Antički Singidunum "štrči" na svakom koraku: Dve ulice u gradu trasirane su još pre dva milenijuma

Možda najstarija beogradska biblioteka osnovana je baš u Studentskom parku. Tu su bile terme

Antički Singidunum pod velom je misterije, ne zato što je generalno na ovim prostorima teško otkriti mnogo toga o životu Rimljana s početkom novog milenijuma, već zato što je taj grad doslovno potonuo pod nama.

Preporučujemo

Turski, austrijski i, naravno, slovenski Beograd, izgradili su se na “krovovima” rimskog grada koji je se toliko duboko sakrio da su se gradile zgrade i palate ispod kojih su neopaženo prošle zidine polisa, piše portal Kaldrma.

Tek nakon Drugog svetskog rata, malo po malo ta slagalica je počela da se spaja – gdegod bi se negde dublje prokopalo, kako bi se neka zgrada proširila, nailazilo se na kamen. Na kuće, grobnice, na rimski vodovod, na skulpture, prikaze božanstava, na table posvećene najmilijima…

Arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj proveo je reportere Kaldrme kroz centralne gradske ulice, otkrivajući potpuno skriven, za nas nepoznat svet antičkog Singidunuma.

To više nije samo mit, priča, daleka istorija, to nije nešto neopipljivo, rimski “Beograd” doslovno štrči na svakom koraku, samo je potrebno malo da malo zagrebemo pod zemlju.

Centar grada – forum

Pretpostavlja se, ali za to još nema dokaza, da je Beograd imao i svoj forum, i to na mestu između današnje zgrade Narodne Banke i Saborne crkve.

Baš tu je pronađeno mnogo ostataka žrtvenika, posveta vrhovnom rimskom Jupiteru, što ukazuje i na to da je državni hram morao biti blizu, a da je bio posvećen upravo ovom paganskom božanstvu.

– Osamdeset posto posveta Jupiteru nađeno je baš tu, kod ulica kralja Petra, Cara Lazara. U Uskočkoj je pronađen popločani trg iz antčkog vremena na kom se nalazio i bogato isklesan masivni žrtvenik koji se može videti u Lapidarijumu, Barutani u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Pretpostavlja se da se tu, između tih ulica nakada nalazio antički forum – priča Milić.

A zašto je forum toliko važno mesto? Tu je, zajedno sa termama, bio centar zbivanja.

Ulica kralja Petra je u to vreme bila verovatno jedna od dve glavne ulice u gradu, koje su se susretale na centralnom trgu i određivale položaj svih drugih ulica, poređanih paralelno sa njima.

– Beograd je bio kolonija, a to je najviši mogući status u Rimskom carstvu za jednu provinciju. Građani Singidunuma bili su građani Rima. Gradovi koji su imali tako visok status, predstavljali su kopiju Rima. Na trgu se nalaze državne institucije i hram, i tu se odvija gradski život, tu je glavna tržnica. Ovde kod Saborne crkve bile su i manje terme i tu je pronađena jedna emotivna posveta koju je jedan Rimljanin napisao ženi.

Dakle, zastali smo u mirnom delu Kralja Petra. Teško da se u ovom gusto izgrađenom obodu centra može zamisliti nešto tako velepno kao rimski forum!

Zgrade koje su zidane bile su kolosalne, a ako ne možete da zamislite te palate, postoji jedno mesto koje može da vam pomogne.

Tržni centar Rajićeva. Sve vrvi od prolaznika, ljudi ulaze i izlaze, ali malo ko se zagleda dole, u stakleni pod na ulazu. A baš tu nalazi se mini prezentacija antičkog Singidunuma. Ispod stakla po kom hodate, možete videti arheološke ostatke.

Doduše, kako kaže Milić, oni su pre iskopavanja svakako bili na većoj dubini, a sve je poređano više slikovito, kako bi nam se predstavilo po kakvom blagu hodamo. Mini muzej usred tržnog centra.

Na samom ulazu nalazi se jedna predstava rimske ulice, pločnika. Međutim, i kada uđete u tržni centar, odmah sa desne, odnosno leve strane spoljnih vrata, postoji još artefakata. Tako, na jednom mestu možete videti prekrasne nadgrobne spomenike, premda tu nije bila nekropola. Sa druge strane nalaze se ostaci građevina.

– Ovo je ostatak stuba, znači to je bio njegov prečnik. Sad zamisli koliki je to bio stub i koliku je građevinu nosio, objašnjava naš sagovornik.

Teško je zamisliti potpuno drugačiji Beograd, mali Rim, po nekim potpuno drugačije trasiranim ulicama, bez ijednog znaka ovog današnjeg grada.

Mada, nije baš ni to potpuno tačno, jer kralja Petra zasigurno jeste postojala na tom mestu i u tom pravcu, a isto važi i za sadašnju Vasinu. Bulevar kralja Aleksandra zapravo je bio isto put koji je vodio u Viminacijum, a Grocka je i tada bila prigradsko naselje Singidunuma i pod njegovom “kapom”.

