Dan kada je ubijen Malkolm Iks: Više od 20 metaka sasuli u idola Afroamerikanaca

Ostao je zapamćen po zapaljivim govorima u kojima je tražio prava za afroameričku populaciju i opisivao belog čoveka kao "đavola". Kasnije je, međutim, ublažio svoje stavove i razišao se sa drugim liderima Nacije islama koji su se okrenuli protiv njega

U Njujorku, 21. februara 1965. godine ubijen je Malkom Iks, borac za prava Afroamerikanaca u Americi. Upucan je dok je držao govor u kojem je kritikovao Elajdžu Muhamada, a za njegovo ubistvo osuđena su tri muškarca, za koje se ispostavilo da su članovi Nacije Islama.

Preporučujemo

Malkom Iks, koji je 1925. godine rođen kao Malkolm Litle, bio je sina Džejmsa Erla Litla, baptističkog sveštenika koji je zagovarao crnačke ideale. Zbog stalnih pretnji Kju Kluks Klana, porodica je morala da se iz Omahe preseli u Lensing u Mičigenu, gde je Malkolmov otac propovedao uprkos stalnim pretnjama.

Kada je Malkom imao samo šest godina, njegovog oca su brutalno ubili supremacisti, ljudi koji veruju u superiornost bele rase, a vlasti u Mičigenu odbile su da progone odgovorene za zločin. Zvanična verzija je bila da je Džejms stradao u nesreći.

Posle nekoliko godina, Malkoma su uzeli radnici Centra za socijalni rad i odvojili ga od porodice. Kada je postao tinejdžer napustio je školu i otišao u Boston, gde je ušao u kriminalne vode, pisao je svojevremeno History.

Godine 1946. osuđen je na zatvorsku kaznu zbog pljačke. Upravo je tu čuo za Elajdžu Muhameda, lidera Nacije Islama, verskog pokreta američkih crnaca koji sjedinjuje elemente islama i crnačkog nacionalizma, i čuo za njegove propovedi. Upravo je taj pokret Amerikance evropskog porekla svetle puti osuđivao i nazivao ih "nemoralnim đavolima".

Muhamadova propovedanja su veoma uticala na Malkolma, koji se potom posvetio sopstvenoj edukaciji i nazvao sebe Malkolm Iks, gde "X" simbolizuje njegov "oteti afrički identitet". Promenio je veru i prihvatio islam, a kada je nakon šest godina pušten iz zatvora, Malkom je postao lojalan Naciji Islama u Harlemu, u Njujorku. Za razliku od Martina Lutera Kinga, Malkolm je zagovarao samoodbranu i oslobađanje Afroamerikanaca. Zbog njegovih vatrenih govora, u Njujorku i širom zemlje su ga obožavale zajednice Afroamerikanaca. Ubrzo je postao jedan od lidera i najstrastvenijih govornika pokreta.

- Svima je upadao u oko jer je bio neko ko je tek izašao iz zatvora, a za kratko vreme je viđen kao lider pokreta u razvoju i to u vreme kada mnoge organizacije za ljudska prava nisu imali svoje programe u zatvorima. Mnogo ređe je neko birao bivše robijaše da budu njihovi portparoli - rekao je svojevremeno istoričar Zaher Ali, za list "Time".

Malkolmov stav o slobodi Afroamerikanaca je bio veoma kontroverzan, jer se zalagao da Afroamerikanci sami raspodeljuju moć i bogastvo i odbacivao je tadašnju dominantnu ideju integracije i rasnog prihvatanja.

Bio je specifičan i zbog toga što je uvek zamišljao kako se "sloboda Afroamerikanaca preliva preko granica SAD".

- Uvek je video sebe kao građanina sveta, i trudio je da se poveže sa Afroamerikancima širom sveta - rekao je Ali.

Sukob sa Muhamedom i odlazak iz Nacije islama

Tako je početkom 60-ih Malkom počeo sve više da razvija svoju filozofiju prkoseći Muhamedu, za kojeg je bio uveren da se ne bori dovoljno za građanska prava. Krajem 1963. Malkolm je počeo da smeta Elajdži, koji je verovao da je "Iks" postao previše moćan, pa je njegove izjave o ubistvu Kenedija i ćutanju Nacije islama o tome, iskoristio kao povod da ga suspenduje iz pokreta.

