Jovan Pavle I bio je papa samo 33 dana: O njegovoj smrti i dalje kruže teorije zavere

Neki veruju da je papa ubijen, drugi da je sam sebe svesno ubio, treći da je njegova smrt bila slučajnost. Šta je istina?

U jutro 29. septembar 1978. Vatikan je izdao kratko i šokantno saopštenje - da je papa Jovan Pavle Prvi preminuo od srčanog udara. Njegovo telo u krevetu je pronašao sveštenik, koji je bio papin lični sekretar.

To je bila prva verzija onog što se dogodilo.

Preporučujemo

U narednim danima, počele su da se šire različite teorije o "nepristojnim igrama". Kardinali su zahtevali objašnenje. Kada je italijanski medij otkrio da je Vatikan pogrešno naveo koja je osoba otkrila telo, svi su postali još više sumnjčavi... Kako je papa, koji je imao samo 65 godina, mogao da umre nakon što je proveo samo 33 dana na dužnosti?

Četiri decenije kasnije, predloženo je da papa Jovan Pavle Prvi bude proglašen svecem. Vatikan je najavio da će biti proglašen blaženim nakon što je počivšem papi pripisano prvo čudo — izlečenje kritično bolesne 11-godišnje devojčice u Buenos Ajresu 2011. godine.

Ipak, ovog papu više pamte zbog načina na koji je preminuo, ne zbog čuda.

Samo mali broj ljudi je ikad poželeo da se podrobnije pozabavi njegovim slučajem, a svako od njih je preuzimao drugačiji pristup, a samo neki su došli do stvarnih činjenica. Nasleđe pape Jovana Pavla Prvog definisano je kao misterija i zavera, a sve sa navodnom namerom da se stvari izvedu na čistac.

Ono u čemu su svi koji su se bavili njegovom smrću saglasni jeste to da je papa Jovan Pavle Prvi bio drugačiji od svih. Potekao je iz siromašne italijanske porodice. U životu je samo želeo da bude lokalni paroh. Brzo je izabran za papu, odlučivanje je trajalo 26 sati, a kao papa je ostavio dobar utisak u javnosti, pogotovo zbog toga što je koristio narodski jezik.

- Nikad nisam mogao ni da sanjam ovo - rekao je papa Jovan Pavle Prvi prvog dana na čelu rimokatoličke crkve.

Mesec dana kasnije, više nije postojao. Kažu da je papa Jovan Pavle Prvi najkraće proveo na mestu pape još od 1600. godine...

Teorije zavere

Zbog činjenice da je Vatikan pogrešno javio ko je pronašao telo, i zbog toga što se žurilo sa balsamovanjem tela, bez da je urađena obdukcija, mnogi su krenuli da veruju u teorije zavere o papinoj smrti.

Godinama su kružile raznorazne priče, a onda je britanski pisac Dejvid Jalop objavio knjigu u kojoj je zaključio da crkva vrlo verovatno prikriva ubistvo. Njegova je teorija da je papa Jovan Pavle Prvi bio otrovan, i to zbog toga što je hteo da otkrije sve o korupciji unutar rimokatoličke crkve.

Jalopova knjiga iz 1984. „U ime Božje“ nudi oskudne izvore ili dokaze. Ali popularnu moć je stekao uz pomoć pravog vatikanskog bankarskog skandala - onog koji je uključivao masonsku ložu i italijanskog bankara koji je umro pod misterioznim okolnostima.

U Jalopovoj knjizi, smrt Jovana Pavla Prvog bila je deo te priče, jer se iza kulisa usredsredio na finansijsku korupciju, dovodeći Svetu stolicu do ivice. Imenovao je šest ljudi koji bi mogli da profitiraju ako papa bude iznenada uklonjen. Jedan je bio nadbiskup Pol Markinkus, krupni Amerikanac koji je bio na čelu Vatikanske banke.

U knjizi je čak i naveo da je Markinkus uočen u Vatikanu neobično rano tog jutra kada je papino telo pronađeno, a Jalop je tvrdio da je Markinkus imao i jak motiv, ali i priliku.

Vatikan je ove navode nazvao apsurdnim, a knjiga je prodata u šest miliona primeraka.

Papa koji je želeo da umre?

Po standardima crkve koja retko pokušava da razjasni kontroverze — i zaista se pridržava određenog nivoa misterije — njen sledeći korak je bio hrabar protivudar. Godine 1987, nadbiskup Džon Foli, zvaničnik Vatikanske kancelarije za komunikacije, stupio je u kontakt sa još jednim britanskim novinarom i piscem, Džonom Kornvelom, nudeći mu priliku da "razveje neistine".

Kornvel, propali katolik i bivši bogoslovac, krenuo je u Rim i počeo da kuca na vrata ključnih igrača. Nakon što su pozvani na privatnu misu sa Jovanom Pavlom Drugim - što je činjenično bio blagoslov za projekat — mnoga od tih vrata počela su da se otvaraju.

