Surova priča o "farmama beba": Decu ostavljali u ilegalnim sirotištima, nikad više nisu pronađena

* Farme beba cvetale u Australiji, Britaniji i na Novom Zelandu * Mini Din je jedina koja je osuđena na smrtnu kaznu * Dokazano je da je ubila najmanje jedno dete * Više mališana umrlo pod nerazjašnjenim okolnostima

Mini Din će u istoriji Novog Zelanda ostati upamćena kao jedna od najintrigantnijih žena, a sigurno kao jedina koja je ikada osuđena na smrtnu kaznu nakon što je otkriveno da je uzimala novac da bi preuzela brigu o neželjenoj deci, a potom ih je ubijala.

Moglo bi se reći da je javnost na Novom Zelandu i dan danas podeljena oko Dinove. Ima onih koji brane njen postupak govoreći da je život primorao da pod stare dane počini najgnusnije zločine koje Novi Zeland pamti... Drugi, pak, kažu, da ništa nije opravdanje za ubistvo dece, ma koliko nečiji život bio težak. A istina je, da život nimalo nije mazio Mini Din.

Na Novi Zeland je stigla iz Škotske 1860, kada je, kako se veruje, imala samo 16 godina. Tri godine ranije majka joj je umrla od kancera. Kada je stigla na Novi Zeland u Inverkargil kod svoje tetke, poznate kao baka Keli, sa sobom je dovela dete, devojčicu staru svega dve godine, a već je drugo dete bilo na putu. Zbog toga što su bila u pitanju njena vanbračna deca, kako bi izbegla osudu u društvu, Mini je pričala da je udovica doktora iz Tasmanije, ćerka sveštenika...

Veruje se da je baka Keli u dogovoru sa njom širila ovu priču, jer, iako su vanbračna deca bila veoma česta u to vreme, "nemoralne žene" su doživljavale veliku osudu društva. Nikad niko ne bih hteo da ih oženi, i još gore, da ih zaposli. Tako da je priča o udovici postavila dobre temelje sa Minin dalji "srećan život".

- U to vreme nije bilo ništa neobično da pridošlice lažu o svojoj prošlosti. U tome je bila i lepota migracija. Ljudi su u to vreme mogli da počnu život ispočetka, jer teško da bi neko mogao da proverava njihovu prošlost - priča istoričarka Barbara Bruks.

Veruje se da je upravo Minu otac poslao da živi u kolonijama, kada je saznao da mu je ćerka opet trudna, kako bi izbegao dalju sramotu i preke poglede prijatelja i suseda.

Tetka je dobro udala

Kada je stigla na Novi Zeland, tetka ju je oberučke prihvatila i pobrinula se da svoju rođaku predstavi u "najboljem mogućem svetlu". Nije prošlo mnogo, a za Mini su već našli dobru priliku. Udala se za lokalnog farmera Čarlsa Dina. U narednim godinama zadužili su se kod banke kako bi otvorili pab kod Rivertona, na samom putu ka poljima zlata u Otagu.

Par se bogatio od žednih rudara i kopača koji su išli u Otago da okušaju svoju sreću i pronađu zlato. Minine ćerke Elen i Izabela su porasle, udale se i otišle od kuće, pa su Mini i Čarls usvojili dve devojčice Margaret i Ester. Delovalo je da je Mini našla svu sreću ovog sveta, ali ubrzo su se ona i suprug suočili sa velikim problemom...

Naime, krajem 70-ih vlasti su sagradile prugu nedaleko od paba Dinovih. Mušterija je bilo sve manje, jer je voz samo prolazio i vodio kopače dalje u Otago. Da stvar bude gora, zemlja je zapala u ekonomsku krizu i novac koji su stekli se "topio" maltene preko noći. Uskoro Čarls više nije mogao da plaća banci rate za pozajmicu koju je svojevremeno uzeo da bi pokrenuo biznis. Oduzeli su im lokal, a Dinovi su bankrotirali.

Nemoćni, vratili su se kod bake Keli, koja je i dalje bila dobrostojeća, i dala im je dovoljno novca da kupe kuću i imanje u mestu Larčes, nedaleko od Vintona. Čarls je tada ponovo počeo da se bavi stočarstvom, a Mini se posvetila voćarstvu. Taman što su se podigli iz pepela, zadesila ih je nova nevolja - Larčes je izgoreo gotovo do temelja. Jedino je preživeo voćnjak, koji im je na kraju konfiskovao čovek kom su dugovali novac koji su uzeli da obnove kuću.

Iako su i dalje imali krov nad glavom, nova kuća je, u odnosu na prethodnu, izgledala kao obična šupa... Nesreća, kao i uvek, nije došla sama, te je život Mini zadao poslednji i najteži udarac. Stigao joj je telegram u kom je obaveštena da je njena ćerka Elen zajedno sa dvoje male dece pronađena mrtva u jednom bunaru.

Iako je bilo očito da je u pitanju ubistvo i samoubistvo, Mini je uredila da smrt bude proglašena nesrećnim slučajem, kako bi decu sahranila po hrišćanskim običajima, što ne bi bilo moguće da je utvrđeno da je Elen sebi oduzela život.

Nakon sahrane, sredinom osamdesetih, Mina se obrela u šupi, sa dvoje usvojene dece, bez izvora prihoda. Čarls, koji je već po drugi put morao da proglasi bankrot bio je nepoželjan u društvu. Niko nije hteo da ga zaposli, tako da su, kako su dani prolazili, došli u situaciju da bukvalno gladuju.

