Neispričana priča o najsmrtonosnijem napadu ajkula u istoriji: Vojnici se danima borili za život
Nakon što je brod potonuo, preživeli vojnici trudili su se da ostanu izvan površine vode, ali onda je njihova sudbina postala još strašnija
Ukoliko ste gledali film "Ajkula" (Jaws), onda znate osnovu tragične sudbine američkog broda Indijanapolis, USS Indianapolis. Kao jedna od najtragičnijih katastrofa u istoriji američke mornarice, u pitanju je potonuće američkog ratnog broda na kraju Drugog svetskog rata i tragični gubitak velikog broja posade. Da je japanski napad izveden samo nekoliko dana ranije, posada možda ne bi mogla da dostavi materijale za atomsku bombu "Mališa".
Međutim, vojnici na brodu nisu samo nestali kada je brod potonuo. Ne, njihova sudbina se vukla danima. Neke su napale i pojele ajkule, neki su zauvek izgubljeni u beskrajnim vodama Tihog okeana, drugi su umrli od dehidratacije, a neki su podlegli ranama.
Tragedija je više puta spominjana u filmovima u kojima se pojavljuju ajkule. Cela saga koja je dovela do predaje Japana ispunjena je smrću, lupanjem srca i bedom.
USS Indianapolis je 26. jula 1945. godine završio svoju misiju: dostavio je komponente potrebne za prvu atomsku bombu na ostrvo Tinijan. U pitanju je isti uređaj koji je posle nekoliko dana bačen na Hirošimu, kodnog naziva Mališa.
Nakon isporuke, Indijanapolisu je naređeno da se pridruži američkom savezu Ajdaho na Filipinima u pripremama za invaziju na japansko kopno.
Posle ponoći 30. jula 1945. japanska podmornica pogodila je brod sa dva torpeda. Brod je prepolovljen i potonuo je za samo 12 minuta. Stiglo je naređenje za napuštanje broda, ali za neke je već bili kasno.
Unutar plovila bilo je zarobljeno 300 muškaraca, a još oko 900 drugih završilo je u vodi, gde ih je čekala još strašnija sudbina.
Kako je Indijanapolis uništen, haos koji je usledio doveo je do mnogih povreda i nedostatka odgovarajuće opreme za preživele. Bilo je otprilike 879 preživelih, mnogi su se borili da ostanu izvan vode, a oni koji su imali prsluke samo su plutali vodom.
Ajkule napadale preživele i hranile se leševima sa broda
Ujutru su, umesto pomoći, stigle ajkule. Preživeli su se trudili da ostanu zajedno, ali bi nekoga odnela struja s vremena na vreme. Jednom kada bi neko ostao sam, pojavljivale bi se ajkule. Navodno su se svi čuli vrištanje pre nego što bi telo bilo povučeno pod vodu. A onda bi na površinu iskočio samo prsluk za spasavanje.
Preživele su terorisale ajkule, ali čim bi neko telo isplivalo iz ostatka broda, mogli su malo da odahnu. Ajkule su se hranile i leševima. Međutim, ni to nije moglo da ih sačuva, jer su ajkule danima jele leševe i napadale preživele mornare.
Ajkule nisu bile jedina pretnja preživelima, mnogi su umrli od dehidratacije. Čim bi popili morsku vodu, pojavili su se delirijum i halucinacije.
Preživeli nisu otkriveni skoro pet dana
Tek četvrtog dana preživele je slučajno primetio pilot i odmah je pozvao pomoć.
Svi u mornarici bili su potreseni i besni zbog tragedije broda. Pošto je brod bio na opasnoj misiji dostavljanja delova za bombu, svet nije odmah saznao šta se desilo.
Vlada je dve nedelje krila ovaj događaj. Za to vreme atomske bombe bačene su na Hirošimu i Nagasaki. Kada se Japan predao 15. avgusta 1945. američka vlada objavila je informacije o Indijanapolisu.
Samo 317 od 879 preživelih sa broda uspelo je da stigne nazad na obalu. Ostali su umrli od gladi, žeđi, podlegli ranama ili su ih ubile ajkule.
Ukupan broj ljudi na brodu bio je 1.196.
(A. M.)