Kako je Beograd pre 500 godina pao u ruke Sulejmana Veličanstvenog: Ušao je u grad bacajući dukate

Turci su pod komandom sultana Sulejmana Veličanstvenog, posle dvomesečne opsade, 29. avgusta 1521. godine prvi put osvojili Beograd

Na današnji dan, pre tačno 500 godina Turci su, pod kontrolom Sulejmana Veličanstvenog, posle dvomesečne opsade, uspeli da osvoje Beograd. Sulejman je u pohod krenuo polovinom maja 1521, sa vojskom iz Carigrada, odlučan da osvoji mesta koje njegov predak Mehmed II Osvajač nije uspeo.

Preporučujemo

Uz njega su bile njegove najbolje vojskovođe, od Ahmed-paše do Bali-bega, a usput su mu se priključile brojne trupe. Na putu do Beograda osvajao je sve pred sobom. Prvih dana jula počeo je napad na Šabac pod komandom Ahmed-paše. Čim je grad osvojen, oko 10. jula, sultan je naredio da se sagradi pontonski most na Savi da bi sa sremske strane, od Zemuna, sa glavninom vojske napao Beograd.

U Srem je poslao Bali-bega sa zadatkom da osvoji tamošnje gradove što je i učinjeno. Dok je sultan boravio u Šapcu, njegova vojska pustošila je Srem, a Piri-paša je ratovao kod Beograda. Piri-paša i Husrev-beg otpočeli su opsadu Zemuna kako bi potpuno odsekli Beograd. Grad su žestoko bombardovali, a malobrojni branioci nisu mogli da pruže snažniji otpor. Branioci su pobijeni, stanovništvo je porobljeno, a utvrđeni Zemun je pao i tako se Beograd našao u obruču i odsečen od ostatka Ugarske, bez ikakve šanse za odbranu ili pojačanje.

Napad na Beograd intenziviran je početkom avgusta, a navodno u tom trenutku u gradu nije bilo više od 900 vojnika svih rodova vojske, što je dodatno otežavalo situaciju kada su krenuli su neprekidni napadi na Donji grad. Danima su se vodile žestoke borbe, a žrtava je bilo i sa jedne i sa druge strane.

Oko 500 napadača poginulo je u okršajima 2. avgusta, a branioci su pokazali zube i narednog dana, ali nisu imali dovoljno snage da se odupru. Tog 3. avgusta, navodno je zapaljena i kula Nebojša.

Četiri dana kasnije branioci su bili toliko iznureni, pa kada je usledio najjači napad, nakon celodnevne borbe su posustali. Tog 7. avgusta su, prema predanju, janičari krenuli da prodiru u grad kroz rupe koje su napravili topovi. Izginulo je oko 600 stotina ljudi, a šanac je bio pun leševa...

Oni koji su preživeli napad, krenuli su da se povlače u Gornji grad, ali Turci su tada rešili da joj jače udar. Čim su ušli u varoš počeli su da dovlače tešku artiljeriju. Gornji grad je trpeo udare đuladi, a vojska je kopala i lagume ne bi li uništila bedeme.

Grad je danima jedva odolevao topovskim udarima i eksplozijama. Turci su gađali branioce i strelama sa zapaljivom smesom, pa su građani koji su pomagali u borbi morali da se povlače kako bi gasili požare koji su buknuli u gradu. Turci su se penjali uz zidine, a na su njih bacali debla sa klinovima, a po zemlji su bacali eksere. Turci su brojali žrtve, ali nisu posustajali.

Nakon tronedeljnih borbi svi su bili svesni da grad neće izdržati, pa je 25. avgusta upućen predlog sultanu da se izvrši predaja grada uz obavezu da Turci obezbede povlačenje od nekoliko dana. Međutim, nepoverljivi Sulejman je verovao da će branioci taj period iskoristiti da obnove porušena mesta i zatvore opasne položaje, pa je predlog odbio i naredio da se još jače udari.

U naredna dva dana napadi su bili intenzivirani. Turska vojska napadala je od jutra do mraka. Ne zna se koliko ljudi je pobijeno sabljama i strelama. Branioci su se sve vreme nadali da će stići pomoć od kralja, ali kako se to nije dogodilo, a ostali su bez hrane i oružja, doneli su odluku da se grad preda.

