Otis je serijski ubica, osuđen za 6 zločina: Tvrdio da je sa ljubavnikom ubio više od 1.000 ljudi

* Tul navodno priznao dela i koja nije počinio * Rekao da je ubio sina slavnog američkog voditelja * Osuđen je na ukupno šest doživotnih robija

Foto: Wikipedia/PD-FLGOV

Ljudi u Americi i dalje se naježe na pomen imena Otis Elvud Tul, čoveka koji je osuđen za šest ubistava, iako se nikad sa sigurnošću neće znati koliko je zaista ljudi nosio na duši. On je sa Henrijem Lijem Lukasom, njegovim saučesnikom u zločinu i ljubavnikom, navodno počinio brojna krivična dela, mada nikad nije razjašenjeno da li su Henri i Otis priznavali dela koja nisu počinili samo da bi bili slavni.

Otis, koji je rođen 1947. godine, uhapšen je 1982. zbog sumnje da je na Floridi podmetnuo  požar u kom je stradao muškarac (64). Samo nekoliko meseci pre u Teksasu je uhapšen Lukas i on je tada počeo da priznaje da je počinio na stotine ubistava. Nedugo nakon hapšenja Tul je priznao da je ubio šestogodišnjeg sina slavnog američkog voditelja Džona Volša. Tul je tvrdio da je malog Adama oteo, ubio, obezglavio, a potom jeo delove njegovog tela. Za to delo nikad nije osuđen... Činjenica je da je policija pronašla glavu dečaka, ali telo nikad...

Zlostavljan i odbačen pretvorio se u đavola

Otis Tul je rođen u Džeksonvilu na Floridi. Otac mu je bio alkoholičar i napustio ga je u ranom detinjstvu. Majka mu je bila nasilna i terala ga je da se oblači kao devojčica. Nazivala ga je Suzan... Tul je tvrdio da je bio žrtva seksualnih napada i incesta te da su ga silovali bliski rođaci, ali i njegova sestra i prvi komšija. Tvrdio je i da je njegova baka, sa majčine strane, bila satanista, koja ga je podvrgavala satanističkim ritualima koji su uključivali samopovređivanje i skrnavljenje grobova. Govorio je kako je pakao u njegovom životu počelo onog trenutka kada je porodici priznao da je homoseksualac.

Tula su u detinjstvu često odbacivali jer je bio zaostao u razvoju, navodno mu je IQ bio samo 75. Bolovao je od epilepsije, koja je izazivala jake napade... Često je bežao od kuće i spavao je u napuštenim objektima, a najviše od svega je voleo da pali kući, jer ga je vatra seksualno uzbuđivala.

Otac ga terao da spava sa njegovim prijateljima?

U dokumentarnom filmu "Death Diploma" Tul je tvrdio da je bio prinuđen da ima seksualne odnose sa prijateljem svog oca kada je imao samo pet godina. Rekao je da je već sa 10 godina znao da voli muškarce i da je već sa 12 bio u seksualnoj vezi sa komšijom. Ubrzo je napustio školu i krenuo da posećuje gej barove. Tvrdio je i da je kao tinejdžer bio muška prostitutka, i da je bio opsednut gej pornografijom.

Priznao je kako je prvo ubistvo počinio sa 14 godina, nakon što je jedan trgovački putnik želeo da ima seks sa njim. Umesto da mu se "preda", pregazio ga je. Prvi put je priveden kada je imao za 17 godina i to zbog toga što je spavao na ulici.

Nije baš poznato šta je radio u periodu od 1966. do 1973, ali vlasti veruju da je počeo da luta jugozapadnim delovima SAD i da je sebe izdržavao tako što je prosio ili prodavao svoje telo neznancima. Ubrzo nakon što se doselio 1974. u Nebrasku, Tul je postao glavni osumnjičeni za ubistvo Pastrisije Veb (24). Nedugo potom napustio je Nebrasku i nakratko se nastanio u Bolderu u Koloradu. Samo mesec dana kasnije postao je glavni osumnjičeni za ubistvo Elen Holman (31), koja je ubijena u oktobru iste godine. Suočen za optužbama, pobegao je iz Boldera i vratio se u Džeksonvil.

Ljubavniku pomogao u više od 1.000 ubistava

U Džeksonvil je stigao početkom 1975. tako što je stopirao i pešačio. Čim je stigao u rodni grad, rešio je da se oženi. Godinu dana kasnije, 14. januara 1976. godine oženio je 25 godina stariju gospođu. Ona je od njega pobegla posle tri dana, kada je saznala da je homoseksualac. Tul je u dokumentarcu rekao da se oženio sa namerom da prikrije da ga privlače muškarci.

Nedugo nakon razvoda Tul upoznaje Henrija Lija Lukasa i to u narodnoj kuhinji u Džeksonvilu. Ubrzo su otpočeli seksualnu vezu, a Tul je kasnije tvrdio da je Lukasu pomogao da izvši 1.008 ubistva, nekada i u ime kulta "Ruka smrti". Policija je pak, odbacila ova svedočenja, jer je ustanovljeno da taj kult ne postoji.

