Tajni život prvih dama: Šta zvanični portreti otkrivaju o njima?

Prve dame SAD su dobile centralno mesto u Nacionalnoj galeriji portreta u Vašingtonu, a izložba je dostupna je online. Od Marte Vašington, Doli Medison do Elenor Ruzvelt i Mišel Obame, izložba slavi žene koje su iskoristile svoj jedinstven status da utiču na politički i društveni diskurs na bezbroj različitih načina

Kada Džo Bajden u sredu položi zakletvu i postane predsednik SAD, njegova supruga Džil će ući u istoriju i kao prva dama koja je nastavila svoju karijeru iako je njen suprug zvanično na čelu Bele kuće. Džil Bajden će ovako dobiti složenu ulogu, često kontroverznu.

Preporučujemo

Prve dame SAD su dobile i centralno mesto u Nacionalnoj galeriji portreta u Vašingtonu, a izložba "Sve oči gledaju u mene: Prve dame SAD" dostupna je online. Od Marte Vašington, Doli Medison do Eleanor Ruzvelt i Mišel Obame, izložba slavi žene koje su iskoristile svoj jedinstven status da utiču na politički i društveni diskurs na bezbroj različitih načina.

Kao supruga predsednika SAD Marta Vašington nije imala prethodnike i prilikom uspostavljanja položaja oslanjala se na evropske modele. Kustos Gvendolin Dubois Šo kaže za BBC Culture kaže da s obzirom na to da u Sjedinjenim Držvama nije postojala tradicija monarhije, uloga koju su počele da oživljavaju prve dame održavale su ono što su SAD dobile kao "britanske kolonijalne podanice".

Kada je Marta Vašington izašla u javnost narod ju je nazivao "Ledi Vašington" jer je to jezik koji su usvojili za ženu njenog statusa. Zapravo, "prva dama" je termin koji je počeo da se upotrebljava tek u 19. veku.

- Na portretu naslikanom dok su ona i Džordž živeli u Filadelfiji, tadašnjoj prestonici države, čini se da Marta odaje utisak "majke nacije", a istovremeno zahteva poštovanje koje joj je stanovništvo sa zadovoljstvo izgleda i dalo - kaže kustos.

Njena naslednica Abigejl Adams, čija inteligencija i odlučnost blistaju na portretu naslikanom dve godine pre nego što je njen suprug Džon Adams postao predsednik 1797. bila je politički aktivnija, zalažući se za ženska prava, obrazovanje i ukidanje ropstva.

- Želela je da je zovu gospođom predsednicom, ali ljudima se to nije svidelo, mislili su da je drska. Dobar deo tih žena bio je zaista pametan, ambiciozan i veoma zainteresovan za politiku, ali rodne uloge onemogućavale su im da samostalno obavljaju dužnost sve do 20. veka - navodi ona.

I Meri Linkoln je bila veoma zainteresovana za politiku.

- Zaista je želela da bude prva dama jer nije mogla da bude predsednica. Kada dođe u Belu kuću razvija vrlo lošu reputaciju. Ljudi o njoj govore tako da se ona ne može shvatiti kao neko ko je dobro upućen u politiku zbog svog pola - navodi.

Doli Medison je bila posebno zapažena po diplomatskim veštinama i gajila je strateška prijateljstva sa političarima i njegovim suprugama. Njen porteret, predstavljen na iložbi, naslikan je mnogo godina nakon što više nije bila prva dama, što sugeriše kakva je bila njihova uloga u društvu.

- Istorijski gledano, većini žena, čak i elitnim, potreti nisu napravljeni profesionalno - navodi Dubois Šo.

Ona ističe portret Džulije Tajler kao posebno indikativne za snažnu ličnost.

- Izgleda kao princeza, a i ponašala tako. Pokušavala je da stvori osećaj evropskog kraljevstva i da pretvori Vašington u nešto što liči na Versaj za vreme Luja XIV - navodi.

20. i 21. vek

Dolaskom 20. veka uloga prve dame postajala je sve više javna uz sav nadzor koji to podrazumevao. Kako je stav ostao nedefinisan, štampa i javno mnjenje često su bili podeljeni oko toga šta treba da bude prva dama, podela na koju je uticala šira rasprava o položaju žena u društvu.

