Lažni naučni radovi Elene Čaušeku: Da li je supruga diktatora zaista obmanula svet?

Rumunski komunistički režim Čaušeskua je njegovu suprugu slavio kao eminentnog istraživača hemije, iako nije imala prave kvalifikacije. Ali, njeno ime živi u akademskim časopisima, a britanske institucije tek treba da povuku počasti koje su joj dodeljene

Rumunski istraživači pozvali su akademske izdavače da izbace ime Elene Čaušesku iz više desetina naučnih radova i knjiga koji su, kako tvrde, lažno predstavljeni kao njen rad. Sve ovo se događa više od 30 godina nakon što su ona i njen suprug Nikolaj Čaušesku streljani.

Elenu Čaušešku je vlast pod vodstvom njenog supruga predstavljala kao svetski poznatog istraživača u oblasti hemije, iako ona nije imala prave kvalifikacije. Istraživači kažu da se pojedini njeni radovi i dalje citiraju i izučavaju, iako je Elena bila gotovo potpuno neuka kada je nauka u pitanju i nije bila sposobna da prepozna osnovne formule koje uče studenti prve godine fakulteta.

Preporučujemo

Oni žele i da titule, nagrade i zvanje doktora nauka budu ukinuti, a da institucije koje je vrednuju, među kojima je i Kraljevsko hemijsko društvo i Univerzitet u Vestminsteru, povuku priznanja Eleni Čaušesku i priznaju da je njena karijera kao naučnika bila lažna. Doktorat Elene Čaušesku nikada nije povučen u Rumuniji, iako je bilo opšte poznato da ga nije ona napisala.

Kris Isloj, istraživač neuronauke i psihologije iz Londona, i Andrej Dumbrava, doktor i viši predavač na Univerzitetu Aleksandru Joan Kuza u Jašiju, predvode poziv da se naučni zapisi isprave. Međutim, Isloj kaže da je to tažak posao "pošto nijedan akademski izdavač nikada nije napisao smernice za izdavanje predviđajući da bi autor mogao biti nepismena žena komunističkog diktatora".

Elena i Nikolaj Čaušesku ubijeni su 25. decembra 1989. godine, nakon što je pokušaj Rumunije da prati druge zemlje istočne Evrope u mirnom rušenju njihovih režima doveo do krvoprolića koje je na kraju omogućilo bivšim komunistima da zadrže vlast pod maskom demokratije.

Žudnja za priznanjem

Pretenzije Elene Čaušesku za naučnim statusom bila je vođena njenom željom za prestižem i neobičnom pozicijom Rumunije kao komunističke države kojoj zapad najviše povlađuje, uprkos razornoj brutalnosti režima.

Nikolaj Čaušesku došao je na vlast 1965. i bio je hvaljen na zapadu zbog suprotstavljanja sovjetskoj invaziji na Čehoslovačku tri godine kasnije. Ričard Nikson je 1969. posetio Bukurešt, i bio je prvi predsednik SAD koji je kročio u komunističku zemlju. Čaušesku je bio pozvan u Belu kuću 1970. i 1978. godine, a iste godine bio je i prvi komunistički šef države koji je posetio London.

Margaret Tačer, koja je i sama hemičar, posetila je Bukurešt 1975. kao opoziciona liderka i primila ju je porodica Čaušesku, a zatim se sa njima ponovo srela u poseti 1978, godinu dana pre svoje prve izborne pobede.

Međutim, Čaušesku je kod kuće uništio ekonomiju, upravljao je državom u kojoj se nisu poštovala ljudska prava, smanjio je budžete za finansiranje nauke i medicine i izgradio besramni kult ličnosti oko sebe.

- To su bila teška vremena. Uvek je komplikovano pričati priču ljudima koji nikad nisu osetili kako izgleda totalitarizam - priča Dumbrava.

Dumbrava kaže da je to bilo vreme u kojem se ljudima naređivalo šta treba da rade.

- Napori Čaušeskua da otplati spoljni dug značilo je da je želeo da izbegne bilo kakav uvoz koji zahteva valutu… Sve od pomorandže do banana je nestalo… I sve je bilo pod strogom kontrolom. U svom selu nisi mogao da žrtvuješ kravu. Bilo je protivzakonito. Mogao bi da odeš u zatvor ako te uhvate sa mesom - tvrdi Dumbrava.

"Prva" drugarica, pa još i naučnica

Isloj veruje da čežnja Elene za međunarodnim priznanjima bio razlog što se toliko potenciralo na njenim naučnim akreditivima, ali povezivanje njenog imena sa istraživanjima u polju hemije dogodilo se i pre nego što je Nikolaj "seo u fotelju".

Lavinija Betea, njena biografkinja, koja je profesor i istoričar na Univerzitetu Arad, kaže da je posedovanje titule naučnika omogućilo uspon Nikolaja Čaušeskua kao „lidera intelektualne elite“.

