Eksplozija na pulskoj plaži ostaje misterija i nakon 74 godine: Tragedija je imala i svog heroja

* U eksploziji stradalo najmanje 60 ljudi * Više desetina je teže i lakše povređeno

Godinu dana od završetka rata, 1946, Pula je bila grad nad kojim se nadvijala politička neizvesnost. Većinski italijanski grad u većinski slovenskoj regiji, Pulu su prisvajale i Italija i Jugoslavija. Sam grad je bio politički podeljen, a ta je podela prožimala i društveni i sportski život. Administrativno su gradom upravljali Britanci, ali svi su znali da ta međuvlada neće dugo trajati.

Preporučujemo

Tog avgusta, lokalno sportsko društvo "Pietas Julia" organizovalo je na plaži Vergarola plivački i vaterpolo turnir. "Pietas Julia" bio je sportski klub italijanske orijentacije, pa je i turnir privukao velikim delom lokalne Italijane. Masa se skupila na gradsku plažu i pratila sportska takmičenja, sve dok se u rano popodne nije začula strašna eksplozija. Eksplodirale su protivpomorske mine koje je nakon vađenja iz mora u obližnji šumarak odložila vojna uprava. Rezultat je bio masakr: preko 60 mrtvih, desetine sakatih, masa raskomadanih tela kojom su se danima gostili galebovi, prenosi Jutarnji.hr.

Tragedija na Vergaroli trajno se usekla u pulsku sudbinu. Dok su lokalni Sloveni mahom držali da je reč o nemaru ili nesreći, lokalni Italijani su komuniste i Jugoslovene optuživali za terorizam. U idućih godinu-dve, najveći deo pulskih Italijana odlučio se za egzil, a mnogi će reći da je Vergarola bila prevaga za tu odluku.

Da li je tragedija na Vergaroli bila državni terorizam, planirana pretnja, ili rezultat nemara i lošeg skladištenja do danas ostaje misterija.

Velike nesreće

Ta misterija tema je jednog dokumentarnog filma koji je u nedelju uveče prikazan na pulskom festivalu. Reč je o TV dokumentarcu “Mine na plaži - Vergarola” koji kao autor potpisuje režiser Arsen Oremović.

“Vergarola” je jedna od šest epizoda televizijskog dokumentarnog serijala, a bavi se velikim nesrećama u istoriji Hrvatske. Osim tragedije u Vergaroli, u serijalu će biti epizode o železničkoj nesreći voza u Rudinama kod Splita, o padu aviona na Krku 1971, o dve velike rudarske nesreće u Labinu, sudaru školskog busa i voza u Pojatnom 1989. te o požaru u riječkom porodilištu u kojem su 1975. stradale 24 bebe. Od svih šest tragedija koje serija tematizuje, ona na Vergaroli svakako je najzagonetnija i bez ikakve sumnje politički najprotivrečnija.

U 60-minutnom dokumentarcu, Oremović kombinuje igrano-rekonstrukcijske i dokumentarne scene, eksterijere današnjeg pulskog zaliva i retke dokumentarne fotografije, kao i tadašnje i savremene svedoke. Intervjuiše celi niz ljudi koji su - najčešće kao deca - bili svedoci tragedije, kojima su poginuli bližnji ili su slučajno izmakli tragediji.

Među njima ima današnjih Puljana, ali i Italijana koje je egzil odveo u Trst, Firencu... Među njima je čovek koji se svaki dan kupao na Vergaroli, ali ga je tog dana župnik crkve odgovorio od toga, jer će “danas biti gužva”. Čovek koji je čitao Aleksandra Dima kad je grunula eksplozija koja mu je raskomadala brata. Žena koja je biciklom otišla na dogovor s prijateljicama koje se nisu pojavile jer su na plaži ostale mrtve. Osim svedoka, Oremović intervjuiše i naučnike, istoričare i kulturologe koji dočaravaju tadašnju atmosferu podeljenog grada.

Heroj tragedije

O tome koliko je grad bio podeljen, svedoči i sledeća činjenica. Samo koji sat nakon strave na Vergaroli na današnjem stadionu NK Istre koji se danas zove Aldo Drosina odigrana je utakmica današnjeg NK Rijeka (tada Kvarner) i pulskog, prokomunističkog Circolo Operaio Sportivo Pula. Kvalifikacijsku utakmicu za 1. jugoslovensku ligu pratilo je 4.000 gledaoca u trenutku dok gradom tutnje sirene.

Tragedija je imala i svog heroja, a to je van svake sumnje bio vodeći pulski hirurg dr Mičeleti. U danima nakon eksplozija, Mičeleti 24 sata danonoćno operiše raskrvavljene i obogaljene pacijente, premda je tokom smene u hirurškoj sali saznao da su mu na plaži poginuli sinovi. Mičeleti je proglašen počasnim građaninom Pule, a plaketa s njegovom fotografijom i spomenom danas stoji uz spomenik pokraj pulske katedrale.

Brojni italijanski sagovornici spominju Vergarolu kao ključni traumatski događaj u sudbini svoje zajednice. Kažu da je tada “Pula izgubila dušu” i navode tu tragediju kao prelomnu u odluci svojih porodica da napuste Istru. Njima Oremović upoređuje slovenske svedoke i Italijane “rimaste” koji su nastavili graditi ranjeni grad, ali su o Vergaroli kao mestu traume ćutali. Traumu je iz jugoslovenske javne memorije to više izbrisala činjenica što se mesto tragedije većim delom našlo u još uvek zabranjenoj vojnoj zoni oko poluostrva Muzila.

Oremovićev dokumentarac bavi se - naravno - i najvrućim krompirom Vergarole: je li, naime, nesreća bila čin terorizma ili posledica nehajnog skladištenja? Na toj se tački uveliko cepa memorija ezulske i hrvatske zajednice. Ezuli Italijani su uvereni da je reč o jugoslovenskom zločinu. Lokalne su novine već sutra izašle s gnevnim naslovom “Assassini” (Ubice).

Privatne istrage

Pojedini sagovornici sprovodili su privatne istrage i išli tako u detalje da navode moguće počinioce - Đuzepea Kovačića iz Rijeke - pa i navodnog nalogodavca: OZNA-u grada Labina.

Intrevjuisani su istoričari - i italijanski i hrvatski - međutim, skeptični. Navode da za tvrdnju o namernom terorizmu bilo koje strane ne postoje ni dokazi, ni dokumenti, a nije ih potvrdila ni britanska istraga.

Jugoslaviji, koja se upravo nadala povoljnom rešenju pulskog pitanja (a koje će dočekati u septembru ‘47), u tom je trenutku najmanje trebalo da verovatno povoljni ishod ugrozi masovnim krvoprolićem.

Istoričari ističu da su mine izvađene iz mora bile nemarno čuvane, nisu bile deaktivirane, ljudi su se po njima penjali. No, eksplozija se dogodila upravo na dan masovnog italijanskog sportskog događaja, što ostavlja povod za sumnje u namerni zločin - sumnje koje se ponavljaju do danas.

Vergarolska misterija ovim filmom nije, a možda i nikad neće biti razjašnjena.

(Telegraf.rs)