Originalna fotka iz saluna na Divljem zapadu: Zašto su „Long Brenč“ volele sve revolveraške legende

Verovatno su mnogi saluni u američkim krajinama druge polovine 19. veka bili „rupe“, ali je ovaj u Dodž Sitiju definitivno izgledao veoma pristojno, mada je imao sve standardne usluge, od prostitutki preko pića do kocke, sa klijentelom među kojom je bilo i bogatih i siromašnih

Legenda kaže da je jedan od najpoznatijih saluna na Divljem zapadu, „Long Brenč“ u kanzaškom Dodž Sitiju, otvoren oko 1874. zahvaljujući opkladi između kauboja i vojnika iz obližnjeg Fort Dodža; navodno su odigrali bejzbolski meč, vojnici su izgubili i bili prinuđeni da plate izgradnju objekta.

Preporučujemo

Isprva se nije zvao „Long Brenč“, to ime je poneo tek 1878. kada su ga otkupili Vilijam Haris i Čokli Bison, pošto je Long Brenč ime Harisovog rodnog grada u državi Nju Džerzi. Radilo se o tipičnom salunu u američkim krajinama tog doba: jednostavan spolja i iznutra, zavisan od goniča stoke. Kada je železnička pruga počela da uništava kaubojski zanat, i zarada saluna se smanjila. Zato „Long Brenč“ nije obnovljen nakon što je 1885. izgoreo u požaru.

Ali za vreme svog postojanja stekao je kultni i legendarni status, i bio je najpopularniji salun Dodž Sitija. Goste je zabavljao orkestar predvođen samim Bisonom, piće su zimi hladili u reci a leti u ledu koji je vozom dopreman iz Kolorada. Lokal je takođe bio bordel i kockarnica, i bez obzira na dubinu svog džepa, mogli ste računati na to da ćete pronaći kockarski sto u skladu sa svojim mogućnostima.

Imena koja su prošla kroz ovaj salun odzvanjaju i dan-danas. Vajat Erp, braća Ed, Džejms i Bet Masterson, Klej Elison, Dok Holidej, Frenk Laving, Dejv Meter, šerif Čarli Baset. Zato je „Long Brenč“ ušao i u domen američke popularne kulture, neizostavan u vesternima.

Recimo u „Mirisu baruta“ (eng. Gunsmoke), koji je jedna od najdugovečnijih američkih radijskih i televizijskih serija (radijska verzija emitovana u periodu 1952—1961. smatra se ponajboljom radio-dramskom serijom uopšte, ne samo u Americi), u gotovo svakoj epizodi ima salun po imenu „Long Brenč“.

Jedan od najčuvenijih revolveraških obračuna na Divljem zapadu odigrao se upravo u ovom salunu 5. aprila 1879., između Frenka Lavinga i Livaja Ričardsona, dva čuvena kockara koja su bili redovne mušterije lokala.

Laving je tada imao 19 godina; godinu dana ranije doselio se iz Teksasa, oženio, ušao u kockarsko društvo, postao drug Bisona i poznatih revolveraša, kockara i šerifa poput Holideja, Erpa i Beta Mastersona, kao i samog Ričardsona, koji je bio naopak čovek i stoga ne preterano omiljen, sem Mastersonu koji ga je izgleda „gotivio“.

Za razliku od Lavinga koji je reputaciju revolveraša stekao tek nakon ovog događaja, Livaja je ona uveliko tukla, mada se sve svodilo više na glasine: neko je znao nekog ko je video ili čuo. Vrlo je verovatno on sam širio te priče kako bi sebi dao na važnosti; uskoro ćete i sami doći do tog zaključka.

Njih dvojica su prvi put došli u sukob početkom te godine, kada je Laving optužio Ričardsona da mu „,muva“ ženu; došlo je razmene teških reči ali ništa više od toga. No u martu su se ponovo pokačili i potukli na Front stritu; nakon što su razmenili nekoliko udaraca, Ričardson je zapretio Lavingu da će ga ubiti, nakon čega se ovaj, nenaoružan, okrenuo i otišao.

Onda je došao taj 5. april. Ričardson je odlučio da jednom za svagda završi tu priču, pa je otišao u „Long Brenč“ da nađe Lavinga. Pošto ovaj još nije bio stigao, Livaj je seo da odigra partiju pokera dok čeka. Laving je stigao oko 21 sat i seo za glavni sto, nakon čega je Ričardson ustao sa svog mesta i seo tačno prekoputa njega.

