Ko može da bude kralj, da li kraljevići smeju da se razvedu: Sve o britanskoj kraljevskoj porodici

Pravila oko toga ko bi mogao da nasledi britanski presto nisu ažurirana sve do 2013. godine, kada je Parlament doneo Zakon o nasledstvu krune. Prema njemu kraljevstvo prelazi na prvorođenog naslednika, bez obzira na njihov pol

Britanska kraljevska istorija dokazuje da sa velikom moći dolazi velika odgovornost i mnoštvo pravila. Iako je uloga Krune u savremenom društvu uglavnom simbolična, ostaci tradicija prenetih tokom hiljadugodišnje vladavine monarhije moćan su podsetnik na prošlost.

Preporučujemo

1. Ko je bio prvi kralj Engleske?

Prvi kralj cele Engleske bio je Etelstan Sjajni poznat kao i Etelstan Slavni (895-939 AD), unuk Alfreda Velikog. Anglosaksonski kralj je pobedio poslednjeg od vikinških osvajača i konsolidovao Britaniju, vladajući od 925-939.

2. Ko može da postane kralj ili kraljica?

Počevši od vladavine Vilijama Osvajača, monarhija prelazi sa kralja na prvorođenog sina. To je promenjeno 1702. kada je britanski parlament usvojio Akt o poravnanju, koji je rekao da će nakon smrti kralja Vilijama III titula ili monarh preći na Anu i "naslednike njenog tela", što znači da bi žena mogla da nasledi presto - sve dok ne postoji muški naslednik koji može da zauzme njeno mesto. U to vreme je engleski uobičajeni zakon smatrao da su muški naslednici nasleđivali presto pre svojih sestara.

Takođe se navodi da će svaki naslednik koji se venča sa pripadnikom rimokatoličke crkve biti uklonjen sa linije nasledstva.

Pravila oko toga ko bi mogao da nasledi britanski presto nisu ažurirana sve do 2013. godine, kada je Parlament doneo Zakon o nasledstvu krune. Prema njemu kraljevstvo prelazi na prvorođenog naslednika, bez obzira na njihov pol.

3. Britanski monarh ima pravo veta na brak člana porodice

Zakon o kraljevskom braku iz 1772. godine dao je monarhu pravo veta na bilo koji brak unutar kraljevske porodice. Donet je kao odgovor na bes Džordža III zbog braka njegovog mlađeg brata princa Henrija sa Anom Horton.

Otada su kraljevski članovi koji su se nadali da će se venčati morali da pitaju krunu za dozvolu da se venčaju. Ova dozvola nije uvek dodeljivana.

Poznato je da je kraljica Elizabeta II odbila zahtev svoje sestre princeze Margaret da se uda za Pitera Taunsenda, ratnog heroja kog je kraljica smatrala neprikladnim jer je bio i razveden.

Ova moć je blago umanjena donošenjem Zakona o nasledstvu krune iz 2013. godine, koji je naslednicima van prve šestorke u liniji kraljevskog nasledstva omogućio da se venčaju bez dozvole monarha, prenosi History.

4. Kralj i kraljica Engleske nisu imali prezime sve do Prvog svetskog rata

Sve do početka 20. veka, vladajući suvereni su se nazivali porodičnim ili "kućnim" imenima. Na primer, Henri VIII i njegova deca su bili Tjudori, praćeni serijom Stuartsa. Ovo se promenilo tokom Prvog svetskog rata, kada je Engleska bila u ratu sa Nemačkom.

Kralj Džordž V imao je neke čudne porodične veze: njegov deda, princ Albert, rođen je u Nemačkoj i preko njega Džordž V je dobio titulu šefa Saksa-Koburga-Gota. Da bi napravili razliku između britanskog trona i njegovih prekomorsloh veza, porodično ime je zamenjeno modernijim, engleskim prezimenom: Vindzor. Ime je inspirisano dvorcem Vindzor, koji je osnovao Vilijam Osvajač.

5. Da li britanski kraljevići mogu da se ožene običnim osobama?

Britanski kraljevići žene se običnim osobama, bez kraljevskog porekla, od 15. veka, mada u porodici u kojoj krv određuje moć, ovakvi brakovi su uvek kontroverzni. Kralj Edvard IV se 1464. godine tajno oženio sa Elizabet Vudvil, udovicom. Budući kralj Džejms II takođe se oženio običnom ženom - En Hajd, koja je zatrudnela sa njim. Umrla je pre nego što je postao kralj.

Donošenjem Zakona o kraljevskim brakovima iz 1772. godine, kao odgovor na brak princa Henrija sa Anom Horton, kraljevsko-obični brakovi su praktično nestali skoro 250 godina.

Deci princa Čarlsa i princeze Dajane dozvoljeno je da se ožene običnim ženama: princ Vilijam je oženio Kejt Midlton 2011, dok se princ Hari oženio glumicom Megan Markl 2018.

6. Da li kraljevići mogu da se razvedu?

Kraljevski razvod bio je kraljevski bol sve do nedavno; Engleska crkva je tek 2002. godine dozvolila da se razvedeni ljudi ponovo ožene.

S obzirom na to da je monarh ujedno i glava Anglikanske crkve, prestolonaslednicima je faktički zabranjeno da se venčavaju sa razvedenim ljudima - ili da se sami razvedu.

Kralj Džordž IV je 1820. izašao pred parlamentarno veće u pokušaju da se razvede od svoje supruge Karoline od Brunsvika, koju je optužio za neverstvo. Uspeo je samo da dovede do skandala i da učvrsti poruke da ne možete u isto vreme držati krunu i papire za razvod.

Edvard VIII je 1936. abdicirao sa trona kako bi se oženio Amerikankom Volis Simpson, koja je već dva puta bila razvedena. On je bio poslednji monarh koji je bio primoran da bira između ljubavi i nasledstva.

Pre odluke crkve 2002. godine, sestri kraljice Elizabete II, princezi Margaret, dozvoljen je razvod 1978.

Elizabeta II je 1996. godine dozvolila razvod između svog sina princa Čarlsa i princeze Dajane. Čarls se nakon toga oženio Kamilom Parker 2005, koja je takođe bila razvedena, a njegov sin princ Hari oženio se sa Megan Markl 2018, takođe razvedenom.

7. Britanski monarh nije samo kralj ili kraljica Engleske

Pored toga što je poglavar Anglikanske crkve, britanski monarh je i poglavar Komonvelta, udruženja od 54 nezavisne države, od kojih je većina nekada bila kolonija Britanskog carstva.

Elizabeta II je kraljica 16 zemalja koje su deo Komonvelta: Antigva i Barbuda, Australija, Bahami, Barbados, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Solomonska ostrva, Tuvalu i Velika Britanija.

(Telegraf.rs)