Hitlerov letnjikovac bio zabranjen za obične smrtnike: Kako je uživao u luksuznom Berghofu

Na Obersalcberg je Hitler odlazio na odmor, tamo je smestio i drugo sedište vlade. Dokumentacioni centar koji se uskoro proširuje, podseća na mračno istorijsko poglavlje tog idiličnog planinskog mesta

Obersalcberg se ugnezdio u impozantni svet bavarskih Alpa, na hiljadu metara nadmorske visine. Pogled odozgo je spektakularan. Voleo ga je i Adolf Hitler, koji je tamo provodio odmor od 1923. mnogo pre nego što će ući u svetsku istoriju. Kao normalni turista Hitler je bio "komunikativan čovek", kako je kasnije u intervjuu rekao tadašnji vlasnik pansiona u kojem je odsedao budući nacistički diktator i masovni ubica.

Hitler je 1925. u ovom mestu nadomak austrijske granice iznajmio brvnaru u kojoj je pisao drugi deo svog programskog pamfleta "Majn kampf". Kasnije je boravio i u seoskoj kući "Vahenfeld".

Preporučujemo

On je tu kuću kupio čim je 1933. osvojio vlast. Preuredio ju je u luksuzni "Berghof" - panoramski prozori, bar u podrumu, kuglana. Oko centrale je napravljeno "firerovo područje" od 100 hektara, zabranjeno za obične smrtnike. Tu su kuće izgradili maršal Herman Gering, arhitekta Albert Šper, ali i drugi nacistički prvaci. Svi bivši vlasnici morali su da prodaju zemlju, a oni koji nisu hteli, odvedeni su da o tome razmisle u koncentracionom logoru Dahau. Uskoro je mesto postalo neka vrsta nacističkog elitnog naselja.

Centrala nacističke moći

Letnja rezidencija je pored Berlina postala drugo sedište Adolfa Hitlera i njegove vladajuće garniture. Tu su bili i kasarna SS-a, upravne zgrade, radionice i podzemni bunkeri. Uskoro su na Obersalcberg počeli da dolaze političari, državnici i visoki oficiri iz celog sveta. Tu je Hitler pregovarao s britanskim premijerom Nevilom Čemberlenom i italijanskim diktatorom Benitom Musolinijem.

Istovremeno, idilični pejzaži kao sa razglednice pružili su Hitleru priliku da se inscenira kao narodski vođa koji voli prirodu.

Čuvene su fotografije na kojima Hitler po sunčanom danu gleda u daljinu, kako miluje plavokose dečije glavice, kako se rukuje, kako sa svojom ljubavnicom Evom Braun sedi na terasi ili ide u šetnju sa svojim vučjacima.

Mesto koje podseća na nacističko vreme

Sve to se može saznati u Dokumentacionom centru Obersalcberg. Bivša Hitlerova letnja rezidencija 1999. pretvorena je u pedagoški i istorijski centar. Sada je proširena dodatnim prostorom od 1.000 kvadratnih metara. Prvobitna građevina je bila koncipirana za maksimalno 40.000 posetilaca godišnje i postala je pretesna za veliki broj turista koji su dolazili u Obersalcberg. Veliki broj njih žele da saznaju gde je tačno boravio Hitler, ali malo je ostalo od prvobitnih građevina.

Veliki deo kompleksa je uništen u bombardovanju britanske avijacije 25. aprila 1945. Već 4. maja su američke trupe ušle u Berhtesgaden ispod Obersalcberga. Tu su ostale stacionirane do 1995. Pokrajina Bavarska je nakon odlaska Amerikanaca želela da stavi pod kontrolu samoinicijativni turizam inspirisan Hitlerom. Naročito je cilj bio da se izbegne pretvaranje Obersalcberga u mesto hodočašća ekstremnih desničara i neonacista. Odlučeno je da se na mestu bremenitom istorijom podignu luksuzni hotel i dokumentacioni centar, kako bi se turistički i politički interes usmerio u željenom pravcu, prenosi Deutche Welle.

Magneti za turiste: "Orlovo gnezdo" i bunker

Hotel "Kod Turčina" je preživeo bombardovanje i 1949. vraćen starom vlasniku, koji ga je posedovao pre Hitlerovog dolaska. Hotel je imao dodatno ugrađene bunkere. Zgrada hotela nije bila Hitlerovo sedište, kako se ponekad pogrešno tvrdi, već je bila namenjena odredu esesovaca zaduženom za Hitlerovu zaštitu, a povremeno je tu rezidirao i Gestapo. Početkom 2021. hotel je kupila jedna starosedelačka porodica i još se ne zna kakva će biti njegova budućnost.

Britansko bombardovanje je preživeo i Kelštajnhaus, kuća nazvana po susednom planinskom vrhu Kelštajn. Ona je poznata kao "Orlovo gnezdo". Izgradio ju je sekretar nacističke partije Martin Borman, navodno kao poklon Hitleru za pedeseti rođendan. Kuća se nalazi na 1834. metra nadmorske visine, na jednoj steni. Florijan Bajerl u svojoj knjizi "Istorija Kelštajna" kaže da priča o pokłonu nije jednoznačno dokumentovana, ali da Kelštajnhaus ostaje svedočanstvo nacional-socijalističke grandomanije. "Zlatnosjajni lift usred planine, koji posetioca podiže do "vrha moći" - sve je to bilo izuzetno pogodno da se ljudi zaslepe". U Kelštajnhausu se trenutno nalazi omiljeni restoran.

Otvaranje planirano za 2022.

Ljude u ovom broju u Obersalzberg ne dovodi samo veličanstveni planinski svet, već i "mit o fireru". Godišnje kroz područje prođe 170.000 posetilaca. To je bilo previše za dokumentacioni centar koji je morao da se proširi. Prošireni kompleks će otvoriti svoje kapije za posetioce sledeće godine. Na dodatnih 800 kvadratnih metara minhensko-berlinski Institut za savremenu istoriju pripremio je potpuno novo izdanje trajne izložbe "Idila i zločin". Multimedijalne tehnike, novi eksponati i model krajolika su samo neki od novih elemenata. Dodatnih 230 kvadratnih metara novog prostora je izložbeni prostor za izložbe koje će se smenjivati.

Prošireni dokumentacioni centar bi trebalo da spreči radoznale turiste da okolinu istražuju na sopstvenu ruku ili da se o tadašnjem vremenu informišu na sumnjivim sajtovima na internetu.

(Telegraf.rs)