Marijan navukao komšiju da izda državu: Ko je čovek koji je umalo razbucao Amerikance?

Inženjer američke kompanije koja usko sarađuje sa američkim vlastima postao je žrtva svog komšije

Marijan Zakarski bio je lep i šarmantan mladić, koji je pred kraj 70-ih godina prošlog veka bio u usponu karijere. Radio je kao predstavnik prodaje u poljsko-američkoj korporaciji za izradu mašina. Živeo je lagodno u predgrađu Los Anđelesa i apsolutno niko nije znao da je špijun kojeg je vlada Poljske poslala u Ameriku kako bi im dostavio važne informacije iz američke vazduhoplovne industrije.

U Kaliforniju je stigao 1977, a nije mu dugo trebalo da nađe žrtvu koja će mu obezbediti preko potrebne informacije. Žrtva je bio Vilijam Holden Bel, sredovečni Amerikanac koji je radio kao inženjer u kompaniji "Hughes Aircraft", koja usko sarađuje sa američkim sistemom odbrane.

Bel je gazio šezdesetu, i kao odgovoran i veran radnik imao je pristup brojnim poverljivim informacijama. Nažalost, bio je u dugovima do guše i u brojnim emotivnim problemima, što ga je učinilo ranjivim i podložnim manipulacijama mladog špijuna.

Te godine Bel je bio na ivici živaca. Žena sa kojom je bio u braku gotovo 30 godina ga je napustila, a tokom brakorazvodne parnice nije finansijski dobro prošao. Zbog posla je stalno morao da putuje u Evropu, što je dodatno uticalo na njegov budžet. Kad je mislio da mu u životu ne može biti gore, dogodilo se ono najgore - izgubio je sina u stravičnoj nesreći.

Utehu je pokušao da pronađe u drugoj ženi, sa kojom se odselio u opštinu Plaja del Rej. Nakon što su se uselili u lep stan upoznao je komšije, a među njima je bio i Zakarski. Ubrzo su počeli da se druže. Obojica su volela da igraju tenis, a zajednička strast bile su im mašinstvo i nove tehnologije. Kako je vreme prolazilo, sve češće su počeli da se druže i van teniskog terena, a Bel je toliko zavoleo Zakarskog da je tvrdio da mu je Marijan najbolji prijatelj. Bar je tako mislio.

Iako je delovalo da je Bel ponovo pronašao sreću, saldo na njegovom bankovnom računu je govorio da mu se novo zlo sprema. Nije prošlo mnogo, bio je prinuđen da proglasi bankrot. Baš u tom trenutku stigla je uredba o otkupu stana u kom je živeo, a kako nije imao novac, morao je da se iseli. Tada mu je njegov "najbolji prijatelj" uskočio u pomoć. Ponudio je Belu da počne da radi za firmu Zakarskog kao tehnički konsultant, i da mu pomogne da se "progura" u sistem kompanije u kojoj je Bel radio.

Bel je pristao da mu pomogne, a kada je počeo da dobija novac za savetovanje, sve je delovalo idealno. Međutim, uskoro je Marijan od njega hteo više - tražio je poverljive informacije iz "Hughes Aircraft-a".

Bel je počeo da mu pokazuje projekte na kojima radi, među kojima su bili sofisticirani radarski sistemi i oružane platforme. Zakarski mu je ubrzo obezbedio specijalnu kameru i tražio mu da u firmi slika šeme i planove za izradu tih sistema. U početku Bel nije osećao grižu savesti zbog toga što radi, jer je redovno dobijao novac. Nekih 110.000 dolara je bilo dovoljno da postane izdajnik.

Kada bi ga nekad i grizla savest, Marijan je znao da ga umiri. Prvo je to činio na fin način, ali potom je počeo otvoreno da mu preti. Za Bela više nije bilo povratka, a Marijanovi apetiti su sve više rasli. Tražio je sve više i više informacija, a ubrzo je počeo Bela i da šalje na put, kako bi mu prikupio sve što je neophodno.

Međutim, FBI je uspeo da uđe u trag Zakarskom, a nedugo potom su shvatili i da mu je Bel glavni izvor informacija. Ubrzo su inspektori počeli obojicu da prate, ali pre nego što su u centrali sve povezali, Bel je Marijanu otkrio tajnu o najnovijem američkom radarskom sistemu.

Inspektorima je bilo potrebno dosta vremena i rada kako bi prikupili sve dokaze koji bi stranog špijuna i domaćeg izdajnika oterali na robiju. Tek 24. juna 1981. godine su u Los Anđelesu uhvatili Bela i odveli ga na informativni razgovor. Nije bilo potrebno mnogo vremena da Bel propeva i kaže sve što zna. Pristao je da sarađuje sa vlastima, pa su ga uoči novog susreta sa Marijanom ozvučili kako bi prikupili još informacija. Četiri dana kasnije i Zakarski se našao iza rešetaka.

Bel je odlučio da sklopi dogovor sa tužilaštvom. Zakarski je osuđen na doživotnu robiju, a Bel na osam godina zatvora. Međutim, 1985. godine, američke vlasti su Marijana i još trojicu špijuna sovjetskog bloka razmenili za 25 zatvorenika koji su držani u zatvorima u Evropi zbog optužbi da su pokušavali da unište komunistički režim.

Nije poznato šta se sa Belom dogodilo nakon što je pušten iz zatvora.

(Telegraf.rs)