Mnogo atraktivnija postavka nalazi se u podrumu Gradske biblioteke. Kada je ova ustanova rešila da proširi depo za knjige, naišla je na zidove. I to pozamašne.

– Ovde gde sada stojimo bila je kapija i ulazilo se u utvrđenje. Ulaz u današnju Biblioteku je bio granica između vojne i civilne uprave.

Princip nastanka rimskih gradova bio je tako što se, najpre, gradi jedan manji logor, a to je u slučaju Beograda bila lokacija kod današnjeg Servantesa. Potom se podiže vojno utvrđenje, a onda se razvija grad. Vojnika je bilo iz svih krajeva Carstva, mnogo njih iz Azije.

Bilo je, verovatno, i crnaca iz Afrike. Stanovništvo je bilo latinskog porekla, neki su došli iz Dalmacije, ali oni su se svi stapali sa starosedeocima Keltima. Kako je zaista izgledao prosečni građanin Singidunuma, teško je zamisliti.

Ali, sada je već lakše zamisliti kako je Singidunum izgledao.

Umesto reke pešaka koja se slivala od Kalemegdana čekajući zeleno svetlo, zamislimo vojnike koji ulaze u grad. Srećni što su uhvatili malo “slobode”, odlaze u hram, u terme, odlaze zanatlijama, trgovcima, upoznaju žene i stiču nova prijateljstva. Služba je bila takva da su se vojnici regrutovali i iz dalekih provincija.

U podrumu gradske biblioteke postoji, dakle, jedna prezentacija, dela velike kapije koja je povezivala vojni i civilni deo Singidunuma. A usred te kapije vidi se i jedna olovna cev. To je, naravno, rimski vodovod koji se pružao od Malog Mokrog Luga.

Terme – lepota tela, ali i duha, prva biblioteka

Možda najstarija beogradska biblioteka osnovana je baš u Studentskom parku. Tu su bile terme.

Omiljeno mesto za zabavu, ulepšavanje, pa i ličnu higijenu, druženje, mesto gde se govorilo i o ozbiljnim stvarima, o politici, prilikama, osvajanjima, ali i mesto gde se usavršavalo. Ne čudi, stoga, da se u jednom velikom “salonu za ulepšavanje” nalazila i – biblioteka. Tu su pronađene i prostorije sa freskama.

– Gradski odbor Komunističke partije hteo je sedamdesetih godina da u Studentskom parku napravi jedan rezervoar za gorivo. I tada su otkrivene terme. Bez mnogo muke mogli bismo danas da ih rekosntruišemo, da znamo gde je koji bazen stajao, gde je bila topla, a gde hladna voda. Jer, sve terme u carstvu građene su tipski – priča Milić.

Kako dodaje, do 1978. godine te terme su bile vidljive. Međutim, mladi su u njima pronalazili svoj “štek”, prolaznici bacali smeće, a da se ovo arheološko blago ne bi dalje uništavalo, doneta je odluka da se sve zakopa i tako konzervira.

Studentski trg, koji je bio derviško groblje i pijaca, definitivno je najbolje mesto za istraživanje rimskog perioda, jer su ostaci ove civilizacije zasigurno dobro očuvani. Na sve to, reč je o termama, koje su posle foruma bile najznačajnije mesto u gradu.

– Postoji još jedno mesto, ni studenti arheologije ne znaju šta to predstavlja, zovu ga klupice – poveo je reportere Mlić na Plato ispred Filozofskog fakulteta.

I tu se kopalo, za salu za fičko vaspitanje. A iskopane su i terme. Kako bi se sećanje na njih sačuvalo, izgrađene su lučne klupice od opeke, koje predstavljaju vernu repliku rimskog kupatila. Tu, gde društvance sedi uz piće na platou, nekada su se “parili” nagi i bezbrižni Rimljani.

Nažalost 441. godina nove ere i najezda Huna, pokazali su da Balkan ne može dugo biti oaza mira. Potresi seobe naroda koju su Huni započeli iz prostrane nizije, bili su teški i destruktivni, pa su zadali su kobni udarac gradu Singidunumu. Posle Huna antički Beograd pregazila su još i brojna ratoborna germanska plemena, a zatim i divlji stepski narodi sa istoka sa kojima paralelno na prostor moćnog grada dolaze i prvi Sloveni.

Postoji još jedno bitno mesto za grad, a to je nekropola.

Grobovi su zbog širenja bolesti obavezno morali da budu van grada.

Tako je za “grad mrtvih” bio proglašen Dorćol, ali grobovi su podizani i na savskoj padini, pa i duž puta za Viminacijum, odnosno, današnjeg Bulevara kralja Aleksandra.

(Telegraf.rs)