Andrej je kao dečak učinio neverovatnu stvar: Spasao jevrejsku devojčicu sigurne smrti, i danas se čuju

Andrej je u vreme rata živeo sa majkom Helenom, udovicom, i sestrom Magda na obodu Varšave, koja je bila pod nemačkom okupacijom

Andrej Sitkovski imao je samo 15 godina kada mu je majka rekla da ju je komšinica zamolila da sakriju jednu malu Jevrejku od nacista u njihovoj kući.

- Bio je to kratak razgovor. Naravno, pristali smo da uzmemlo malu i doveli su je u našu kuću 1943. godine - priseća se danas Sitkovski (93) prisećajući se teških vremena i Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Andrej je u vreme rata živeo sa majkom Helenom, udovicom, i sestrom Magda na obodu Varšave, koja je bila pod nemačkom okupacijom.

- Naravno da smo strahovali, ali strah je tada bio deo naš svakodnevice - priča Andrej, koji poslednjih desetak godina živi u jednom selu u Nemačkoj, sa svojom suprugom Nemicom.

Prošlo je gotovo osam decenija kako je Andrejeva porodica spasla Hadasu Kosak, a njih dvoje se i dalje čuju. Hadasu, koja sada ima 84 godine, je posle rata otišla preko Izraela u SAD, gde je postala profesor istorije u Njujorku.

Zbog toga što su spasli porodicu Kosak, i što su osim Hadasu, u ratu krili i njenu sestru Merion i majku Bronislavu, porodica Sitkovski je odlikovana 1995. u Izraelu.

Ove godine obeležena je 77. godišnjica oslobođenja Aušvica, a Sitkovski su jedna od brojnih porodica koji su rizikovali sve, uključujući i svoje živote, da bi spasli Jevreje od nacista.

Ti ljudi nisu spasli samo jednu osobu, već i njihovu decu, unuke, praunuke...

- U našoj tradiciji je da kažemo da čovek koji je spasao jednu osobu, spasio je ceo svet - kaže Greg Šnajder, iz Konferencije za jevrejske materijalne zahteve protiv Nemačke.

U poslednjih 60 godina Jad Vašem je proglasio oko 28.000 pojedinaca iz 50 zemalja za "Pravedne među narodima". Ova organizacija i dalje dobija na stotine zahteva svake godine da neko posthumno bude odlikovan. Većina onih koji su još živa pomagali su svojim roditeljima kao deca da spasu Jevreje.

- Verujemo da je oko 200 njih i dalje živo i većina ih živi u Evropi - kaže Dani Dajan, predsednik Jad Vašema.

U Poljskoj, u kojoj je živelo najviše Jevreja pre Holokausta, nacisti su surovo kažnjavali one koji su pomagali Jevrejima. Ubijali su i njih i njihove porodice.

Ipak, kada pitate Andreja zašto je njegova majka odlučila da pomogne jevrejskoj devojčici, on sleže ramenima i kaže da je to bila njena dužnost kao čoveka.

- Kada mi je mama rekla šta ju je komšinica pitala, više nije bilo premišljanja. Podrazumevalo se da ćemo to učiniti. To je odlučilo ono ljudsko u nama - priča Andrej.

Dok sedi u svojoj kući i gleda na snegom pokrivene Alpe, smeška se dok se priseća jevrejske devojčice koju je krio u svojoj kući.

- Bila je tako lepa, tako pametna, imala je tamnu kosu i crne oči, postala mi je baš draga - priča danas Andrej.

On kaže da su i dan danas veoma povezani. U prošlosti su se često posećivali, a danas se čuju telefonom i razmenjuju pisma.

Neretko dok pričaju dotaknu se vremena kada je Hadasa živela u Andrejevom domu, kako su delili to malo hrane što je bilo na stolu... Hadasa se seća i kako ju je Andrej učio da čita i piše, te kako su druge komšije i prolaznike slagali da ona nije Jevrejka, već hrišćanka, Poljakinja, čiju majku su odveli na prinudni rad.

U to vreme se njena majka krila u kući druge porodice, gde je navodno bila kućna pomoćnica, dok se njena sestra Merion krila u samostanu. Međutim, kada tamo više nije bilo bezbedno za njih dve, i one su došle u Andrejev dom.

U septembru 1944, nacisti su zapalili Andrejevu kuću, kao i još nekoliko kuća u njegovoj ulici, a ljude su proterali na ulicu. Tada su Andrej i njegova majka morali da se rastanu sa Kosakovima, i svako se snalazio kako je znao i umeo da preživi mesece do kraja rata.

Hadasa se posle rata odselila u Izrael, a onda u SAD, a njene majka i sestra su završile u Velikoj Britaniji. Merion je rodila dva sina, koji su danas poznati političari.

(Telegraf.rs)