Kako je izgled Pentagona spasao živote 9/11: Poginulo je 125 osoba, ali je moglo da bude mnogo gore

Izgradnja Pentagona započela je, ironično, 11. septembra 1941. godine

Jutro 9:37 sati 11. septembra 2001. godine, 62-godišnji zaposleni u Pentagonu i penzionisani stručnjak za komunikacije vazdušnih snaga bio je zaglavljen u saobraćaju zapadno od velelepnog zdanja kada je mlazni motor prošao tako nisko iznad njegove glave da je zakačio antenu automobila iza njega.

Preporučujemo

Avion, otet na letu 77 kompanije "Amerikan erlajnz", presekao je tri bandere na parkingu Pentagona pre nego što je udario u prvi sprat zgrade i eksplodirao u trenutku ubivši 125 osoba u Pentagonu plus 64 putnika u avionu, uključujući pet otmičara.

Iako je taj čin bio stravičan i svi gubici tog dana bili su poražavajući, analiza strukturnih oštećenja otkrila je da je broj poginulih u Pentagonu mogao da bude daleko gori da nije bilo važnih inženjerskih odluka donesenih 60 godina ranije.

Izgradnja Pentagona započela je, ironično, 11. septembra 1941. godine. Iako Amerika još nije ušla u Drugi svetski rat, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je znao da mu je potrebna matična baza za predstojeće vojne operacije u blizini glavnog grada. Hitnost u ratu značila je da je Pentagon završen u rekordnom roku, samo 16 meseci kasnije, uz pomoć 15.000 građevinskih radnika.

Čelik je bio namenjen ratnim naporima, pa je Pentagon izgrađen gotovo potpuno or armiranog betona, uključujući 41.000 betonskih stubova i betonskih rampi, umesto stepeništa koje povezuju pet spratova zgrade. Završen je 1943. godine.

Pentagon ostaje najveća svetska poslovna zgrada niskog nivoa sa 6,5 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora u kom radi 26.000 ljudi.

Kada je Pentagon izgrađen, niko nije znao da će postati ikonski spomenik američke vojne moći ili meta. Zapravo, arhitekte su mislile da će zdanje nakon rata da bude napušteno i pretvoreno u masovno skladište zapisa. Njihova predviđanja bila su pogrešna.

Razmišljajući o tome da će Pentagonu trebati skladište zapisa na duže staze, inženjerski korups američkih snaga izgradio je "strukturne viškove" koji su na kraju spasili stotine i potencijalno hiljade života 11. septembra 2001. godine.

Donald Dasenberi je građevinski inženjer koji je koautor značajnog izveštaja za Američko društvo građevinskih inženjera o šteti koju je Pentagon pretrpeo 11. septembra i naučenim lekcijama iz njegove otpornosti. Dasenberi je bio na "nultoj tački" u Njujorku, samo nekoliko dana nakon što su Kule bliznakinje pale, a obišao je i Pentagon nekoliko nedelja kasnije.

Ono što su on i njegove kolege otkrile nakon pažljivog dokumentovanja i analize štete nanesene Pentagonu, jeste da, iako je 26 cementnih stubova na prvom spratu potpuno uništeno, a 15 drugih teško oštećeno, gornji spratovi se nisu odmah srušili. Zapravo, prošlo je punih 30 minuta pre nego što se deo zgrade, neposredno iznad mesta pada, urušio, što je omogućilo više nego dovoljno vremena da preživeli pobegnu.

Zadivljujuće, nijedan radnik Pentagona nije poginuo tokom delimičnog urušavanja drugog do petog sprata. To zaista jeste neverovatno kada se uporedi sa sudbinom hiljada ljudi zarobljenih unutar Svetskog trgovinskog centra koji nisu mogli da pobegnu pre nego što su tornjevi pali.

Procenjuje se da je 800 ljudi radilo u odeljku ili tački gde se udar dogodio ujutru 11. septembra, što je mnogo manje od uobičajenog. U neverovatnoj sreći, taj deo je bio nedavno podvrgnut velikoj obnovi i samo se deo radnika vratio u svoje kancelarije. Da je avion tog dana pogodio bilo koji drugi deo zgrade, na meti aviona moglo je da bude čak 4.500 zaposlenih u Pentagonu.

Gotovo je nemoguće zamisliti silu kojom se let 77 zabio u Pentagon. Prema podacima analitičara, Boing 757 težio je oko 82,4 metričke tone i vozio brzinom od 530 metara u sekundi.

Avion je poleteo sa međunarodnog aerodroma "Dales" u Vašingtonu u 8:20 ka Los Anđelesu sa teškim rezervoarom goriva za putovanje van države. Većina tog goriva još nije bila potrošena kada je mlazni avion udario u Pentagon.

Ono što su Dasenberi i njegove kolege pokušale da utvrde je kako je drugi sprat Pentagona ostao da stoji nakon što su stubovi na prvom spratu uništeni ili teško oštećeni. Gornji delovi su se srušili tek nakon što su pretrpeli ozbiljnu štetu od besnog požara.

Tim eksperata zaključio je da su dve strateške odluke o dizajnu donesene 60 godina ranije održale Pentagon uspravnim. Prva se odnosila na način na koji su ojačani betonski stubovi koji su držali podove i plafone. Spiralna armatura spasila je dan, piše History.com.

Kada se gradi betonom, u strukturu su ugrađene čelične šipke za ojačanje koje joj daju dodatnu čvrstinu. U modernoj konstrukciji, betonski stub bi verovatno bio poduprt široko rasproređenim horizontalnim obručima armaturnog stuba koji idu vertikalno do njegovog jezgra. Ali još četrdesetih je standard bio da se koristi neprekidna petlja čvrstih spiralnih armatura.

Druga stvar koja je održala Pentagon je način na koji su ojačani podni i plafonski beton. Pre svega, potporni stubovi na svakom spratu su bili razmešteni relativno čvrsto, a unutar betonskih greda, inženjeri su prešli dugačke delove armature koji su se preklapali sa jedne na drugu gredu.

Pentagon je stoga jedinstvena zgrada, petospratna tvrđava od betona čiji je arhitektonski stil odavno izašao iz mode, ako je ikada i bio u modi.

(Telegraf.rs)