Došlo je do verbalne razmene, ali niko okolo nije mogao da razazna šta govore, pošto su pričali tiho. Iznenada je Ričardson povikao, „Ti nećeš da se boriš, prokleti ku*kin sine“, na šta mu je Laving uzvratio rečima, „Probaj i vidi“. Ričardson je ustao i izvadio revolver, što je izazvalo Lavinga da učini isto.

Obojica su počeli da pucaju istovremeno, Ričardson je ispalio pet hitaca a Laving šest. Kada je pucnjava prestala, Ričardson je bio pogođen u grudi, stomak i ruku, dok je Laving bio samo okrznut po ruci jednim metkom, ali je inače bio neozleđen, što je neverovatno jer su stajali toliko blizu jedan drugog da su im se revolveri praktično dodirivali.

Ričardson je ubrzo preminuo od zadobijenih rana, dok je šerif Čarli Baset uhapsio Lavinga; pušten je nakon što je istraga zaključila da se radilo o samoodbrani.

„Long Brenč“ je odigrao centralnu ulogu i u tzv. Ratu Dodž Sitija, konfrontaciji između Luka Šorta (koji je početkom februara 1883. od Bisona otkupio udeo u salunu) i novoizabranog gradonačelnika Lorensa Degera koji je doneo dva propisa sa ciljem da zatvori „Long Brenč“.

Sukob je počeo 28. aprila kada je šerif Džek Bridžis uhapsio tri prostitutke koje su radile u salunu, nakon čega je došlo do razmene vatrene između njegovog zamenika i Šorta, kom prilikom niko nije ozleđen (je l’ ima nekoga na tom Divljem zapadu da je znao da puca?). Šort je uhapšen pa pušten uz kauciju od 2.000 dolara, a za 2. maj je bilo zakazano saslušanje.

Međutim je 30. aprila ponovo uhapšen, skupa sa još pet kockara, i smešten u pritvor. Sutradan im je data opcija da izaberu u koji voz žele da se ukrcaju, ka istoku ili ka zapadu. Šort je izabrao istok, otišao u Kanzas Siti u Misuriju, našao tamo Čarlija Baseta i počeo da skuplja ekipu. Uskoro su im se pridružili Vajat Erp i Bet Masterson (obojica su u nekom trenutku pod Basetom služili kao zamenici šerifa u Dodž Sitiju), kao i Vilijam Petilon.

3. juna su popodnevnim vozom stigli u Dodž Siti. Narednog dana gradonačelnik Deger je izdao proglas kojim je naložio zatvaranje svih kockarnica u gradu, ali su četiri dana kasnije ponovo sve otvorene, zajedno sa „Long Brenčom“, nakon pritiska železničke kompanije „Santa Fe“ i guvernera Džordža Glika kojem je Šort nešto ranije uputio formalnu žalbu.

Razlozi ovakvog mirnog razrešenja krize bili su ekonomske prirode, jer bi sprovođenje ove odluke pogubno uticalo i na gradske prihode u jeku stočarske sezone i na normalno funkcionisanje železnice.

Dve strane su se 9. juna sastale u jednoj plesnoj dvorani i izgladile nesporazum — narod ih je zato nazvao „Mirovna komisija Dodž Sitija“ — da bi se sutradan ponovo okupili i pozirali za jednu od najčuvenijih fotografija sa Divljeg zapada, istinski istorijsku sliku na kojoj su sabrane neke od najznamenitijih ličnosti tog perioda: Vilijam Haris, Luk Šort, Bet Masterson, Vilijam Petilon, Čarls Baset, Vajat Erp, Majkl „Frenk“ Maklin i Kornelijus „Nil“ Braun.

Odmah po fotografisanju, Erp i Masterson su vozom napustili Dodž Siti i otišli za Kolorado; Šort i Haris su 19. novembra iste godine prodali „Long Brenč“ Roju Drejku i Frenku Vorenu, nakon čega se Šort preselio u San Antonio, pa u Fort Vort. Salun je, kao što rekosmo, 1885. izgoreo u požaru i nikada nije obnovljen.

(P. L.)