Violeta, žena koja je upucala Musolinija: Pogodila ga u nos, život skončala u duševnoj bolnici

Bogata Irkinja pucala je na Musolinija u Rimu. Njena porodica je odmah uputila izvinjenje italijanskoj vladi i izdejstvovala njenu deportaciju u Englesku. Tamo su je smestili u ludnicu, gde je na kraju i umrla

Violet Gibson je Irkinja koju je istorija zaboravila... Žena koja se borila protiv fašizma. Bila je jedna od četvoro ljudi koji su pokušali da ubiju Benita Musolinija. Ova hrabra žena je 7. aprila 1926. godine izronila iz gomile u Rimu i pucala pravo u jednog od najneomiljenijih diktatora 20. veka. Jedan metak okrznuo je Musolinijev nos, ali je Il Duče preživeo...

Preporučujemo

Rođena je u Dablinu 31. avgusta 1876. Njen otac je bio Edvard Gibson, advokat i političar, koji je 1885. poneo titulu barona. Živela je lepo, čak je je bila i debitantkinja na dvoru kraljice Viktorije. Međutim, čitavog života je bila bolešljiva. Navodno je imala šarlah, česte nalete histerije, a bila je teškog temperamenta, nekad čak i nasilna...

Udala se 1913. godine za umetnika, ali je ubrzo ostala udovica, nakon čega se odselila u Pariz gde se ponovo razbolela i odstranjena joj je jedna dojka. Nakon povratka u Englesku operisala je slepo crevo, ali operacija nije bila dobro urađena, zbog čega je doživotno imala probleme sa bolovima u stomaku.

Do svoje 40 godine postala je opsesivno religiozna, a 1922. doživela je nervni slom. Tada je navodno prvi put smeštena u duševnu bolnicu, gde je provela dve godine. Nakon toga se seli u samostan u Rim.

Tada je uvrtela sebi u glavu da ju je Bog predodredio da nekog ubije. Prvo je digla ruku na sebe, 1925. godine. Upucala se u grudi, ali je pukim čudom preživela. Nakon što se oporavila, psihički ju je uništila smrt majke, koja je umrla u martu 1926. godine, i tada je ponovo počela da razmišlja o tome da nekog treba da ubije.

Odlučila je da to bude Musolini. Tog 7. aprila došla je na trg u Rimu krijući pištolj u crnoj marami. Kod sebe je imala i jedan veći kamen, kojim je nameravala da razbije staklo na Musolinijevim kolima, ukoliko za to bude bilo potrebe. Međutim, nije joj trebao.

Napala je Muslonija dok je napuštao Međunarodni kongres hiruga. Dok je šetao izvukla je pištolj i upucala ga. Uspela je da ispali samo jedan hitac, jer se pištolj zaglavio, u sledećem trenutku na nju su skočile Musolinijeve pristalice. Da nije bilo policajaca koji su je izvukli iz kandži rulje i uhapsili je, pitanje je da li bi preživela.

Musolini je tada samo tražio da mu previju nos, pa je nastavio da paradira gradom. Rekao je da je bio spreman za "lepu smrt", ali da nije hteo da umre od ruke "stare, ružne i neuravnotežene žene".

Na saslušanju je Violet rekla da je pucala u Musolinija da bi proslavila boga, koji joj je poslao anđela da je smiri. Ubrzo je od njene porodice stiglo pismo italijanskoj vladi, u kojem su se izvinjavali za njena dela.

Samo nekoliko dana nakon atentata predsednik izvršnog veća Irske je pisao Musoliniju da mu "čestita što je preživeo"...

Neko vreme je Gibsonova provela u zatvoru u Italiji, a potom je deportovana u Englesku. Sumnja se da je to bilo "sređeno", da ne bi bila osramoćena na javnom suđenju. Tada su je smestili u duševnu bolnicu Sveti Andrej, gde je bila sve do smrti 1956. godine. Na njenu sahranu navodno niko nije došao...

Sada, kada je prošao gotovo vek od atentata, gradsko veće u Dablinu je usvojilo predlog da u njenu čast bude postavljena ploča.

U zahtevu se navodi da bi „posvećeni antifašista“ trebalo da bude predstavljen očima javnosti i "da joj se da pravo mesto u istoriji Irskih žena i u bogatoj istoriji irske nacije i njenog naroda“.

- I britanskim vlastima i njenoj porodici je pogodovalo da je ljudi gledaju kao ludaču, a ne kao političara - istaknuto je u zahtevu.

"Zbog svoje hrabrosti je neizmerno patila"

Nezavisni odbornik grada Dablina Maniks Flin, koji je inicirao zahtev za ploču rekao je da je Gibsonova bila osoba koja je iz "čudnog razloga bila potpuno ignorisana i od irskog i od britanskog establišmenta".

- Kao i većina ljudi, a pogotovo žena, koji su uradili neverovatne stvari, su nekako gurnuti u senku - rekao je Flin za BBC.

On je rekao da su žene, isto koliko i muškarci, bili aktivni u oba svetska rata.

- Tu i tamo izvučemo neke 'čudne činjenice' iz torbe istorije i odamo im počast, ali to je zaista retko. Iz nekog razloga Violeta je bila neko koga su se sramili. Ukolonili su je. Govorili su da je luda da bi prikrili sramotu - rekao je Flin.

On kaže da je porodica Violete Gibson dala podršku oko postavljanja ploče i da se nada da će taj zahtev biti usvojen u narednih nekoliko nedelja. Tabla bi trebalo da bude postavljena na kući u kojoj je odrasla u dablinu.

Navodno je nekoliko pisama bilo svojevremeno poslato kraljici Elizabeti i Vinstonu Čerčilu sa zahtevom za oslobađanje Violet Gibson, ali ta pisma nikad nisu isporučena.

Čovek koji je istraživao istorijske činjenice o pritvoru Violet i njenoj deportaciji u Englesku kaže da je naišao na dokumenta koja pokazuju da je ona puštena iz Italije uz uslov da "ostane zaključana do kraja života".

(Telegraf.rs)