Pre 100 godina počeo masakr koji je decenijama zataškavan: Ubijeno više od 300 Afroamerikanaca

Do masakra je došlo zbog optužbi da je 19-godišnji Afroamerikanac napao 17-godišnju belkinju. Ubijeno je najmanje 300 ljudi tamne puti, a hiljade su raseljene

Masakr u Tulsi važi za jedan od najgorih činova rasnog nasilja u američkoj istoriji - i decenijama je ostao jedan od najmanje poznatih. Tokom 18 sati, od 31. maja do 1. juna 1921. godine, bela rulja je napadala stanovnike, kuće i prodavnice u pretežno crnom Grinvud susedstvu u Tulsi, Oklahoma. Uprkos činjenici da je stotine ljudi ubijeno, a hiljade ostalo bez domova, masakr u Tulsi je decenijama zataškavan.

Preporučujemo

Nasilje u Tulsi 1921. godine odnelo je više od života - desetkovano je 35 blokova onoga što je bilo užurbano, samostalno središte u gradskom okrugu Grinvud, koji je bio poznat i kao Crni Vol Strit.

Afroamerikanci su naselili taj region nakon Građanskog rata, kada je Oklahoma postala poznata kao njihov bezbedni raj.

Između 1865. i 1920, Afroamerikanci su osnovali više od 50 crnačkih naselja u državi. Ubrzo je kvart Grinvud, koji su "crnci sagradili za crnce", počeo da cveta.

Afroamerikanci u Tulsi udružili su svoje resurse i stvorili bogatstvo za podsticanje uspešnog poslovanja u samostalnom naselju Grinvud. Tako je tamo bio luksuzni hotel, koji je važio za najveći hotel u vlasništvu crnca u zemlji, sa 54 apartmana, bazenom, salonom i trpezarijom. Osnovane su i crnačke novine, Tulsa Star sa sedištem u Grinvudu.

Grinvud distrikt u Tulsi bio je uspešan grad u gradu - simbol ponosa, uspeha i bogatstva. A onda je 31. maja 1921. počeo pokolj.

Do masakra je došlo zbog optužbi da je 19-godišnji Afroamerikanac napao 17-godišnju belkinju. Ubijeno je najmanje 300 ljudi tamne puti, a hiljade su raseljene. Materijalna šteta je bila milionska.

Policija u Tulsi je naoružavala belačku rulju i mobilisala je. Takođe, postoje navodi da su belci u uniformama palili kuće i pucali na Afroamerikance.

Naoružana grupa belaca ušla je u afroameričko naselje, pljačkajući i paleći kuće i prodavnice. Kada se napad završio, uništeno je više od 35 blokova kuća i preduzeća. Komisija formirana 2001. godine ustanovila je da je 168 osoba ubijeno u nasilju, ali je prema drugim izveštajima broj žrtava bio veći od tri stotine.

Mnogi od stanovnika Grinvuda su ostali bez krova nad glavom posle nereda i proveli zimu u šatorima.

Masakr je decenijama zataškavan, ali je poslednjih godina svest o tome podizana. Čak Džordan, šef policije u Grinvudu 2013, izvinio se zbog učešća policije u masakru.

- Ne mogu da se izvinim zbog onoga što su tadašnji policajci uradili ili nisu uradili. Ali, mogu da se izvinim u naše ime. Žao mi je što policija Tulse te 1921. nije zaštitila građane - rekao je on.

Pre i nakon masakra

U maju 2021. godine Viola Flečer (107) svedočila je pred Kongresom o događajima pre 100 godina.

- Otišla sam u krevetu mom porodičnom domu u Grinvudu. Naselje u kojem sam te noći zaspala bilo je bogato, ne samo što se tiče bogatstva, već i u kultiru i u nasleđu. Moja porodica je imala divan dom, imali smo dobre komšije. Imala sam prijatelje sa kojim sam se igrala. Osećala sam se sigurno. Imala sam sve što je detetu trebalo, imala sam svetlu budućnost - prisetila se ona.

A onda je, kako je rekla, došlo do divljanja, i dalje živopisnog u njenim mislima 100 godina kasnije.

- I dalje vidim kako ubijaju crnce, kako njihova tela leže na ulici. I dalje osećam dim i vidim vatru. I dalje vidim kako prodavnice crnaca gore. I dalje čujem aviona iznad glave. I dalje čujem vrištanje - rekla je ona.

Uloga aviona u masakru

Kada je 1. juna 1921. proglašeno vanredno stanje za okončanje borbi, novinari, stanovnici i drugi počeli su da prikupljaju izveštaje o tome šta se tačno dogodilo tokom tih 18 sati u okrugu Grinvud. Istoričari još uvek procenjuju održivost izveštaja svedoka o nisko letećim avionima, nekim mecima ili zapaljivim materijama, što je postalo trajna tema u rekonstrukciji događaja.

Znalo se da je samo oko 15 aviona bilo na lokalnim vazdušnim poljima 1921. godine, i dalje ostaje misterija ko je posedovao one koji su korišćeni u napadu na Tulsu - i kako su tačno mobilisani.

Zataškavanje masakra

Koliko god poguban bio masakr u Tulsi, sledeće generacije ljudi, uključujući one rođene i odrasle u Oklahomi, nikada nisu čule za taj događaj sve do 1990-ih. Nekoliko novina odmah je izveštavalo o razaranju, uključujući Tulsa World, New York Times i The Times of London. Ali žrtve masakra na brzinu su sahranjene u neobeleženim grobovima i kultura ćutanja ubrzo je postala norma.

Nakon niza događaja koji su privukli novinare u Oklahomu, lokalni zakonodavci su osnovali komisiju za istraživanje masakra.

Na kraju se 1998. proširila priča da u Grinvudu postoje potencijalne masovne grobnice.

(Telegraf.rs)