U pregovorima o predaji pregovarali su ugarski zapovednici, jer zbog pozicije u kojoj su se nalazili, branioci nisu imali previše izbora i zahteva za pregovore. Tražili su samo da im se poštede životi i mogućnost da napuste grad. Protokol o predaji potpisan je 28. avgusta, kada u tvrđavu ulazi sultanov izaslanik.

Sulejman u grad ušao deleći dukate

Već narednog dana, turska vojska zauzela je Beogradsku tvrđavu, a Sulejman je u Beograd ušao 30. avgusta bacajući dukate. Sultan je ispunio svoju reč i naredio ukrcavanje ugarskih vojnika i stanovnika u brodove koji su potom krenuli za Slankamen.

Prema nekim navodima, Bali-beg je izvršio pokolj branilaca, ali nikad nije potvrđeno da li je to stvarni istorijski događaj ili pokušaj ugarskog kralja da okrene velikaše na svoju stranu. S druge strane, Srbe je sačekala teška sudbina...

Vojnici su silom sprovedeni u Carigrad, a 9. septembra naređen je i pokret svim srpskim porodicama iz Beograda. Pošto je Sulejman naučio da u Beogradu postoje ljudi koji su održavali vodovod iz doba rimske vladavine, naslutio je da bi od Srba mogao da ima koristi, pa je odlučio da bude "malo blaži". Dozvolio im je da sa sobom ponesu najvažnije svetinje, među kojima su i mošti Svete Petke koje je kneginja Milica izmolila od Bajazita i iz Bugarske ih prenela za Srbiju.

Srbi su, kako se veruje, poneli i mošti carice Teofane, kao i ikonu Bogorodice koju je prema predanju ikonopisao jevanđelista Luka.

Broj proteranih i danas nepoznanica

Nikad nije utvrđeno koliko ljudi je proterano iz grada. Od Beograda do Carigrada silan narod je izlazio na put da vidi proganani i pokloni se svetinjama koje su sa sobom nosili. Pretpostavlja se da je u povorci bilo oko 2.000 muževa, žene i dece. Hroničari su pisali da je Sulejman dozvolio narodu da izađe na Carigradski dum i celiva svetinje na rukama robova, ako za to plate.

Sultan je, prema pisanju istoričara, po povratku u Carigrad pisao i grčkom patrijarhu, od kojeg je tražio da mu za relikvije isplati 12.000 dukata, kako ih ne bi bacio u more, koje je na kraju i dobio.

Hram Uspenja Presvete Bogorodice postao Carska džamija

Nakon osvajanja Beograda Sulejman je naredio da se saborni i najstariji beogradski Hram Uspenja Presvete Bogorodice pretvori u džamiju, kasnije poznatu kao Carska džamija. Ista sudbina zadesila je i sve druge beogradske crkve.

Prvi turski zapovednik Beograda bio je Bali-beg koji je postavljen za smederevskog sandžaka i beogradskog muhafiza, koji je odmah po osvajanju Beograda spalio Kupinik, Karlovce, Mitrovicu i Čerević.

Bali-beg je naredio da ta mesta budu sravnjena sa zemljom, a kamenje da se baci u reku kako povratnici, ukoliko ih bude, ne bi mogli da sazidaju ognjišta. Deo građe iz srušenih sremskih gradova je, prema pisanju istoričara, dovučena u Tvrđavu i upotrebljena za njenu popravku.

Srbi u Carigrad "doneli vodu"

Prognani Srbi stigli su u Carigrad posle 50 dana hoda. Naseljeni su krajem oktobra uz gradske zidine gde su osnovali svoje selo, koje su nazvali Beligrad. Kako bi održavali vodovod, bili su izuzeti od nameta, i bilo im je dozvoljeno da nose beli turban, kao Turci, što je bila velika povlastica. Zahvaljujući njima, Carigrad nikad nije bio bez vode.

U tom predgrađu - dotad vojničkom kvartu zvanom "Devteron" je 1539. podignuta srpska pravoslavna crkva, posvećena Uspeniju Presvete Bogorodice.

(Telegraf.rs)