Elenor Ruzvelt je nesumnjivo bila jedna od najvidljivijih i najuticajnijih prvih dama veka. Pošto je pokretljivost Frenklina D. Ruzvelta bila ograničena, Elenor se često pojavljila u javnosti umesto njega. U jeku Velike depresije putovala je često kako bi obezbedila savezne programe pomoći, a tokom Drugog svetskog rata je letela širom sveta posećujući trupe umesto njega.

Njena karijera pisca doprinela je tome da postane javna ličnost i objašnjava zašto je ona često prikazana sa olovkom u ruci. Međutim, iako je danas pamte kao "silu" bilo je mnogo savremenih kritika zbog njegog nivoa percepcije uticaja.

Mimi Ajzenhauer je naslikana u svom zaštitnom znaku "Mimi pink", haljini za inauguraciju.

- Ljudi su je voleli jer je predstavljala ovu belu zajednicu, srednje klase koja je zaista bila pritisnuta od strane medija i kulturne mašine i ljudi su želeli da se sat vrati unazad - navodi kustos. Ipak, uprkos svojoj spoljnih slici, Mimi se nije plašila da ospori konvenciju, insistirajući da se afroameričkoj deci dozvoli učešće u roladi uskršnjih jaja u Beloj kući iz koje su ona prethodno bila izuzeta.

I Beti Ford je bila neustrašiva. Politički progresivna, pozivala na jednaka prava i neskriveno govorila o temama koje su ranije bile tabu. Njena otvorenost u vezi sa rakom dojke podstakla je milione žena da se podvrgnu pregledu dojki, spasivši time nebrojano života. Nakon odlaska iz Bele kuće bila je podjednako iskrena u vezi sa zavisnošću od lekova i alkohola koju je razvila nakon što je stegla jedan nerv i nastavila je razvijajući "Centar Beti Ford".

- Danas o zavisnosti i oporavku razgovaramo zaista drugačije jer je bila toliko iskrena u pogledu izazova sa kojima se suočila u svom živbotu - navodi kustos.

Slično kao i Elenor Ruzvelt i Hilari Klinton našla se suočena sa reakcijom onih sumnjičavih prema njenom stepenu uticaja i političkim ambicijama. Njena naslednica Lora Buš, sa iskustvom školskog bibliotekara i fokusom na programe pismenosti dece bila je daleko prihvatljivija za konzervativni kulturni establišment.

Bušova je prikazana kako se smeši dok u krilu drži knjigu, dok je Klinton nasuprot tome viđena iz profila koji podseća na italijanske renesansne portrete.

Njeni protivnici to smatraju "oholim", dok pristalice tvrde da je to prikaz žene sigurne u svoje sposobnosti. Portret je naslikan 2006. godine kada je Bela kuća bila deleko iza nje i kada je izabrana za senatorku Njujorka.

Uprkos tome što dolazi iz sličnog okrženja kao i Klinton, nezainteresovanost Mišel Obame za politiku učinila ju je daleko popularnijom prvom damom. Nesumnjivo svesni kulturnog i istorijskog značaja toga što su bili prvi afroamerički predsednik i prva dama, i Barak i Mišel su odabrali afroameričke umetnike da slikaju njihove portrete.

Portret za koji je nekadašnji predsednik rekao da je "uhvatio gracioznost, lepotu, inteligenciju, šarm i žarkost njegove supruge", stekao je velike pohvale.

Za razliku od ovih portreta, na izložbi je predstavljena i i jedna zvanična fotografija, reč je o Melaniji Tramp sa čeličnim očima koja malo otkriva o njoj kao ličnosti, navodi BBC.

Nesumnjivo je stoga da će i portret Džil Bajden da izazove veliko interesovanje, ali ne toliko koliko bi moglo da se desi ukoliko Kamala Haris krene stopama Džoa Bajdena i postane predsednica, a Dag Emhom postane "prvi gospodin" u istoriji SAD.

(Telegraf.rs)