Sukob koji i dalje odzvanja Bliskim istokom: 40 godina otkako je Irak napao Iran
Nakon osam godina žestokih borbi u kojima su SAD, kao i druge zapadne nacije i većina arapskih zemalja, podržale Irak, međunarodno izolovani Iran prihvatio je mir koje su dogovorile Ujedinjene nacije u avgustu 1988. godine
Na današnji dan pre tačno 40 godina, 22. septembra 1980. godine, Irak je iznenada napao Iran. Irački diktator Sadam Husein imao je ambicije da bude neprikosnoveni lider u regionu.
Preporučujemo
Poslednje 3 cifre vašeg mobilnog telefona otkrivaju šta je ono što vam nedostaje u životu
Ovo je najstariji rendgenski snimak u Srbiji: Šaka čuvenog kralja Petra Prvog
Irak je tada tvrdio da je konflikt između dve zemlje počeo ranije, 4. septembra, kada je Iran gađao iračke granične položaje.
Nakon osam godina žestokih borbi u kojima su SAD, kao i druge zapadne nacije i većina arapskih zemalja, podržale Irak, međunarodno izolovani Iran prihvatio je mir koje su dogovorile Ujedinjene nacije u avgustu 1988. godine.
Konflikt se danas smatra jednim od najsmrtonosnijih sukoba u modernoj istoriji u kom je korišćeno i hemijsko oružje. Procenjuje se da je oko 500.000 ljudi ubijeno sa obe strane, dok su još stotine hiljada ranjene ili se i dalje vode kao nestali.
Ni jedna, ni druga nacija nisu proglasile pobedu i obe armije su završile u istom položaju sa kog su i krenule. Rat ne samo da je ostavio dve države sa ogromnim ljudskim gubicima i ekonomskim poteškoćama, već se uticaj ovih događaja u regionu osetio u godinama koje su usledile.
- Iračko-iranski rat predstavio je novu kulturu na Bliskom istoku pod uticajem novog intelektualnog i vojnog nasleđa. Večina događaja u regionu može da se prati sve do ovog rata - rekao je Hadi Halo Mari, šef Istraživačkog centra za političke odluke sa sedištem u Bagdadu.
Uprkos ljudskoj i ekonomskoj katastrofi koju su pretrpele obe nacije posledice rata osećale su se daleko izvan njihovih granica.
Sukob je podelio region jer je viđen kao rat između Iraka, pod vođstvom sunita i šiitsko-revolucionarnog Irana.
Takođe, sukob je nagoveštavao invaziju Iraka na Kuvajt 1990. godine zbog sporova oko milijardi dolara zajmova koje je Husein akumulirao iz Kuvajta i drugih zemalja kao deo svog ratnog sanduka u bici protiv Irana.
Jedan od motiva rata 1980-88 bio je i sprečavanje Iranske islamske revolucije da dođe do susednih arapskih zemalja, što je podstaklo države Zaliva da podrže Sadamov Irak.
Ipak, četiri decenije kasnije, uticaj Teherana na Bliskom istoku, a posebno nad Bagdadom, uveliko se povećao, a države Zaliva "i dalje traže Irak koji liči na Sadamov" kako bi se suprotstavio iranskom polju, primećuje Mari.
Živa sećanja na rat i dalje proganjaju one koji su u njemu učestvovali.
Pisac i pesnik Alavi Kadim Kešiš (58), kaže da uprkos agoniji koju oseća dok piše o pet godina koje je proveo na liniji fronta, oseća da je dužan da podseti na neke događaje u svojim pričama.
- Ovaj rat je beda. Rat je uspešan projekat da pretvorite ljude u smeće - naveo je on.
U jednom svom delu on je ispričao priču iz 1987. Naišao je na ženu koja je čekala na autobuskoj stanici koju su obilazili vojnici u južnoj pograničnoj provinciji Majsan, u nadi da će pronaći njenog nestalog sina ili da će čuti nešto o njegovoj sudbini.
- Kako sam ušao u stanicu, žena je izgledala kao moja majka sa suzama i pitala me svojim umornim glasom jesam li video njenog Karima. Okrenuo sam glavu da se ne bih zaplakao - rekao je.
Kako kaže, i dalje se nakad ima panične napade jer čuje "zvužudk granata i jauk ranjenih vojnika".
(Telegraf.rs)