Nije mu trebalo dugo da pronađe nedostatke u teoriji zavere.

Vatikan je, navodno, pogrešno naveo ko je pronašao telo jer je, kako se ispostavilo, bilo sramota da se sazna da je telo pronašla kaluđerica, koja je radila u papinoj rezidenciji, bila ta koja je zapravo ušla u papinu spavaću sobu. Navodno i papa nije imao tajni plan, a pogotovo ne onaj da kopa po finansijskim papirima. Pronašao je i dokaze koji "peru" Markinkusa, jer on "uvek rano ustaje, i redovno je dolazio u Vatikan već oko 6:30 časova".

Kornvel je, dakle, odradio tačno ono čemu se Vatikan i nadao. Međutim, on je sve ovo iskoristio da stvori novu teoriju zavere o papinoj smrti.

Prema njegovoj verziji, vladavina papa Jovana Pavla Prvog vodila je do katastrofe, a mnogi u Vatikanu su to mogli da vide. Navodno su u crkvi smatrali da novi papa nije dovoljno sofisticiran, da je detinjast i nezreo, te da je papa "pucao" pod teretom svoje funkcije. Oslanjajući se na intervjue sa papinim sekretarima, Kornvel je tvrdio da je papa svakodnevno otvoreno pitao saradnike "Zašto su mene izabrali?", i sam uveren da je njegov izbor kobna greška.

- Nikad on ne bi bio veliki papa - rekao je nedavno Kornvel, koji sad ima 81 godinu.

U njegovoj knjizi je i jedna anegdota, koju je navodno poverio jedan od papinih sekretara. Navodno je papa ispustio veoma važne papire dok je šetao po bašti na krovu. Papire je vetar razneo na druge krovove, a papa je u panici govorio: "Moj Bože, moj Bože". Sekretar mu je tada predložio da ode malo da prilegne, a vatrogasci u Vatikanu su navodno skupljali te papire sa krovova. Za to vreme je papa navodno ležao sklupčan u krevetu, sav zabrinut i očajan.

Kornvel ni na trenutak ne sumnja da je papa umro prirodnom smrću, samo nije siguran da li od srčanog udara ili embolije. Papa je imao probleme sa cirkulacijom i noge su mu oticale, a navodno se žalio i na bolove u grudima pre smrti.

Ipak, u najkontroverznijem delu knjige navodi se da je smrt pape Jovana Pavla I povezana sa njegovim narušenim psihičkim zdravljem.

U knjizi je navedeno i kako je papina rođaka Lina Petri rekla da je možda papa, koji je bio pod stresom, odlučio da ne uzme svoju propisanu terapiju protiv zgrušavanja krvi. Ipak, u izjavi za The Washington Post, Petri je rekla da ona nikako nije mogla da zna da li je njen ujak uzeo terapiju ili ne.

U knjizi se navodi i da je papa, nakon što je osetio bolove u grudima, rekao svojim saradnicima da ne zovu lekara.

U svojoj trećoj, možda i najtragičnijoj verziji, o papinoj smrti Kornvel je napisao da je Jovan Pavle Prvi bio papa koji je želeo da umre.

- Bilo je potrebno samo njegovo odbijanje da ode kod doktora i nemarnost drugih da bi se obezbedio kraj koji je tako pobožno želeo - napisao je Kornvel.

Život i smrt pape

Stefanija Falaska, 58, jasno ističe da je njena verzija događaja — najnovija — rezultat procesa koji je metodičniji od bilo kog ranijeg poduhvata. Imala je pristup mnoštvu nikada ranije viđenih dokumenata. Čitala je poverljive izveštaje lekara i beleške o papinoj kliničkoj istoriji. Ovu privilegiju stekla je zahvaljujući svojoj ulozi: ona je vicepostulator za svetost Jovana Pavla I.

Pred njom je bio težak zadatak, trebalo je da promoviše razloge zbog kojih bi on bio proglašen svecem, a ujedno da napravi i biografiju koja bi govorila protiv toka. Njeno istraživanje poslužilo je da se ispiše pet obimnih rukopisa, koje Vatikan sada koristi da analizira svaki segment papinog života i smrti.

Ona kaže da je njen cilj „da očuva“ stvarnost iz njegovog života. Jedva može da sakrije svoj prezir prema narativima koji su se pojavili, nazivajući ih „crnom literaturom“ ili tabloidnim smećem, a zarila je glavu u ruku kada je zamoljena da odgovori na teorije iz prošlosti, uključujući i one koje je izneo Kornvel.

- To su lažne vesti 20. veka koje su najduže opstale - rekla je Falaska.

Njeno mišljenje deli i Vatikan, koji je rekao da Falaskino istraživanje, koje je objedinjeno u knjizi izdatoj 2017. godine, definitivno "stavlja tačku na čitav slučaj". Naime, Falaska je navela da je smrt pape Jovana Pavla Prvog bila neočekivana i neizbežna tragedija.