Povod za sukob bio je i Malkolmovo neslaganje sa Muhamedovim navodnim vanbračnim aferama i činjenicom da Nacija islama nije htela da se oglasi ni kada su pripadnici policije u Los Anđelesu fizički nasrnuli na muslimane.

Posle nekoliko meseci Malkolm je i zvanično napustio organizaciju i otišao na hodočašće u Meku. Vratio se u Ameriku kao El-Hadž Malik El-Šabaz i u junu 1964. je osnovao Organizaciju afroameričkog jedinstva.

Malkolmov pokret je rastao iz dana u dan, a njegova filozofija je postajala sve uticajnija, pogotovo među studentima.

Tajni susret sa Kju Kluks klanom

Decenijama nakon njegove smrti isplivali su detalji o njegovim sastancima sa supremacistima. Naime, u knjizi "The Dead Are Arising: The Life of Malcolm X" koja je objavljena prošle godine, otkriveno je da se Malkolm 1961. sastao sa pripadnicima Kju Kluks klana. Navodno su razgovarali o paktu kojim bi klan pomogao da se stvori "odvojena država" za Afroamerikance.

Klan je čak predložio savezništvo sa Nacijom islama kada je reč o atentatu na Matina Lutera Kinga mlađeg, koji je vodio akciju desegregacije škola.

Sastanku je navodno prisustvovao infiltrirani agent FBI, koji se lažno predstavljao kao član KKK. Detalji o sastanku pojavili su se u nikada objavljenom intervjuu sa Džeremajom Šabazom, pripadnikom Nacije islama, u čijem domu je sastanak održan.

KKK je pozvao Naciju islama na sastanak jer su se obe strane žestoko protivile desegregaciji škola, koja se ubrzavala nakon odluke Vrhovnog suda u predmetu "Braun protiv Odbora za obrazovanje" 1954. godine. King se borio protiv "zla" segregacije, ali Malkolm Iks je nastavio da se zalaže za rasni separatizam i takođe je odbacio Kingovu doktrinu o nenasilju.

U međuvremenu, Klan je odgovorio na nagon desegregacije sve jačom kampanjom ubijanja i gađanja domova i crkava afroameričke zajednice. Sa porastom tenzija, KKK je tražio malo verovatnog saveznika u Naciji. Iks je u januaru 1961. poslat da se "sastane sa đavolima" u kući Šabaza i razgovara sa KKK na sastanku koji je odobrio Elajdža Muhamad.

Pripadnici klana su došli u Atlantu sa više automobila, samo nekoliko dana nakon što je Džon F. Kenedi stupio na dužnost. Nakon toga je Iks dao predlog "za potpuno razdvajanje rasa" u kojem bi KKK pomogao Naciji islama da stekne zemlju za život Afroamerikanaca u "odvojenoj državi". Nova zemlja trebalo je, kako je verovala Nacija, da služi kao oblik reparacije za ropstvo i istorijske nepravde nad Afroamerikancima.

Uprkos znacima sporazuma, Klan i Islamska nacija nikada nisu razvili savez. Četiri godine kasnije Malkolm je bio mrtav. U njega su, dok je držao govor, pucali sačmarom. Muškarcu koji je ispalio prvi metak pridružila su se još dvojica muškaraca i sasuli više od 20 projektila u Malkoma, naočigled žene i dece.

Osuđeni tvrdili da su nevini

Na doživotnu robiju su zbog ubistva Malkolma 1966. osuđeni Tomas Hagen, poznatiji kao Mudžahid Abdul Halim, potom Muhamad Abdul Aziz i Halil Islam.

Hagen je priznao da je učestvovao u atentatu, ali je ustrajao u tvrdnji da su Aziz i Islam nevini. Takođe je tvrdio da je još četvoro ljudi učestvovalo u atentatu, ali je odbio da oda ko su oni. Otkrio je to tek 1977, zajedno s detaljnim planovima ubistva.

