Nasmejani bili pred kamerama, ubrzo su stradali u najgorim mukama: Surova prevara nacista u Terezinu

U Terezinu je za vreme Drugog svetskog rata bilo zarobljeno oko 150.000 Jevreja, a umrlo ih je oko 35.000

Češki grad Terezin najpoznatiji je po tome što je u njemu za vreme Drugog svetskog rata bio nacistički koncentracioni logor i geto, a koji polako nestaje u ruševinama.

Preporučujemo

Mnoge zgrade u kojima je bilo zarobljeno na desetine hiljada Jevreja, ne samo iz Čehoslovačke već i iz cele Evrope, sada propadaju i postaju ruševine.

U Terezinu je za vreme Drugog svetskog rata bilo zarobljeno oko 150.000 Jevreja, a umrlo ih je oko 35.000, navodi BBC u reportaži.

Međutim, Terezin je bio više od geta i tranzitnog kampa jer je služio i za nacističku propagandu.

Zatvorenici su bili primorani i da se pojave u propagandnom nacističkom filmu 1944. godine, koji je imao za cilj da Terezin predstavi kao mesto gde su Jevreji živeli srećni i zadovoljni, kao mesto bogato kulturom i sportom.

Naravno, to je sve bila prevara. U narednih nekoliko meseci, većina ovih ljudi, uključujući fudbalere i reditelja kog su SS doveli i naterali da snimi ovaj film, bili su mrtvi.

Neki su prebačeni u Aušvic gde su ubijeni u gasnoj komori, dok su mnogi umrli u Terezinu zbog neuhranjenosti i bolesti.

- Kad su počeli da istovaruju tela iz vagona, nadvio se oblak nad Terezinom. Još uvek to sanjam. Koncentracija bede, gladi i straha, to je Terezin - rekao je dr Petr Risel koji je preživeo logor.

Terezin je izgrađen 1790. godine kao grad habsburške vojske, a u njemu su boravile različite vojske od kojih je poslednja češka. Napustila ga je krajem devedesetih godina prošlog stoleća, a poslednji ljudi koji su ga koristili otišli su pre nekoliko godina.

- Kada je vojska, najveći gradski poslodavac, napustila Terezin, grad je izgubio 75 posto svoje populacije. Gubitak populacije takođe je izazvao i gubitak prihoda. Sada se grad male populacije i s budžetom poput sela brine o Terezinu koji vredi milione - kaže Jiri Hofman iz Terezina.

Međutim, kako kaže Hofman, grad ne može da priušti da ga održava, tako da Terezin propada.

Ove zgrade su više od relikta istorije i predstavljaju dokaz i sećanje na holokaust.

Neki brinu da će prošlost zemlje biti zaboravljena.

- Ove zgrade, zidovi, oni su dokazi. Bez dokaza ne postoji holokaust - kaže Simon Krbec, iz centra za studije genocida.

U Terezinu postoji dobro održavan memorijalni centar koji je nekad bio zatvor Gestapoa. Svake godine ga poseti veliki broj ljudi. Tokom rata kroz njega je prošlo više od 30.000 ljudi, među kojima je bilo i Jugoslovena.

Postoje predlozi da se Terezinu udahne "novi život", ali su sredstva ograničena.

Zbog toga svake godine ove zgrade, povezane sa holokaustom, propadaju sve više.

(Telegraf.rs)