Istorija koju bi Amerika da zaboravi: Ovaj dečak je otet iz Afrike i izložen u kavezu sa majmunima

Bengu je 1904. oteo američki trgovac Semjuel Verner iz zemlje koja je tada bila belgijska kolonija. Nije poznato koliko je tačno imao godina, ali se veruje da je imao 12 ili 13

Ota Benga je otet iz današnje Demokratske Republike Kongo 1904. godine i odveden u SAD kako bi tamo bio "izložen". Novinarka Pamela Njukirk, koja je opširno pisala o ovoj temi, razmatrala je decenijske pokušaje da se ovaj slučaj prikrije.

Preporučujemo

Više od jednog veka nakon što je na naslovne strane izašlo "izlaganje mladog Afrikanca u majmunskoj kući", zoo-vrt Bronks u Njujorku konačno je izrazio žaljenje.

Svoje izvinjenje izrazilo je Društvo za zaštitu divljih životinja koje je koristilo Ota Bengaa za izložbu 1906. godine. Do izvinjenja je došlo u jeku globalnih protesta izazvanih prvo ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda, a onda i ranjavanjem Džejkoba Blejka.

Predsednik i izvršni direktor Društva za zaštitu divljih životinja Kristijan Samper rekao je da je "važno razmišljati o sopstvenoj istoriji i rasizmu u instituciji". On je obećao da će Društvo, koje upravlja zoo-vrtom u Bronksu, biti potpuno transparentno u vezi sa slučajem koji je od 9. septembra 1906. godine inspirisao brojne medijske naslove širom Evrope i SAD - dan nakon što je Ota prvi put izložen i dok nije pušten iz zoo-vrta 28. septembra 1906. godine.

"Bio zaposlen u zoo-vrtu"

Inače, to Društvo se angažovalo u vekovnom zataškavanju tokom kog nije uspelo da ispravi priče o onome što se zapravo dogodilo. Još 1906. godine su zvaničnici, usled sve više kritika razmišljali o izmišljenoj priči da je Ota zapravo bio zaposlen u vrtu.

Iznenađujuće, ta priča je decenijama funkcionisala.

Nakon smrti Ota Bengea 1916. u članku "Njujork tajmsa" odbačene su te tvrdnje kao urbana legenda.

- Upravo je to zapošljavanje dovelo u pitanje neosnovane izveštaja da se on nalazi u parku kao jedan od eksponata u kavezu majmuna - navodi se u članku.

Priča je, naravno, u suprotnosti sa brojnim člancima koji su se deceniju ranije pojavljivali u novinama širom SAD i Evrope. Samo je "Njujork tajms" objavio članak o ovom skandalu, prvi pod nazivom "Bušman deli kavez sa majmunima u parku Bronks" 9. septembra 1906. godine.

Zatim, 1974. godine je kustos Vilijam Bridžes naveo da se ne može tačno znati ono što se dogodilo. U svojoj knjizi "Okupljanje životinja" retorički je upitao: "Da li je Ota Benga bio izložen poput neke čudne, retke životinje?". Pitanje na koje bi on, kao čovek koji je imao pristup arhivima zoo-vrta, znao najbolje da odgovori.

- To da je bio zatvoren iza rešetaka u kavezu u koji se treba gledati tokom određenih sati izgleda malo verovatno - nastavio je, ignorišući planine dokaza u arhivima vrta da je upravo to bio slučaj.

Spajajući dve naracije, unuk Semjuela Vernera, čoveka koji je naoružan oteo Bengea, napisao je knjigu objavljenu 1992. godine. U njoj se tvrdi da su Benga i drugi oteti i izloženi na sajmu u Sent Luisu 1904. godine.

Knjiga je apsurdno okarakterisana kao priča o prijateljstvu Vernera i Ota.

Najmanje jedan novinski izveštaj od objavljivanja knjige mlađeg Vernera tvrdi da je Ota Benga uživao nastupajući za Njujorčane.

Ko je bio Ota Benga?

Bengu je 1904. oteo američki trgovac Semjuel Verner iz zemlje koja je tada bila belgijska kolonija. Nije poznato koliko je tačno imao godina, ali se veruje da je imao 12 ili 13.

Brodom je prevezen u Nju Orleans kako bi bio pokazan na sajmu u Sent Luisu, zajedno sa još osam mladića. Taj sajam potrajao je i tokom zimskih meseci, a Ota i ostali drđan je zatvoren bez adekvatne odeće i skloništa.

U septembru 1906. godine je 20 dana bio izložen u zoo-vrtu u Bronsku i privukao ogroman broj ljudi. Međutim, bes koji je obaj slučaj izazvao doveo da on bude sklonjen u Azil za obojene koji je vodio Afroamerikanac Džejms H. Gordon.

Kasnije, u januaru 1910. godine, živeo je u Virdžiniji pri koledžu za crne studente, a tamo je učio dečake iz komšiluka da love i pričao o svom detinjstvu u domovini.

Kako navodi BBC citirajući knjigu o životu Bengaa, Ota je kasnije postao depresivan i u martu 1916. godine je izvršio samoubistvo, upucavši samog sebe. Veruje se da je imao oko 25 godina.

(N.  Z.)