Ideja za "novi biznis"

Tada je Mini odlučila da prihvata neželjenu decu za novac. U današnje vreme ne postoji izraz koji bi mogao da opiše Minin biznis, ali u to vreme cvetala su ilegalna sirotišta širom Britanije i Australije. Porodice bi od žena prihvatale neželjenu decu u zamenu za novac i potom bi ih oni odgajali.

Nije Mina bila "usamljeni preduzetnik" na Novom Zelandu, ali uskoro je postalo jasno da preuzeta deca umiru, što od bolesti i nebrige, a mnoga od njih i pod neobjašnjivim okolnostima. Iako su pojedine žene osuđene zbog smrti dece na višegodišnje kazne zatvora, biznis je i dalje cvetao.

S obzirom na to da nije bilo kontracepcije, žene su svako malo ostajale trudne, a mnoge od njih nisu bile udate ili su začele sa ljubavnikom. Muškarci, ali i same žene i njihove majke, dovodili bi decu na farmu beba i ostavljali ih uz "poklon guvernanti", a potom bi svakog meseca stizala određena svota za odgajanje... Mini je u svakom trenutku imala po devetoro dece u domu, a svake nedelje bi joj stizao novac.

Međutim, kako je na Novom Zelandu bio visok mortalitet kod dece, tako je i na Mininom imanju bilo mališana koji su umirali od raznih bolesti. U martu 1889, beba stara šest meseci preminula je od konvulzija. U oktobru 1891, beba stara dva meseca je umrla od zastoja srca...

Policija je na zahtev meštana došla na imanje kako bi proverila da li je u pitanju nasilna smrt, ali je navodno ustanovljeno da su deca umrla prirodno, te da se o njima dobro brinulo, iako uslovi na imanju "nisu bili zadovoljavajući".

Ipak, Mini je od tad bila pod lupom. Kada je 1892. uzela jednu devojčicu staru tri nedelje na čuvanje za 25 funti, policija je upala na imanje i dete zateklo gladno i u ritama. U flašici kraj kreveca bilo je prokislo mleko. Devojčicu su oduzeli, "srećni što su detetu spasli život", ali nisu imali osnova da optuže Mini za krivično delo.

Međutim, u dosijeima će ostati zabeleženo i kako se jedan dečak udavio 1894, dok je Mini brinula o njemu, ali slučaj nije na vreme otkriven jer je Mina sakrila njegovo telo i zakopala ga na imanju...

Iako u početku niko nije Mini mogao da okrivi za smrt dve devojčice, u godinama koje su usledile, sve više mališana je nestajalo sa njenog imanja. Tada je počela ozbiljna istraga. Na Novom Zelandu su tad čuli za smrtne slučajeve na farmama beba u Australiji i u Britaniji, a ustanovljeno je da su žene ubijale decu kako ne bi morale na njih da troše novac koji je pristizao od majki.

Ipak, Mini nije vodila evidenciju o deci koju je "primala na čuvanje", tako da je bilo teško dokazivo da li je neko dete nestalo baš sa njenog imanja ili nije. Ipak, nesmotren potez koji je napravila 1895. godine, koštao ju je života.

Ušla sa bebom u voz, izašla bez nje

Kobnog dana Mini su meštani videli kako sa bebom u naručju i kutijom za šešire ulazi u voz, ali je u povratku stigla samo sa kutijom, koja je, saznaće se kasnije tokom svedočenja radnika železnice, bila neobično teška. Tada je Dinovu prijavila žena po imenu Džejn Hornsbi, koja je rekla da joj je na čuvanje dala svoju unuku Evu. U kući je pronađena odeća u kojoj je Hornsbijeva predala bebu Dinovoj, međutim, dete nisu mogli da pronađu, a Mini nije znala da objasni gde je beba. Krenulo se u ozbiljnu potragu. Pretražen je svaki metar duž pruge, ali telo deteta nisu našli. Tada je Mini završila iza rešetaka.

Policija je krenula da kopa zemlju na njenom imanju i iskopala je tela dve bebe i ostatke dečaka, koji je veruje se, imao manje od tri godine kada je zakopan. Obdukcija je pokazala da je jedna beba mala Eva, koja je umrla od gušenja, a drugo dete je identifikovano kao Doroti Edit Karter koja je preminula od prekomerene upotrebe laudanuma, koji se koristio za sediranje dece. Uzrok smrti trogodišnjeg dečaka nije utvrđen. Tada je protiv Mini podignuta optužnica.

Tokom suđenja, njen advokat je tvrdio da su sva deca umrla prirodnom smrću, ali da ih je Dinova zakopala na imanju kako bi sprečila govorkanja koja su po kraju kružila o njoj... U presudi koja je donesena 21. juna 1895. godine, Mini je osuđena na smrtnu kaznu za ubistvo male Doroti.

Do izvršenja smrtne presude u avgustu 1895. godine, Mini je pisala dnevnik. Zapisala je kako je uzgajala 28 dece. Petoro njih, istina, pronađeno je živo i zdravo na imanju, šestoro je umrlo, a po jedno dete su se roditelji vratili. Ako se izmumu njene dve usvojene ćerke, to ostavlja najmanje 15 mališana koji su nestali bez traga.

Pogubljena je 12. avgusta 1895. godine. Obesili su je u zatvoru u Inverkargilu i sahranjena je na groblju u Vintonu. Kraj nje je 1908. godine sahranjen i suprug Čarls, koji je umro u požaru koji je izbio u njihovom domu. Minin zločin i njeno pogubljenje dovelo je do brze izmene zakona o zaštiti dece i novorođenčadi, koji je usvojen 1896. godine.

(Telegraf.rs)