Dokumenta u koje je ona imala uvid pokazuju da doktori nisu pronašli nikakve hitne zdravstvene probleme prilikom rutinskih pregleda pape za njegovog mandata. Ipak, bilo je znakova upozorenja, u njegovom kartonu: nekoliko ljudi u njegovoj porodici je imalo iznenadne smrti, a tri godine ranije, on je bio hospitalizovan sa krvnim ugruškom u oku.

Jedan papski lekar veruje da je srčani udar najverovatniji uzrok smrti pape Jovana Pavla Prvog.

Drugi lekar, koji je ranije lečio papu rekao je da nema nikakve "kliničke sumnje" da je uzrok smrti povezan sa cirkulacijom, i sa istim onim problemima koji su se javili sa njegovim okom.

Falaska je u svom istraživanju iznela sva lekarska mišljenja, i nijednog trenutka nije pokušala da istakne koji scenario je manje, a koji više verovatan.

Međutim, u knjizi ona implicitno cilja na ranije izveštaje. Kritikuje sveštenike-sekretare — ključne izvore za Kornvela, ističući neke od njihovih kontradiktornih izjava i nazivajući muškarce nepouzdanima, možda iz opreza da ne ugroze svoju reputaciju.

Ona primećuje da „mali krug“ sveštenika i laika nije mislio da je Jovan Pavle I bio na visini zadatka dok je vodio crkvenu teritoriju Venecije, što je bio njegov prethodni posao. Ali takođe citira kardinale i časnu sestru u papskom domaćinstvu koja svedoči o njegovoj kompetentnosti u kratkom vremenskom periodu koje je proveo na čelu crkve. On je „odlučno“ išao napred sa svojim zadacima, promovišući dijalog i mir, sve do svoje smrti.

Da je živeo duže, mogao je da bude istorijski papa, kaže Falaska, „ali njegova smrt je na kraju apsorbovala čitavu njegovu životnu priču“.

Šta reći o konkurentskim teorijama?

Mnogi od insajdera Vatikana koji su bili svedoci pontifikata Jovana Pavla I su mrtvi. Drugi su prestari ili oprezni da bi pričali. Zbog toga postoje određeni ključni aspekti koji su podložni tumačenju.

Uzmimo stav Jovana Pavla I prema smrti. Kornvel kaže da je ispravno formulisao papinu malodušnost. Opširno je razgovarao sa papinim sveštenicima-sekretarima. Obojica su mu pružila slične izveštaje o papi koji je spremno govorio o smrti.

- Nije želeo da ostane na ovom svetu - rekao je Kornvelu jedan od papinih sekretara Dijego Lorenci.

Ali u papinom rodnom gradu neki ljudi drugačije tumače papinu perspektivu. Kažu da je Jovan Pavle I, govoreći o smrti kao papa, radio ono što je radio godinama: pokušavao da se pomiri sa svojom smrtnošću.

Odrastao je u siromašnom regionu gde muškarci često nisu dostizali 60 godina. Smrt beba je bila česta pojava. Jedan od njegove mlađe braće je umro kao beba, kao i tri starija brata - svi po imenu Albino. Dečak koji će postati papa dobio je isto ime kao i ta preminula braća, i jedva je preživeo prve dane. Naime, rođen je sa pupčanom vrpcom omotanom oko vrata.

U jednom od svojih javnih nastupa papa Jovan Pavle I citirao je sećanje na svoju majku koja je rekla: „Morala sam da te vodim od jednog lekara do drugog i da te čuvam cele noći.

Danas, međutim, samo nekoliko ljudi čak pokušava da odmeri različite priče. Falaskina knjiga je objavljena u vreme kada je interesovanje javnosti za slučaj splasnulo, a Kornvel kaže da njegova knjiga „nije uticala na percepciju javnosti“.

- Da se ​​suočimo sa tim. Mnogo je bolja priča reći da je ubijen - istakao je Kornvel.

U papinom rodnom gradu, u muzeju prepunom simbola iz života Jovana Pavla Prvog, većina hodočasnika veruje da je umro na zle načine. Tokom godina, ideja o ubijenom papi potonula je u popularnu kulturu, pa se čak pojavila i u zapletu čuvenog filma Kum, u trećem delu.

- To je nepokolebljiv mit. Pričaju da je bio čist čovek, protiv loših ljudi - rekao je Loris Serafini, direktor muzeja.

Muzej ima samo mali deo posvećen papinoj smrti. Znak na zidu opisuje ono što se verovatno dogodilo u nekoliko rečenica - da je telo Jovana Pavla I pronašla časna sestra i da je uzrok smrti pre bila plućna embolija nego srčani udar. Ali u biblioteci muzeja, svaka konkurentna verzija onoga što se dogodilo nalazi se na polici.

Serafini je rekao da bi interesovanje za papinu smrt moglo ponovo da buja ako bude kanonizovan i da će verovatno biti još knjiga.

- Nije gotovo - rekao je.

(Telegraf.rs)