Putin i Bajden nisu prvi koji će se sastati u Ženevi: Ceo svet je pre 36 godina gledao u Švajcarsku

Bio je to prvi susret lidera dve supersile posle osam godina, usred Hladnog rata

Kada se američki predsednik Džo Bajden sretne sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom 16. juna u Ženevi, to neće biti prvi put da su lideri dve supersile održali samit u švajcarskom gradu.

Preporučujemo

Bajden i Putin održaće sastanak na neutralnom terenu u Švajcarskoj u pokušaju da poprave narušene odnose.

Kontrola nuklearnog oružja biće na programu, kao što je bila i 1985. godine, kada je američki predsednik Ronald Regan održao istorijske razgovore sa bivšim liderom Sovjetskog Saveza, Mihailom Gorbačovim.

Tada se ispostavilo da je samit u Ženevi bio tačka preokreta u istoriji.

U novembru 1985. godine oči celog sveta bile su uprte u Ženevu.

- Zašto? Zašto što je samit ujedinio lidere dve najveće sile na svetu u to vreme, Regana i Gorbačova - rekao je Antoan Fleuri, počasni profesor Univerziteta u Ženevi.

Njih dvojica su tokom nekoliko dana pomogli da se promeni lice sveta, prema rečima profesora.

Pozadina samita Regan - Gorbačov

Prema rečima stručnjaka, taj samit bio je izuzetan momenat.

- To je bio prvi put posle dugo vremena da je održan sastanak na visokom nivou između šefova dve supersile - rekao je švajcarski novinar Klod Smadja.

Svet je tada bio usred Hladnog rata, a Zapad i Istok su imale bombe koje su bile ekvivalent 200.000 Hirošima bombi.

Dve supersile su tokom vremena akumulirale dovoljno bombi da raznesu planetu nekoliko puta.

- Bilo je obračuna između raketa srednjeg dometa koje su SAD želele da instaliraju u Evropi, uprkos protivljenju SSSR-a. Regan je tada baš lansirao program "Star Wars", usmeren da baci Sovjetsko carstvo na kolena i terajući je u tehnološku trku koju ne može da dobije - rekao je Smadja.

Sastanak u Ženevi

Sa jedne strane je bio Regan, kog su mnogi smatrali marionetom, bivšim glumcem filmova B klase. Sa druge strane je bio Gorbačov, o kojem se malo znalo i koji je upravo pokrenuo Perestojku kako bi reformisao sovjetski režim.

Do sastanka je došlo u vili "Fleur d'Eau". Bio je to prvi sastanak posle osam godina. Tamo su postigli sporazum koji neće uništiti zemlju, a dvojica muškaraca upustili su se u duge lične razgovore i činilo se da su razvili iskren i blizak odnos.

Sastanak je došao kao iznenađenje za neke u SAD, uzimajući u obzir često zapaljivu Reganovu retoriku u vezi sa komunizmom i Sovjetskim Savezom, ali to je bilo u skladu sa predsednikovom često izjavljenom željom da trku nuklearnog naoružanja stavi pod kontrolu.

Za Gorbačova je sastanak bio još jedan jasan signal njegove želje za postizanjem boljih odnosa sa Sjedinjenim Državama kako bi mogao bolje da sprovodi svoje domaće reforme.

Postignuto je šest sporazuma, od kulturne i naučne razmene do ekoloških pitanja. I Regan i Gorbačov izrazili su zadovoljstvo samitom koji se završio 21. novembra.

(Telegraf.rs)