Trampu niko ne može da stane na crtu: Ovo su najbogatiji i najsiromašniji američki predsednici

Poput Vašingtona i mnogi drugi predsednici obogatili su se zahvaljući zemlji (i robovima koji su je obrađivali), ali nisu svi bili fiskalno oprezni kao Džordž

Da biste saznali koji bi nekadašnji američki predsednik mogao da parira Donaldu Trampu po bogatstvu, morali biste da se vratite daleko u prošlost, sve do prvog predsednika Džordža Vašingtona.

Preporučujemo

Iako aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu, kada je reč o ciframa na računu, niko ne može da parira, procenjuje se da je Vašington vredeo 525 miliona dolara, a bogatstvo je stvorio kombinacijom nasledstva i poslovanju na posedima na kojima je bilo svega, od proizbodnje konoplje do jedne od najuspešnijih američkih destilerija. Takođe, novac je zarađivao i kroz svoju predsedničku platu, koja je bila jednaka 2 odsto celokupnog američkog budžeta 1789. godine, piše History.com.

Poput Vašingtona i mnogi drugi predsednici obogatili su se zahvaljući zemlji (i robovima koji su je obrađivali), ali nisu svi bili fiskalno oprezni kao Vašington.

Tomas Džeferson nasledio je veći deo svog bogatstva od oca i proširio ga zahvaljući posedima, ali je na kraju svoje "gnezdo" od 234 miliona dolara oduvao na raskošne zabave i dobru hranu.

Džeferson je takođe bio kolekcionar, sa velikom strašću prema knjigama. Vladi je 1815. godine pomogao, i svom bankovnom računu, kada je prodao ličnu kolekciju kongresnoj biblioteci nakon razornog požara. Novac je iskoristio da isplati neke poverioce, a zatim je počeo da kupuje još knjga. Nije iznenađenje što je umro duboko u dugovima.

Džefesonov bliski prijatelj Džejms Medison bio je najveći zemljoposednik u okrugu Oranž u državi Virdžinija, delom zahvaljujući svojoj plantaži od 4.000 hektara. Ali "Mali Džemi" napustio je Belu kuću siromašniji nego što je bio kad je ušao, zahvaljujući padu vrednosti njegovih poseda na kojima se proizvodio duvan.

Nije pomoglo ni to što je njegov posinak Pejn Tod bio rasipnik čiji su lični problemi iscrpeli Medisonovu finansijsku i emocionalnu kasu. Pre svoje smrti 1836. godine, potrošio je veći deo svog procenjenog bogastva od 101 milion dolara, prisiljavajući svoju udovicu Doli da proda firmu i njegove preostale robove. Do kraja života živela je u relativnom siromaštvu, pre nego što je konačno dobila novčani priliv kada je KOngres kupio papire njenog supruga godinu dana pre njene smrti 1849. godine.

Endru Džekson se, poput predsednika Trampa, predstavljao kao čovek iz naroda, ali obojica su daleko imućnija od svojih sugrađana. Uprkos svom teškom, siromašnom detinjstvu, Džekson je postao advokat i poznati vojni zapovednik, što mu je, zajedno sa velikim zemljišnim posedima, omogućilo da stekne bogatstvo od 119 miliona dolara.

Od sredine do kraja 19. veka, mnogi američki predsednici, kao i mnogi Amerikanci, više nisu mogli da računaju na vlasništvo nad zemljom i to da će im poljoprivreda obezbediti finansijski uspeh. Stoga, nije iznenađenje da su u ovom periodu bili i neki "najsiromašniji" predsednici.

Bjukenan, Linkoln, Endru Džonson, Hejs, Garfild možda su bili istaknuti advokati i političari pre dolaska u Belu kuću, ali nijedan nije vredeo više od pet miliona dolara u današnjoj vrednosti te valute.

Grant se borio da zadrži posao pre nego što je stekao slavu na ratištima, a zatim je izgubio ono malo novca koji je imao zahvaljujući nesavesnom poslovnom partneru. Grant je finsnijsku budućnost svoje porodice mogao da obezbedi samo pisanjem najprodavanije autobiografije neposredno pre svoje smrti.

Teodor Ruzvelt nasledio je bogatstvo izgrađeno na pronicljivim ulaganjima njegove porodice u industrijski sektor, a zatim je veći deo potrošio na sopstvene neutemeljene investicije, uključujući velikih zemljišta na zapadu. Deo svojih gubitaka je, međutim, nadoknadio drugim poslovima sa nekretninama, svrstavši ga tako u prvih 10 najbogatijih predsednika sa procenjenom neto vrednošću od 125 miliona dolara.

Herbert Huver je možda bio na vlasti u ranim godinama Velike dpresije, ali je bio u dobroj finansijskoj formi tokom najgore godine. Iako je ostao siroče u mladim godinama, stekao je diplomu i bogasttvo od 75 miliona dolara, služeći kao istaknuti izvršni direktor kompanije i investitor. Takođe, bio je jedan od prvih predsednika koji se odrekao svoje plate, donirajući veći deo svog bogatstva u dobrotvorne svrhe.

Kao i Tedi, i Frenklin Ruzvelt je nasledio veliko bogatstvo, a još više kada se oženio Eleonor. On je imao nekoga ko je pokušao da obuzda svoje načine rasipanja, a tokom većeg dela njegovog odraslog života, njegova majka Sara držala je konce u rukama za bogastvo od 60 miliona dolara. Međutim, kasnije je značajno potrošio na svoj strastveni projekat, centar za lečenje poliomijelitisa u Džordžiji.

Jednog od bogatijih predsednika u američkoj istoriji pratila je osoba koja je gotovo sigurno bila najsiromašnija. Hari Truman nije uspeo u skoro svakom poslovnom poduhvatu koji je pokušao.

Bogatstvo i mistika porodice Kenedi dovela je do toga da mnogi misle da je upravo on bio najbogatiji, ali, ipak ne. Bogatstvo je ipak držano u porodičnom fondu za mnogobrojnu braću i sestre.

S obzrom na to, u poslednjih 50 godina (pre Trampa) najbogatiji predsednik bio je Lindon Džonson.

U 20. veku, iako predsednici nisu bili mnogo bogati pre svoje vlasti uspeli su da zarade milione nakon izlaska iz Bele kuće. Među njima su Ričard Nikson, Džerald Ford i Džimi Karter.

Iza Donalda Trampa, u prvih deset najbogatijih predsednika nalaze se Vašington, Džeferson, Teodor Ruzvelt, Endru Džonson, Medison, Lindon Džonson, Huver, Klinton i Frenklin Ruzvelt.

Barak Obama je na 12. mestu, a iza njega Džordž V. Buš.

(Telegraf.rs)