Za jedne je heroj, za druge despot: Napoleon je umro u ovoj kući pre 200 godina

Ono što je sigurno jeste da je Napoleon deo francuske istorije i da ne sme biti zaboravljen

Napoleon Bonaparta umro je 5. maja 1821. godine u egzilu u malom krevetu okružen svojim pristalicama. Kuća u kojoj je proveo poslednje dane života na britanskom ostrvu Sveta Jelena navodno je bila puna pacova.

Preporučujemo

Njegove poslednje reči, pre nego što je izdahnuo oko 17:59 po lokalnom vremenu, bile su: "La France, l’armée, tête d’armée, Joséphine..." (Francuska, vojska, šef vojske, Žozefina). Imao je 51 godinu.

Posle 200 godina uzrok njegove smrti i dalje je misterija, a oko njegove karijere i života i dalje postoje podeljena mišljenja. Za neke, car rođen na Korzici bio je briljantan vojni i politički strateg, za druge je bio nešto više od ratnohuškačkog despota. Za desnicu on je bio nacionalni heroj čije je vođstvo i nasleđe stavilo Francusku na mapu, dok levica ističe da je bio autokrata i da je podržavao obnovu ropstva.

Elizabet Moreno, ministarka za ravnopravnost, priznala je da je Napoleon bio "velika ličnost u francuskoj istoriji", ali je dodala da je takođe "jedan od najvećih mizoginista".

Francuski predsednik Emanuel Makron položiće venac na njegov grob na Palati invalida u Parizu, dok Jelisejska palata insistira da se radi o "komemoraciji, a ne o proslavi". Održaće i govor nakon prezentacije francuskog istoričara Žana Tularda, jednog od vodećih eksperata za Bonapartu.

Bonaparta je imao vlast od 1799. do 1815. godine, dok istoričar Tulard tvrdi da se ovde radi o sećanju.

- Nije pitanje da li je bio genije ili čudovište, radi se o sećanju na to šta je uradio, što je dovelo do toga da Francuska dominira Evropom u jednom trenutku. To je naša istorija, a nacija koja zaboravi ili poništi svoju istoriju, osuđena je na neuspeh - rekao je Tulard.

Nakon poraza kod Vaterloa, Napoleon se nadao da će biti prognan u Ameriku. Umesto toga, posle 10 nedelja na moru na brodu HMS Northumberland, našao se na vulkanskoj steni usred južnog Atlantika.

Sve vreme je gledao u pravcu Svete Jelene s mora, a kada je stigao tamo u oktobru 1815. godine, navodno je njegov prvi komentar bio da to "neće biti prijatno prebivalište".

Guverner Svete Jelene, sir Hadson Lov, nije bio impresioniran nepoželjnim gostom. Ne samo da je morao da se pobrine da Napoleon ne pobegne, već je bio u obavezi da njega i njegove pristalice snabdeva namirnicama, uključujući brendi i vino. Za Napoleona, Lov je bio njegov tamničar i koristio je svaki priliku da ga nervira.

U svojoj oporuci Napoleon je zatražio da bude sahranjen na obali Sene u Parizu, ali Lov je insistirao da bude pokopan u dolini Sane na Svetoj Heleni, kasnije poznatoj kao Dolina groba, prenosi Guardian.

Čak i nakon smrti, Lov nije bio podložan kompromisima sa svojim francuskim gostima. Francuski general Šarl Tristan de Montolon zatražio je da grobnica bude obeležena jednom rečju "Napoleon", dok je Lov insistirao da se doda "Bonaparta". Njih dvojica nisu mogli da se slože i grob je ostao neobeležen.

U oktobru 1840. godine njegovo telo je ekshumirano, prevezeno u Francusku i kasnije sahranjeno u Palati invalida. Francuska vlada je 1854. godine kupila Dolinu groba i kuću Longvud, poslednje Napoleonovo prebivalište, koji su i danas u posedu Francuske.

(Telegraf.rs)