezuva objavili studiju koja je utvrdila da je erupcija bliža nego što se misli.

Odmah potom, 21. avgusta 2017. zemljotres jačine 3,9 stepeni po Rihteru potresao je Iskiju, najveće među Flegrejskim ostrvima, koja se nalaze na obodu kaldere. 26. aprila 2020., na samom početku pandemije koronavirusa, počela je serija od 34 slabija zemljotresa (od 0 do 3,1 stepena) s epicentrom u Pocuoliju. Zemlja se tresla i prošle godine.

Međutim, ni tada, ni u godinama pre, nisu primećene nove fumarole niti pojačana emisija gasova. Čak i da su primećene, naučnici ne bi mogli da decidirano kažu kada će ovaj vulkan ponovo eruptirati, niti da li će taj događaj biti čudovišan.

Prosto, nauka još nema metod kojim bi mogla nepogrešivo da predvidi tako nešto; može sa relativnom sigurnošću reći hoće li do nečega doći, ali ne i kada. Možda imamo još stotine ili hiljade i hiljade godina do sledeće kataklizme — svi se nadamo da je tako. Ali možda nemamo ni jedan jedini minut. Ne bi to bio prvi vulkan koji iznenadio naučnike.

(O. Š.)