- Njima više nikad nije trebao novac otkako je Nikolaj Čaušesku postao generalni sekretar Komunističke partije 1965. godine. Svi njihovi troškovi oko hrane, odeće, za "slobodno vreme" bili su pokriveni - kaže Betea za Guardian.

Međutim, ustavi komunističkih zemalja propisivali su da građani imaju i pravo i obavezu da rade.

- Kao supruga najmoćnijeg političara u zemlji, Elena Čaušesku želela je da predstavi sebe kao uzor, da bude dostojna da stoji kraj "velikog političkog lidera", svog supruga. Nije htela da čuje za "neki tamo posao". Kako je komunizam veličao nauku, kao pokretača industrijske proizvodnje, i kako su oduvek cenili intelektualce, posao naučnika se lepo uklapao sa "prvom drugaricom zemlje" - ističe Betea.

Ko je bila Elena?

Elena Čaušesku rođena je u porodici poljoprivednika i trgovaca 1916. godine. Tako bar stoji u njenoj biografiji koja se čuva u nacionalnom arhivu Rumunije. Pohađala je večernju školu na politehničkom Institutu u Bukureštu sedam godina od 1950. godine, a nakon što je maturirala, počela je da radi na Institutu za istraživanje i razvoj hemije i petrohemije (ICECHIM), u odeljenju za rad na elastomerima – vrsti polimera.

Dumbrava misli da se Elena verovatno zato "specijalizovala" za istraživanja polimera u svojim akademskim radovima.

- To je bilo samo pitanje slučaja... Pre nego što je dobila zvanje doktora nauka i zvanje diplomiranog hemičara, bila je radnik bez iskustva na institutu, i radila je pod nadzorom osobe koja je, u većini, i spremila njen doktorat - tvrdi on.

U knjizi "Ljubi ruku koju ne smeš da ugrizeš: Uspon i pad Čaušeskua" Edvard Ber je napisao da ne postoje podaci da je Elena stekla zvanje diplomiranog hemičara pre nego što je postala doktor... Ipak, navodi, do 1960. bila je zaposlena na neodređeno u Institutu, a 1965. je postala direktor ICECHIM-a.

- Mircea Corciova, naučnik na Institutu, prisetio se kako je sa Elenom bilo teško razgovarati jednom kada je zauzela poziciju. Izdavala je naređenja i nije dozvoljavala da joj se protivreči - piše Ber.

Dodaje i da Corciov nije mogao da shvati koliko je Elena zaista znala o hemiji.

- Ona nikad nije razgovarala o naučnim aspektima rada na institutu, već je sebe uključivala samo u političke i administrativne poslove. Corciova je otkrio da nije znala šta je hromatograf, i da nije prepoznala formulu za sumpornu kiselinu  - H2SO4 - koju uče studenti na prvoj godini hemijskog fakulteta - dodaje Ber.

U knjizi je opisano je i kako je 1967, kada je Čaušesku trebalo da se pojavio pred ispitnim odborom da odbrani svoj doktorat, dok je još radila ICECHIM, Corciovei pokušao da prisustvuje, pošto su odbrane radova uvek bile otvorene za javnost. Međutim, kada je došao, vrata su bila zaključana. Odbrana je održana bez prisustva publike.

Rumunski zvaničnici lobirali

Reputacija Elene Čaušesku sigurno je bila "potpomognuta" od države, ali ne bi nikada doživela "svetsku slavu" da nije bilo objava njenih radova na Zapadu, priznanjem institucija i bez pomoći političkih lidera.

- Njena međunarodna slava bila je podržana time što su hemičari iz Rumunije bili primorani da objavljuju svoje radove, od kojih su neki završili i u stranim časopisima, baš kao i knjiga koja je prevedena na engleski, koju je objavio Pergamon Press, nadaleko poznat izdavač akademskih radova iz Velike Britanije - kaže Isloj.

Knjigu, koja je zasnovana na doktoratu Čaušeskove, Pergamon je objavio pod naslovom "Stereospecifična polimerizacija izoprena", u kojoj je predgovor britanske hemičarke Doroti Hodžkin, dobitnice Nobelove nagrade. U predgovoru Hodžkinove stoji: "Nisam dovoljno potkovana tehničkim znanjem iz oblasti ovog rada da bih dala kritičku naučnu procenu njegovog sadržaja".

- Ali čak i nužno kratko čitanje navodi na pomisao da je polje istraživanja koje je autor istražio ogromno i nedavno - dodaje Isloj.

Pergamon, čiji je vlasnik bio Robert Maksvel, objavio je i nekoliko biografija lidera istočnog bloka, uključujući i onu o rumunskom diktatoru - "Nikolaj Čaušesku: Graditelj moderne Rumunije i internacionalni državnik". Knjiga je objavljena 1983. godine.