Uprkos Hagenovom svedočenju, slučaj nikad nije bio ponovo otvoren, a Aziz se decenijama borio da "očisti" svoje ime. Islam je preminuo 2009. godine, a obojica su sve vreme tvrdili da su nevini.

Serija ,,Who Killed Malcolm X” utvrdila je da Islam i Aziz nisu bili na mestu zločina, a istoričar Abdur-Rahman Muhamad postavio je niz novih pitanja oko toga što se zaista dogodilo tog dana. Spekuliše se da je Iks bio pod lupom američkih bezbednosnih službi, koji su infiltrirali svoje ljude i u Naciju islama, ali i u Malkolmov novi pokret. Navodno je i tadašnji direktor FBI Edgar Huver poslao depešu u kojoj je pisalo "uradite nešto sa Malkolmom".

- Bezbednosne službe su na Iksa gledali kao na pretnju. Predano su radili na tome da mu potkopaju napore, stvore i zaoštre sudobe i zaista su ubrzavali okolnosti koje bi dovele do njegove smrti - rekao je Ali.

Inače, samo sedam dana pre nego što je ubijen, neko je bacio bombu na Malkolmovu kuću u trenutku dok je unutra bio sa suprugom i četvoro dece. Za to delo nikad niko nije osuđen. Iako u napadu niko nije povređen, svima je bilo jasno da Malkolma neko hoće da ubije.

Šta se zaista dogodilo kobnog dana?

Navodno je 21. februara 1965. uoči govora u hali Audubon, Malkolm rekao svom obezbeđenju da ne vrše dodatne provere. Do tada je svako ko bi dolazio na skup, a to je Malkolm nastavio sa praksom Nacije islama, morao da bude pretresen. Međutim, Malkolm je još u januaru razmišlao kako bi trebalo prekinuti sa tom praksom.

Tog dana na skup je došlo oko 400 ljudi, međutim, navodno nije bilo pripadnika policije, što je bilo čudno, jer su uvek bili vidljivi na svakom Malkomovom skupu.

Kada je Iks stao na pozornicu, došlo je do rasprave u publici. Malkolm i njegovo obezbeđenje pokušali su da spreče incident, ali je u tom trenutku jedan čovek istrčao na binu i upucao ga. Potom su na binu došla još dvojica koji su nastavili da pucaju u Malkolma. U telu je pronađen 21 projektil.

Hagana su članovi obezbeđenje upucali u nogu i spečili ga da pobegne do dolaska policije. Saučesnici su uhvaćeni tek sedam dana kasnije, na osnovu iskaza svedoka koji su tvrdili da su oni upucali Iksa.

- Iz njujorške policije su bili stava da je Nacija islama ubila Malkolma. Mislili su da je to sitan obračun dva rivala - rekao je Ali.

Veruje se da ni policija nije obavila temeljan uviđaj. Policajci su samo "protrčali" kroz dvoranu i toliko brzo sve završili da je iste večeri tu organizovana i igranka.

Pet dana nakon ubistva Elajdža je demantovao da je na bilo koji način povezan sa ubistvom, rekao je da je "Malkolm i sam dobio ono za šta se zalagao".

Gotovo pet decenija nakon ubistva, brojni istoričari su počeli da se zalažu da se ponovo ispita čitav slučaj. Isticali su da su vlasti itekako znale šta se Malkolmu sprema, ali da nisu reagovale, dodajući da to što je "istraga ofrlje odrađena govori mnogo toga".

Portparol državnog tužilaštva na Menhetnu otkrio je da su počeli s preliminarnim pregledom slučaja i to tek nakon što je na prošle godine na Netflixu počela da se emituje serija "Ko je ubio Malkolma Iks".

Nakon njegove smrti, New York Post opisao je Malkolma kao "briljantnog, divljeg, ekscentričnog i nepredvidivog", a njegova autobiografija, koja je objavljena nakon smrti, i dalje je jedna od najuticajnijih knjiga prošlog veka. U Americi, a pogotovo u Harlemu ulice, škole i biblioteke nose ime Malkolma Iksa.

(Telegraf.rs)