Noć u kojoj je goreo večni grad: Da li je Neron, gledajući Rim u plamenu, zaista pevao i svirao liru

U noći između 18. i 19. jula 64. godine požar je progutao Rim, a mnogi su imperatora okrivili da je zapalio vatru

Na današnji dan 64. godine nove ere izbio je veliki požar koji je uništio ogroman deo Rima, glavnog grada nekadašnjeg Rimskog carstva. Požar je izbio u noći između 18. i 19. jula, a bilo je potrebno punih šest dana da bude stavljen pod kontrolu, da bi se potom opet rasplamsao i goreo još tri dana.

Pojedini antički izvori krivili su imperatora Nerona za taj požar, govorili kako je kobne noći čak svirao i liru... S druge strane, Neron je za požar okrivio hrišćansku zajednicu, što je iskoristio kao povod da otpočne prvi progon hrišćanja u antičkom Rimu. Ono što je najverovatnije jeste da je požar izbio sasvim slučajno, s ozbirom na to da su u to vreme u Rimu često izbijali požari, a da je sam grad bio prenaseljen i veoma loše građen što je moglo da doprinese brzom širenju vatre.

Pravih podataka o izbijanju požara nema. Naime, mnogi koji su pisali o požaru nisu bili ni rođeni u to vreme. Većina danas poznatih informacija dolazi od istoričara Kasija Diona, Svetonija i Tacita, od kojih je samo poslednji bio živ u vreme Velikog rimskog požara. Doduše, tada je bio dete.

Tacit je pisao da je požar izbio u trgovačkim radnjama u kojima je bila skladištena zapaljiva roba u delu grada u kome se nalazio Cirkus Maksimus, u dolini između brežuljaka Celije i Palatina (dva od sedam brežuljaka na kojima je bio izgrađen antički Rim).

Noć je, navodi se, bila vetrovita, pa se požar brzo proširio na okolinu, uključujući uske, zavojite ulice i gusto građene stambene blokove. Pošto se radilo o nižim delovima grada gde nije bilo većih građevina poput hramova i većih čistina, vatra je gutala sve pred sobom. Uskoro je zahvatio obronke Palatina i Celije.

Građani su, bežeći od sigurne smrti, otišli u polja i delove grada koje vatra nije zahvatila. Navodno su pljačkaši i piromani doprineli daljem širenju požara tako što su bakljama palili kuće koje nisu bile zahvaćene i u grupama sprečavali ljude koji su gasili požar.

Neron hteo da sazida lepši Rim

Prema Tacitu, Neron nije ni bio u Rimu u trenutku izbijanja požara. Kada se vratio u grad otvorio je bašte i zgrade koje su preživele vatru da bi smestio ljude koji su u trenu ostali bez svega. Takođe, pobrinuo se i da im se dostavi hrana. Od 14 rimskih okruga, tri je vatra potpuno progutala, sedam je bilo dosta oštećeno u požaru, dok su svega četiri "preživela".

Stradala je i Neronova palata, ali i deo Foruma gde su rimski senatori živeli i radili. Govorkanja da je sam imperator odgovoran za požar potpirila je činjenica da je ubrzano radio na obnovi grada i izgradnji svoje nove palate. Naredio je da se sve zida u grčkom stilu, a njegova palata, poznatija kao "Zlatna kuća" osvanula je na rimskom brežuljku Eskvilinu. Građena od opeke i betona, palata je osim delova za stanovanje imala velelepne vrtove, veštačko jezero i džinovsku bronzanu statuu samog Nerona, visoku oko 30 metara.

Šta se zaista dogodilo kobne noći nikad se neće tačno saznati, jer pisanija Fabijusa Rustikusa, Neronovog savremenika, kao i rimskog konzula  Markusa Kluvijusa Rufusa nisu preživela.

Ostaje da se oslonimo na sekundarne izvore i pisanja onih koji su rođeni vek ili dva nakon požara. U njima postoji čak šest različitih priča o Neronovoj umešanosti u podmetanje požara.

Prema prvoj Neron je želeo da uništi grad, pa je tajno poslao ljude da ga zapale. Grupa muškaraca, koji su se pretvarali da su pijani, podmetnuli su požar, dok je Neron sve gledao iz svoje palate pevajući i svirajući liru.

Prema drugoj, imperator je želeo da grad izgori kako bi mogao da ga sazida onako kako je on zamislio.

U trećoj priči se navodi da Neron nije krio da je on poslao ljude da podmetnu požar, te da je pevao na sav glas u kuli Macenas na brdu Eskvilin, koje je kasnije postalo njegov novi dom.

U četvrtoj verziji Neron je iz prikrajka gledao kako podmeću požar i pevao.

Peta priča navodi da je Neron bio u Antiumu u trenutku izbijanja požara, a prema poslednjoj verziji, sam imperator je izazvao požar, a potom za sve okrivio hrišćane.

Mit o Neronu kao piromanu kasnije je korišćen kao dokaz njegovog ludila i megalomanije, a posebno je opstala slika Nerona kako svira liru dok Rim gori.

Nakon što je Neron srušen sa vlasti njegova velelepna vila je zatrpana zemljom da bi na njoj kasnije bili izgrađeni novi objekti, među kojima su i čuvena Trajanova kupališta. Ipak, činjenica da je palata bila zatrpana omogućilo je arheolozima da vekovima kasnije otkriju prava arhitektonska čuda.

(Telegraf.rs)