U januaru 1982. godine Tul je u jednoj kući zatočio Džordža Sonenberga (65), a potom je kuću zapalio. Nesrećni Sonenber preminuo je nekoliko dana kasnije od zadobijenih povreda. U aprilu 1983. godine, Tul je uhapšen zbog sumnje da je u Džeksonvilu izazvao još jedan požar. Tada je priznao prvi zločin i osuđen je na 20 godina zatvora. Potpisao je papir na kom je pisao da je sa pokojnim Sonenbergom bio u seksualnoj vezi, te da je odlučio da zapali i njega i kuću nakon svađe.

Priznavali i ubistva koja nisu počinili?

Dva meseca kasnije, u junu, njegov ljubavnik Henri je uhapšen zbog nezakonitog posedovanja oružja. Tada je Lukas počeo da priča o navodnim zločinima koje su on i Tul počinili. U početku je Tul negirao sve što je Lukas rekao, da bi kasnije počeo da potvrđuje njegove iskaze. Isto je učinio i Lukas kada je Tul priznao da je ubio malog Adama.

Novinari su neprestano pisali o njima, a pojedinci su do detalja izračunali da bi Lukas, kako bi počinio sva ubistva koje je priznao morao svakog dana da vozi po 600 kilometara u svom "fordu" koji je star bar 13 godina. Zbog toga se verovalo da je Lukas koristio policiji da "zatvore" sve nikad rešene slučajeve ubistva, a u tome je Tul znatno pomogao takođe priznajući određena krivična dela.

Tul je na suđenju za ubistvo Sonenberga rekao da nije on zapalio kuću, već da je potpisao priznanje krivice kako bi bio izručen u Džeksonvil. U aprilu 1984. godine osuđen je na smrtnu kaznu. Posle nekoliko meseci osuđen je na još jednu smrtnu kaznu za ubistvo devojke (19) sa Floride, koja je zadavljena 1983. godine. Drugostepenom presudom osuđen je na doživotnu kaznu zatvora za oba krivična dela.

Kasnije je Tul priznao da je počinio još četiri ubistva u Džeksonvilu i 1991. godine je osuđen na još četiri doživotne robije.

Kako je priznao ubistvo malo Adama

Dok je u oktobru 1983. godine bio u pritvoru zbog sumnje za dva ubistva, Tul je priznao da je 1981 godine ubio šestogodišnjega Adama Volša. Ipak, policija nikad za to nije mogla da pronađe dokaze, a i s obzirom na to da je Tul "imao običaj" da priznaje krivična dela koja nije počinio, njegovo priznanje su odbacili. Međutim, Adamov otac je i dalje bio uveren da je Tul kriv za ubistvo njegovog sina. Tek 12 godina nakon Tulove smrti policija je zvanično saopštila da je Tul uvek bio jedan jedini osumnjičeni za ubistvo dečaka, te su 2008. godine, 27 godina nakon nestanka Adama i zvanično proglasili Tula za ubicu i zatvorili taj slučaj. Ipak, čak ni tada nisu pružili dokaze o tome da je Tul zaista ubio dečaka.

Prilikom davanja iskaza, Tul je tvrdio da je Adama ugledao na jednom parkingu u Sirsu i da ga je namamio slatkišima i igračkama. Međutim, Adam je uskoro tražio da krene kući i počeo je da plače. Tada ga je Tul, kako je rekao, udario posred lica. Dečak je tada počeo da plače još glasnije, zbog čega mu je Tul zadao još jedan udarac kojim ga je onesvestio. Potom se odvezao u ruralni deo nedaleko od Sirsa gde je dečaka obezglavio mačetom. Nekoliko dana je, kako je rekao, vozao glavu dečaka po kolima jer je skroz zaboravio na nju. Kada se setio, glavu je bacio u jedan kanal.

U potrazi za dokazima, policiji je nekako uspelo da "izgubi" automobil u kom je Tul navodno počinio ubistvo. Misterija oko nestanka automobila nikad nije bila rešena.

Šta je sve priznao

Tul je 1984. priznao dva nerešena ubistva na Floridi. Rekao je da je ubio Dejvida Šalarta (18), planinara, čije je telo pronađeno 1980. godine sa pet prostrelnih rana u predelu glave. Takođe je rekao i da je ubio Adu Džonson (20). On je rekao kako ju je upucao u glavu na putu nedaleko od plaže u Fort Valtonu, nakon što ju je kidnapovao u jednom kloubu.

Psihijatrijski veštak je na suđenju potvrdio da je Tul veoma impulsivan i nedrželjubiv, što je dovelo do toga da bude piroman i nasilnik.

Tul je umro u zatvoru na Floridi od ciroze 15. septembra 1996. u 49. godini. Njegovo telo niko nije preuzeo, te je sahranjen na zatvorskom groblju.

Video: Mi vekovima ubijamo i pljačkamo, ne može nam niko ništa: Sve o italijanskoj mafiji

(Telegraf.rs)