Sukob koji i dalje odzvanja Bliskim istokom: 40 godina otkako je Irak napao Iran

Nakon osam godina žestokih borbi u kojima su SAD, kao i druge zapadne nacije i većina arapskih zemalja, podržale Irak, međunarodno izolovani Iran prihvatio je mir koje su dogovorile Ujedinjene nacije u avgustu 1988. godine

Na današnji dan pre tačno 40 godina, 22. septembra 1980. godine, Irak je iznenada napao Iran. Irački diktator Sadam Husein imao je ambicije da bude neprikosnoveni lider u regionu.

Preporučujemo

Irak je tada tvrdio da je konflikt između dve zemlje počeo ranije, 4. septembra, kada je Iran gađao iračke granične položaje.

Nakon osam godina žestokih borbi u kojima su SAD, kao i druge zapadne nacije i većina arapskih zemalja, podržale Irak, međunarodno izolovani Iran prihvatio je mir koje su dogovorile Ujedinjene nacije u avgustu 1988. godine.

Konflikt se danas smatra jednim od najsmrtonosnijih sukoba u modernoj istoriji u kom je korišćeno i hemijsko oružje. Procenjuje se da je oko 500.000 ljudi ubijeno sa obe strane, dok su još stotine hiljada ranjene ili se i dalje vode kao nestali.

Ni jedna, ni druga nacija nisu proglasile pobedu i obe armije su završile u istom položaju sa kog su i krenule. Rat ne samo da je ostavio dve države sa ogromnim ljudskim gubicima i ekonomskim poteškoćama, već se uticaj ovih događaja u regionu osetio u godinama koje su usledile.

- Iračko-iranski rat predstavio je novu kulturu na Bliskom istoku pod uticajem novog intelektualnog i vojnog nasleđa. Večina događaja u regionu može da se prati sve do ovog rata - rekao je Hadi Halo Mari, šef Istraživačkog centra za političke odluke sa sedištem u Bagdadu.

Uprkos ljudskoj i ekonomskoj katastrofi koju su pretrpele obe nacije posledice rata osećale su se daleko izvan njihovih granica.

Sukob je podelio region jer je viđen kao rat između Iraka, pod vođstvom sunita i šiitsko-revolucionarnog Irana.

Takođe, sukob je nagoveštavao invaziju Iraka na Kuvajt 1990. godine zbog sporova oko milijardi dolara zajmova koje je Husein akumulirao iz Kuvajta i drugih zemalja kao deo svog ratnog sanduka u bici protiv Irana.

Jedan od motiva rata 1980-88 bio je i sprečavanje Iranske islamske revolucije da dođe do susednih arapskih zemalja, što je podstaklo države Zaliva da podrže Sadamov Irak.

Ipak, četiri decenije kasnije, uticaj Teherana na Bliskom istoku, a posebno nad Bagdadom, uveliko se povećao, a države Zaliva "i dalje traže Irak koji liči na Sadamov" kako bi se suprotstavio iranskom polju, primećuje Mari.

Živa sećanja na rat i dalje proganjaju one koji su u njemu učestvovali.

Pisac i pesnik Alavi Kadim Kešiš (58), kaže da uprkos agoniji koju oseća dok piše o pet godina koje je proveo na liniji fronta, oseća da je dužan da podseti na neke događaje u svojim pričama.

- Ovaj rat je beda. Rat je uspešan projekat da pretvorite ljude u smeće - naveo je on.

U jednom svom delu on je ispričao priču iz 1987. Naišao je na ženu koja je čekala na autobuskoj stanici koju su obilazili vojnici u južnoj pograničnoj provinciji Majsan, u nadi da će pronaći njenog nestalog sina ili da će čuti nešto o njegovoj sudbini.

- Kako sam ušao u stanicu, žena je izgledala kao moja majka sa suzama i pitala me svojim umornim glasom jesam li video njenog Karima. Okrenuo sam glavu da se ne bih zaplakao - rekao je.

Kako kaže, i dalje se nakad ima panične napade jer čuje "zvužudk granata i jauk ranjenih vojnika".

(Telegraf.rs)