U jeku snažnog drugog talasa španske groznice škole u Njujorku i Čikagu su bile otvorene: Zašto?

Škole u Njujorku i Čikagu ostale su otvorene čak i tokom oktobra 1918, najsmrtonosnijeg meseca, kada je umrlo čak 195.000 Amerikanaca

U jesen 1918. godine svetom je harao drugi talas epidemije gripa, poznatom kao španska groznica. U Americi, koja je bila teško pogođena, škole su bile zatvorene, ali ne u svim gradovima.

Preporučujemo

Škole u Njujorku i Čikagu ostale su otvorene čak i tokom oktobra 1918, najsmrtonosnijeg meseca, kada je umrlo čak 195.000 Amerikanaca. Zdravstveni zvaničnici u oba grada kladili su se na efikasnost novih higijenskih pravila u školama i programima medicinske inspekcije, piše History.com.

Krajem 19. veka u Americi je "eksplodirao" upis u javne škole, a ukupan broj upisanih 1870-ih godina porastao je za 44 odsto. Broj je nastavio da raste i tokom narednih nekoliko decenija, velikim delom vođenim i ukupnim rastom broja stanovnika. Do 1918. godine više američke dece pohađalo je škole više nego ikad ranije.

Države su jedna za drugom donosile zakone o obaveznom prisustvu nastavi.

Ipak, za reformatore u obrazovnom sistemu nije bilo dovoljno da deca pohađaju školu već je trebalo da tamo ostanu i zdrava. Škole su obnovljene i reorganizovane kako bi im se omogućila bolja ventilacija u učionicama i obezbedio pristup svežoj pijaćoj vodi. Od 1890-ih mnogi gradovi su pokrenuli programe medicinskih pregleda, pa su lekari posećivali škole i proveravali zdravstveno stanje učenika.

Sa drugim talasom španske groznice u septembru 1918, lekar Rojal S. Kopland smatrao je da je zatvaranje pkola način ograničavanja širenja pandemije. Međutim, direktorka Odeljenja za zdravstvenu zaštitu dečje higijene i vodeći progresivni reformator Džozefin Bejker ubedila je Koplanda da škole u gradu drži otvorenima.

Bejker je tvrdila da je deci bolje da se nalaze u školama i da redovni medicinski pregledi mogu da identifikuju bolesne učenike.

U to vreme, sistem javnih škola u Njujorku saržavao je blizu milion dece, a 750.000 dece živelo je često u nehigijenskim domovima.

- Deca napuštaju svoje često nesanitarne domove i odlaze u velike, čiste, prozračne školske zgrade, gde uvek postoji sistem inspekcija i ispitivanja - rekao je Kopland.

Đaci koji su imali simptome odmah su stavljani u izolaciju, ako bi imali temperaturu, bili bi poslati kući, a onda bi ga lekari posećivali da vide da li se oporavio.

Tako su škole u Njujorku, Čikagu, Nju Hejvenu, Konektikatu ostale otvorene, ali su se roditelji često odlučivali da svoju decu zadrže kod kuče.

Za razliku od drugih većih gradova, kao što su Boston i Filadelfija, Njujork je relativno dobro podneo epidemiju, a mnogi smatraju upravo Koplanda zaslužnim za ograničavanje štete.

Kopland se inače 1922. godine uspešno kandidovao za Senat. Kao senator je odslužio tri mandata do svoje smrti 1938. godine.

(N. Z.)