Maksvel će 1991, nekoliko meseci pre smrti, prodati Pergamon izdavaču-gigantu "Elsevier-u", gde su dve knjige o Čaušeskovima i dalje dostupne. Njene radove objavljuju i izdavači "Taylor&Francis" i "Wiley".

Članci u časopisima, pod njenim imenom, pojavili su se u publikacijama kao što su "Journal of Macromolecular Science" i "Journal of Molecular Catalysis", koji se više ne objavljuje.

Na promociji Elene su radili i rumunski zvaničnici koji su se zalagali da je priznaju brojne institucije zapada. Dumbrava kaže da je Elena imala "dečiju želju" da je obasipaju poklonima iz celog sveta, i da je to bio znak njenog prestiža.

"Svi su znali da je varalica"

Ion Mihai Pacepa, bivši šef rumunske obaveštajne službe, koji je prebegao 1978. godine, napisao je u svojoj knjizi Crveni horizonti iz 1987. da je Čaušesku zahtevao od njega da organizuje da Eleni univerziteti u Njujorku i Vašingtonu dodeljuju počasne titule.

- Na sve načine sam pokušao da mu objasnim da američki predsednik nema iste moći kao predsednik Rumunije. Jedini rezultat je, međutim, bio Elenin gnev - pisao je Pacepa.

Denis Deletant, istoričar i profesor u penziji Londonskog univerzitetskog koledža, rekao je da mu je 1978. došao direktor Univerziteta u Londonu, koji mu je rekao da su rumunske diplomate pokušavale da za Čaušeskovu izdejstvuju počasnu titulu, pre nego što dođe u zvaničnu posetu u junu te godine.

Deletanta je direktor Univerziteta upitao da li bi bilo pametno to uraditi.

- Ambasada Rumunije u Londonu uložila je neverovatne napore da ubedi određene britanske akademske institucije da priznaju Elenina naučna dostignuća. U rumunskim medijima veličali su je kao naučnicu svetskog glasa, iako je njen doktorat, kako sam pouzdano informisan, ustvari rad jednog profesora sa Univerzieta u Jaši - kaže Deletant.

Profesor kaže da ga je direktor Univerziteta u Londonu pozvao da prodiskutuju po kom osnovu bi mogli da daju počasni doktorat Eleni.

- Oštro sam se tome protivio - tvrdi Denis Deletant.

Izaslanik Rumunske akademije takođe je poslat da se zalaže da Elena dobije priznanje od Kraljevskog društva, najstarijeg nacionalnog naučnog društva na svetu.

Supruga profesora Deletanta, Andrea, koja je predavala rumunski jezik na Univerzitetu Bradford, vršila je ulogu prevodioca na tom sastanku, na kojem je bio direktor društva, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju Aleksandar Tod.

- Nakon što je izaslanika velikodušno dočekao i pružio gostoprimstvo, u čemu je alkohol igrao značajnu ulogu, profesor Tod je iskreno upitao izaslanika da li Elena zaslužuje počast društva. Odgovor koji je dobio bio je: "NE" - tvrdi Deletant.

I Univerzitet u Londonu i Kraljevsko društvo odbili su zahteve Rumunije.

Tada se ambasada okrenula ka Kraljevskom hemijskom društvu, koja je Elenu proglasila za počasnog člana, a postala je i vanredni profesor na Politehničkoj akademiji u Londonu (Univerzitet u Vestminsteru).

Nijedna od ove dve ustanove nije danas želela da komentariše poziv da se Eleni Čaušesku oduzme zvanje.

Batea kaže da je veoma važno da ljudi van Rumunije takođe snose deo krivice za međunarodno priznanje Čaušeskuove.

- Prvo su je priznale Francuska i SAD, pre nego što je postala član rumunske Akademije. Da li postoji opravdanje za one koji nisu živeli pod čizmom komunističkog diktatora i da li treba optužiti samo one u zemlji? Ili samo nju? To nije fer ako mene pitate. Jasno je da su svi znali da je varalica. Oni koji su joj dali titule ili primoravali nekog da to učini su krivi jer su dobrineli intelektualnoj prevari stravičnih razmera - kaže Batea.

Batea kaže da oni koji su bili deo zavere nisu kažnjeni.

- Bez njih, ljudi poput Elene Čaušesku na bi postojali na listi svetski priznatih naučnika - kaže Batea.

"Uvreda" za poštene naučnike

Profesor Mircea Teodoresku sa Politehničkog Univerziteta u Bukureštu, bio je koautor Eleninog rada u periodu od 1984. do 1989. On je jedan od onih koji se sada zalažu da se njeno ime izbriše.

U to vreme, bio je mladi asistent i sprovodio istraživanja u ICECHIM-u.

