Novi detalji o misteriji koja decenijama muči Rusiju: 9 planinara pobeglo iz šatora, svi poginuli

Tužioci su prošle godine zaključili da je grupu ubila lavina i utvrdili da je većina umrla od hipotermije

Misteriozna smrt devet mladih planinara tokom zime 1959. godine u Djatlovom prevoju na Uralu decenijama fascinira i muči Rusiju, a izazvala je i brojne teorije zavere - od vanzemaljaca do nestručnog nuklearnog testa.

Preporučujemo

Novo istraživanje objavljeno u četvrtak u magazinu "Communications Earth and Environment" dalo je na težini prirodnom objašnjenju smrti iskusnih planinara, čija su smrznuta tela pronađena raštrkana po snežnom pejzažu. Neka od njih imala su strašne povrede.

Bez preživelih i nekoliko pitanja bez odgovora, sumnje u vezi sa "Misterijom prolaza Djatlov" zadržale su se uprkos zvaničnom istraživanju koje je prošle godine presudilo da su studenti poginuli u lavini.

Novo istraživanje sugeriše da je kombinacija faktora - uključujući posekotinu napravljenu u snegu kada su postavili svoj šator i snežni nanosi nastali pod uticajem jakog, ledenog vetra - pokrenula lavinu koja je studente ostavila napolju na minus 25 stepeni Celzijusovih, prenosi Moscow Times.

- Nekoliko delova misterije Djatlovog prevoja nikada neće biti objašnjeno, jer niko nije preživeo da ispriča priču - rekao je jedan od autora studije Johan Gaume, koji je šef laboratorije za simulaciju snežnih lavina u EPFL u Švajcarskoj.

Teorije zavere

U noći prvog februara 1959. godine planinari zajedno sa vođom Igorom Djatlovim postavili su šator na padinama "Mrtve planine".

U jednom trenutku nakon ponoći nešto neočekivano nateralo je članove ekspedicije da pocepaju šator i pobegnu ka šumi, više od kilometar niz padinu, bez odgovarajuće opreme.

Neka tela su pronađena sa čudnom bojom ili su im nedostajale očne jabučice.

Drugi su imali unutrašnje povrede, ali nisu imali spoljne znake traume. U telu jednog muškarca registrovan je visok nivo zračenja, dok je jednoj ženi nedostajao jezik.

Pokrenut je krivični slučaj i ubrzo zatvoren. Slučaj je ostao poverljiv do 1970-ih.

Incident Djatlovog prelaza postala je jedna od najvećih ruskih misterija, inspirisao je brojne knjige, dokumentarce i filmove o tragediji.

Pojavile su se razne teorije o smrti planirana - napad čudovišta nalik jetiju, eksplozija koju je izazvalo tajno testiranje oružja, pali delovi rakete pa čak i nepoznata psihološka sila koja je naterala planinare da se poubijaju.

"Brutalna sila"

Tužioci su prošle godine zaključili da je grupu ubila lavina i utvrdili da je većina umrla od hipotermije.

Te nesrećne noći su studenti, sedam muškaraca i dve žene, napravili kamp kako bi prenoćili u podnožju Mrtve planine.

Tužioci su sada rekli da je devetoro skijaša pobeglo iz šatora u strahu i trčalo kroz sneg niz planinu, nemajući vreme da se obuku.

Njihov šator je misteriozno pocepan iznutra, kamp je napušten, a odeću i stvari su ostavili za sobom.

Prazar šator je mučio istražitelje, a unutra je i dalje bilo odeće i pari cipela - nagoveštavajući da su neki studenti otišli u divljinu bosi i bez kaputa.

Nekoliko dana nakon što su pronašli šator, otkrivena su dva tela.

Juri Dorošenko i Juri Krivoniščenko pronađeni su kako leže na snegu u blizini reke. Malo dalje od njih ležalo je telo Djatlova, koji je bio vođa ekspedicije.

Po njemu je kasnije taj prolaz i dobio ime.

U blizini je pas pronašao ostatke Zina Kolmogorove (22) ispod snega i telo Rustema Slobodina.

Tela su pronađena razdvojena, kao da su pokušavali da jedan za drugim dopuze do šatora, ali nikada nisu uspeli.

Ostala tela nisu pronađena dok se sneg nije otopio dva meseca kasnije, sa frakturama lobanje i povredama na grudima.

Ljudmila Dubinina (21) i Semen Zolotarev (38) pronađeni su bez jezika i očiju.

Ali brojna pitanja su i dalje ostala. Jedno od njih je kako je lavina mogla da se dogodi na tako blagoj padini; kako je mogla da bude pokrenuta nekoliko sati nakon postavljanja šatora; i zašto je nekoliko članova grupe imalo traumatične povrede koje se obično ne vide u lavinama.

Istraživači su kreirali analitički model za ispitivanje oslobađanja lavine u ploči u uslovima okoline u kojima su planinari postavili svoj šator.

Njihova analiza sugeriše da su planinari mogli nesvesno da postave kamp - seckajući izbočinu u zaleđeno tlo za sklonište - na slabom sloju snega.

Tokom noći vetrovi su možda naneli više snega iznad šatora, a istraživači procenjuju da je lavina mogla biti pokrenuta između 9,5 i 13,5 sati nakon što su planinari postavili kamp.

(Telegraf.rs)