Beograd postoji u srcu Moskve: Malo Srba zna za ovu tajnu ruske prestonice

Jezgro glavnog grada Ruske Federacije u prošlosti je bilo okruženo belim zidinama po kojima je prostor unutar njih, a izvan Kremlja i Kitaj-goroda, dobio ime. Zidine su srušene za vlade carice Katarine Velike, pa je moskovski Beograd danas ovičen elitnim bulevarskim poluprstenom

Beli grad, to jest „Beli gorod” (rus. Бе́лый го́род), predstavlja istorijsko srce grada koji sebe nezvanično naziva Trećim Rimom.

Preporučujemo

Radi se o Moskvi, glavnom gradu Ruske Federacije. Reka Moskva i Beli grad do dana današnjeg u čvrstom stisku okružuju Kremlj i Kitaj-gorod, koji ne potpadaju pod njega.

Naziv je dobio po belim zidinama koje su ga okruživale i predstavljale treću po redu fortifikaciju prestonice.

Striktno gledano, sve između tih zidina te zidina Kremlja i zidina oko Kitaj-goroda (koji se nalazi tik pored Kremlja), bio je Beli grad, izvan kojega je postojala i četvrta fortifikacija, koja je prelazila i na drugu stranu reke.

Beli grad je počeo da se razvija u 14. veku. Prvobitno, bio je to puki sistem odbrambenih rovova i nasipa; i tek Boris Godunov oko 1590. počeo da gradi zidine, poverivši taj posao slavnom neimaru Fjodoru Konu.

Veruje se da su ličile na one u Smolensku, s obzirom da ih je sam Kon gradio posle završenog posla u Moskvi.

Carica Katarina Velika rešila je u 18. stoleću da ih sruši, pošto su zbog vrtoglavog uspona Ruske imperije, koji je počeo s Petrom Velikim, postali potpuno bespotrebni, a pritom su i gušili širenje i razvoj grada.

Katarina, koja je carevala u Sankt Peterburgu, odlučila je da se na mestu bivših zidova zasade drvoredi i podignu vrtovi, što je na koncu dovelo do obrazovanja jednog modernog bulevarskog poluprstena oko tog dela grada (poluprstena, budući da je ograničen rekom Moskvom).

Proces je nekoliko decenija, a kada je dovršen, Moskva je dobila, manje-više, svoje savremene konture: granica moskovskog Beograda danas je „Bulvarnoje kolco”, što bi se moglo prevesti kao „Bulevarsko kolce”, pošto zvuči simpatičnije od „prstena”.

Pre rušenja tih bedema, postojalo je 11 kapija kroz koje se moralo proći da bi se ušlo u Beograd. Redom, bile su to kapije Svih svetaca, Čertolska, Arbatska, Nikitska, Tverska, Petrovska, Dmitrovska, Sretenjska, Frolovska, Pokrovska i Jauska.

Mnogi delovi današnje Moskve koje se nalaze na mestima na kojima su se nekada nalazile kapije, svoje nazive duguju njima.

No ceo prostor, čitavo to gradsko jezgro, Moskovljani i danas nazivaju Beogradom — doduše, na svom jeziku.

(Telegraf.rs)