- Celokupna naučna produkcija odeljenja gde sam radio morala je da za prvog autora ima potpisanu Elenu Čaušesku, tako je naredila Komunistička partija - tvrdi on.

Kaže da je to uključivalo sve timske projekte u koje su bili uključeni istraživači i iz drugih institucija, poput njega i njegovih kolega.

-  Znao sam od samog početka da će na svim tim radovima, na mestu prvog autora, biti Elenino ime, ali sam prihvatio to zbog lokacije laboratorije i zbog toga što su projekti na kojima sam učestvuvao zahtevali ozbiljna istraživanja. To mi je omogućilo da mnogo toga naučim i steknem dosta istraživačkog iskustva - kaže Teodoresku.

Teodoresku sad traži da se povuku radovi na kojima je ona bila jedini autor i da se njeno ime ukloni tamo gde je bila koautor.

- Nauka u tim radovima je neosporiva, samo što Čaušesku nije bila umešana u to. Šta više, mislim da nije ni čitala te radove, sumnjam da bi mogla i da ih razume. Moralno je da se ovo ispravi - kaže Teodoresku.

U pismu izdavaču "Elsevier", koje je poslato 10. decembra 2021. godine, Teodoresku, Isloj, Dumbrava i njihovi koautori su ponašanje Elene Čaušesku nazvali "nemilosrdnim činom intelektualnog prisvajanja".

- U ime nauke, kao i teško stečene rumunske demokratije, molimo vas da razmislite o povlačenju naslova koji nose njeno ime, jer njeno autorstvo na ovim delima nije samo lažno, već i uvreda za rumunske anti-komuniste, koji su ubijeni tokom Rumunske revolucije, kao i svaki rumunski naučnik koji je ikada pošteno radio. Svesni smo da ovi radovi nisu završili u vašim publikacijama vašom greškom. Ipak, smatramo da je od izuzetne važnosti da ova ispravka bude učinjena - stoji u pismu.

Sličan zahtev je poslat i drugim izdavačima. Sve izdavačke kuće imaju pravilo da su plagijati i lažno prisvajanje radova osnova za njihovo povlačenje.

Portparol izdavačke kuće Wiley rekao je da sve optužbe za zloupotrebu autorstva shvataju veoma ozbiljno i zahvalili su se onima koji su im na to skrenuli pažnju.

- Čim smo dobili pismo započeli smo istragu o četiri članka koji su objavljeni u "Acta Polymerica" časopisu, koji se ne objavljuje od 2003, a u skladu sa standardima koje je naložio Etički komitet u izdavaštvu - stoji u saopštenju.

Elsevier i Taylor & Francis nisu odgovorili na upite novinara Guardiana.

Koautori takođe traže da se 36 patenata, registrovanih pod imenom Elene Čaušesku u Evropskom zavodu za patente povuku.

Na sajtu ICECHIM-a Elenino ime i dalje stoji istaknuto u polju "bivši direktori", ali nema nijedne reči o njenoj mračnoj prošlosti, kresanjima budžeta i nedostatku iskustva i znanja.

Trenutni direktor Instituta Mihaela Doni kaže da period od 1970. do 1980, kada je Elena Čaušesku bila direktor instituta ne mogu da budu "obrisani iz istorije ove institucije".

- Naš institut, kakav je sada, nema kvalifikacije da utvrđuje da li bi Elena Čaušesku tražila da bude koautor nekih naučnih radova kojima nije doprinela, kao ni to da li bi tražila od izdavača da obrišu njeno ime iz objavljenih radova - rekla je ona i dodala da samo drugi koautori imaju pravo na to.

Isloj kaže da uticaj Elene Čaušesku na nauku u Rumuniji i dalje postoji.

- U rumunskoj akademiji plagijat je rasprostranjen, kao i nepotizam. Neuredna nauka je sveprisutna, što je posledica ogromnog uticaja Elene Čaušesku 70-ih i 80-ih - uveren je on.

Betea kaže da se Elenu sada doživljavaju manje oštro nego kada je bila živa.

- Postoji određena kolektivna krivica zbog brzog suđenja i njenog pogubljenja. Ali njena prevara imala je trajan uticaj na politiku i nauku - tvrdi Batea.

Podsetimo, ministar inovacija Rumunije podneo je ostavku nakon što je istragom ustanovljeno da postoje nedoslednosti u njegovoj biografiji, te da je plagirao svoj akademski rad.

- Upisati se na privatan univerzitet i plaćati da objavljujete knjige ili radove kako biste unapredili svoju akademsku karijeru, obično se povezuje sa modelom Elene Čaušesku. Tako se i na ciljeve rumunskih političara da imaju akademske titule ili doktorska zvanja, gleda kao na posledicu opsesije koju je Elena Čaušesku imala da se ostvari i kao politička i naučna ličnost - zaključuje Batea.

(Telegraf.rs)