Otkrivena i poslednja tajna "Pentagonskih papira", koji su uzdrmali Ameriku iz korena

Intervju je snimljen 2015. godine, ali je na molbu Šihena objavljen tek sada

Najnovije tajne vezane za 7.000 stranica tajnih vladinih dokumenata, u kojima je objašnjeno kako je američka administracija pogurala rat u Vijetnamu, sve vreme sluteći da ta vojna akcija neće biti uspešna, konačno su objavljene.

Preporučujemo

Izveštaj pod nazivom "Pentagonski papiri" objavljen je 1971. godine u "Njujork tajmsu", zbog čega je administracija tadašnjeg predsednika SAD-a Ričarda Niksona preuzela pravne korake. Ipak način na koji je Tajmsov novinar Nil Šihen došao u posed ovih dokumenata uvek su bili misterija, piše Guardian.

Ove nedelje, godinu dana nakon Šihenove smrti, konačno je i to otkriveno. U intervjuu koji je snimljen 2015. godine, a koji je Šihen tražio da ne bude objavljen za njegovog života, on je četiri sata govorio o tome kako je naveo Danijela Elsberka, bivšeg analitičara sektora bezbednosti, da mu dozvoli da pročita (ali ne i kopira) dokumente koje je Elsberg nedozvoljeno kopirao dok je radio u Rand korporaciji, nevladinoj organizaciji koja se bavi istraživanjem i analizom Oružanih snaga SAD-a.

Šihen je zapravo tajno odneo papire iz stana u Masačusetsu, gde ih je Elsberg sakrio, a potom ih kopirao. Duplikate je sakrio u ormariću na autobuskoj stanici.

- Morao sam da uradim ono što sam uradio - rekao je Šihen u intervjuu za New York Times, dodavši da se Elsberg plašio da dopusti da dokumenta budu objavljena, strahujući za svoju bezbednost.

- Bio sam vrlo uznemiren kada mi je Elsberg rekao da mogu da pročitam dokumenta, napravim beleške, ali ne i da ih kopiram. Nije shvatio da sam ja već procenio da te papire ne smem da ostavim u njegovim rukama. Bili su previše važni i previše opasni.

"Kopiraj ih", rekla mu je njegova žena, Suzan Šihen, novinarka časopisa "Njujorker". Dok je Elsberg bio na putu, ostavio im je ključ od stana, a par je počeo da kopira papire. Prijavljivali su se u hotele pod različitim imenima, pravili kopije i skrivali ih na autobuskoj stanci i bostonskom Logan aerodromu.

Pre nego što su dokumenta objavljena, on je otišao kod Elsberga i zatražio od njega da mu preda papire.

- Možda je to bilo licemerno s moje strane, ali želeo sam da ga na neki način upozorim.

Ipak, Elsberg je nakon objave bio zapanjen, a ubrzo je i otkriven kao izvor. Njih dvojica su se kasnije sreli, a Elsberg je Šihanu kazao da je njegova "dvoličnost ogromna".

Niksonova administracija probala je da zaustavi dalje objave ove priče, shvativši koliko je važna.

- Iz ove besmislice izašla je jedna jasna stvar... Ne možete verovati svojoj vladi. Ne možete verovati u ono što kažu. Ne možete se osloniti na njihov sud. A implicirana nepogrešivost predsednika, koja je u Americi postojala, ovim je veoma uzdrmana - rekao je Niksonu šef administracije Bele kuće HR Haldeman.

Nikosnova administracija izgubila je sudsku bitku da spreči slobodu govora novinara. Nikson je, ipak, nastavio svoju kompanju protiv Elsberga. Bela kuća je sprovela svoju istragu koja je na kraju dovela do Votergejt skandala i Niksonovog impičmenta.

(Telegraf.rs)