Vojna diktatura koja je odnela 30.000 ljudi: Jednog zločinca sada štiti nemački pasoš

Čovek za kojeg se veruje da ima veze sa ubistvom Omara Marokija sada je otkriven u Berlinu gde već sedam godina neometano živi

Anahi Maroki nikad neće zaboraviti 18. septembar 1976. godine. Ona i njena majka su tog dana bile u Tandilu, gradu 350 kilometara jugozapadno od Buenos Airesa, kada je saznala da je nestao njen voljeni mlađi brat Omar. Devetnaestogodišnjem  Omaru Marokiju i njegovoj devojci Suzani Valor, koja je bila u trećem mesecu trudnoće, gubi se svaki trag.

Preporučujemo

Anahi Maroki se 44 godine kasnije i dalje nada bar deliću pravde.

- Ne radi se samo o Omaru, o samo jednoj osobi. Ja se zalažem za sve žrtve argentinske vojne diktature i za sve koji se bore za pravdu - objašnjava.

Zločinac godinama živi u Nemačkoj

Čovek za kojeg se veruje da ima veze sa ubistvom Omara Marokija sada je otkriven u Berlinu gde već sedam godina neometano živi. Reč je o Luisu Estebanu Kiburgu, zameniku komandanta elitne mornaričke jedinice za koju se pokazalo da je umešana u međunarodne zločine: protivnici režima poput Marokija odvođeni su u tajni pritvorski centar u Mar del Plati i seksualno zlostavljani, mučeni i ubijani, piše Dojče vele.

Za 72-godišnjim Kiburgom već godinama se traga i za njim je izdata međunarodna poternica. Optužen je za umešanost u otmicu i ubistva 152 osobe. Dok su druga vojna lica u Argentini već osuđena za te zločine, Kiburg je slobodan i živi usred nemačke prestonice.

Godine 2013. pobegao je u Berlin - kada je trebalo da svedoči na jednom suđenju u Argentini. Ta država već je tražila njegovo izručenje 2015, ali Kiburga štiti nemački pasoš. Slučaj je sada preuzeo Berlinski javni tužilac, koji sarađuje s javnim advokatima u Mar del Plati i Buenos Airesu.

- Kiburgovo državljanstvo ne sme da ga štiti od sprovođenja zakona. Slučaj Omara Marokija samo je jedan od hiljada slučajeva mučenja, ubijanja, zlostavljanja i otmica u Argentini - izjavio je advokat Volfgang Kalek, osnivač i generalni direktor Evropskog centra za ustav i ljudska prava (ECCHR) u Berlinu: "Nemačka mora da ispuni svoje obaveze i izvede ga pred lice pravde".

Ubijanje opozicionara počelo 1976. godine

Za vreme argentinske vojne diktature i režima na čelu s generalom Horheom Videlom "nestalo" je oko 30.000 pripadnika opozicije. Snage bezbednosti su otimale ljude, odvodile ih u tajne centre za mučenje i ubijale ih.

Često su ih iz aviona bacali u Atlantik u tzv. „letovima smrti" (vuelos de la muerte) – pod dejstvima sedativa ili već mrtve. Među žrtvama je bilo i oko 100 Nemaca i potomaka Nemaca, od kojih je najpoznatija Elizabet Kezeman, ćerka poznatog teologa iz Tibingena.

Anahi Maroki se posle bratovog nestanka pridružila organizacijama za ljudska prava i već decenijama sarađuje sa organizacijom Madres de Plaza de Mayo koja okuplja majke koje su izgubile svoju decu za vreme diktature.

- Sve ovo nije kratka borba. Tražim odgovorne decenijama - kaže Maroki.

Kiburg je bio važna karika u savršeno organizovanom lancu: "Uvek smo bili ubeđeni da iza ovakvog sistematskog plana mora da postoji ogromna organizacija. Odgovorni nisu pronađeni."

Anahi Maroki apeluje na nemačko sudstvo

Maroki je poslednjih nedelja dobila dosta podrške preko društvenih mreža i elektronskom poštom. Mnogi školski prijatelji njenog brata traže od nje da istraje i nastavi sa borbom.

- To mi je izuzetno pomoglo - kaže. Slučaj Kiburg odavno je tema argentinskih medija.

"On verovatno zna mnogo toga o mom bratu", objašnjava Anahi Maroki. Naravno, optuženi uvek odbijaju da daju informacije insistiraju na svojoj nevinosti, ali se Anahi i dalje nada da će saznati više: "Tražim odgovore. Želim da znam i kako je umro moj brat."

Kiburg se i dalje nada da će se izvući bez posledica. Jer, berlinski javni tužilac mora da dokaže da je on kriv za ubistvo Omara Marokija. To zahteva traženje svedoka, stručnjaka i veštaka iz Argentine. Slučaj Kiburg može da se razvlači godinama.

Anahi Maroki neće odustati. U Argentini su bile potrebne decenije da se odgovorni oficiri izvedu pred lice pravde.

- Nemačka ne sme biti utočište za čoveka koji je počinio zločine protiv čovečnosti - kaže ona i dodaje: "Kiburg mora da se suoči s pravednom kaznom. To će biti signal za budućnost, jer će se u suprotnom takvi zločini ponoviti".

(Telegraf.rs)