Festina lente, ili Zašto treba živeti u skladu sa geslom rimskog cara Avgusta
Najznačajnija ličnost rimske istorije, spasilac republike i tvorac imperije, Imperator Cezar Božanski Sin Avgust, imao je savršeni moto kojim se vodio tokom celog svog života
Poreklom iz starog i bogatog ekvitskog ogranka plebejskog roda Oktavija, na svet je došao 23. septembra 63. pre nove ere a sa njega otišao 19. avgusta 14. godine. Gaj Oktavijan na rođenju, Gaj Julije Cezar Oktavijan posle usvojenja od strane Cezara — a za potomstvo i večnost Avgust, najznačajnija je ličnost rimske istorije, spasilac republike i tvorac imperije.
U punom smislu je na vlast došao posle pomorske Bitke kod Akcija, u kojoj je njegova flota pod zapovedništvom Marka Agripe potukla Marka Antonija i Kleopatru; ali je na ovaj ili onaj način vladao 57 godina (poslednjih 45 samostalno kao princeps), izgradio principat, doneo Pax Romana, mir i prosperitet carevini, utemeljio sistem koji dva veka nije znao za građanski rat, sem Godine četiri cara (69), kratkotrajnog sukoba oko prestola posle Neronovog samoubistva, niti za i unutrašnje nemire, sem povremenih ustanaka poput onog među Ilirima za vreme samog Avgusta.
U tih četiri i po decenije znatno je proširio Rimsko carstvo, pripojivši Egipat i druge delove severne Afrike, osvojivši Iliriju, Panoniju, Norik i Reciju, dovršivši osvajanje Hispanije; pokušao je i da prodre u Germaniju, pa je posle neuspeha tog poduhvata osigurao granice nizom utvrđenja na Rajni i Dunavu, usput stvarajući i vazalne državice kao tampon-zone na istoku.
Reformisao je poreski sistem, značajno proširio već postojeću mrežu puteva, stvorio zvaničnu državnu kurirsku i prevozničku službu koja je prenosila poruke, službenike i činovnike te poreske prihode, stvorio stajaću vojsku, Pretorijansku gardu kao jedinu dozvoljenu formaciju u Rimu, utemeljio i policijsku i vatrogasnu službu u gradu.
Graditeljski, potpuno je promenio lice i naličje Večnog grada: neki kažu, zatekao je grad od opeke a za sobom ostavio grad od mermera, i premda je to preterivanje (Rim je imao mermerne građevine i pre njega, kao i zgrade od opeke nakon) ne može se poreći da je za sobom ostavio dramatično unapređenu i ulepšanu prestonicu. Ali ne samo prestonicu: svi veći i manji gradovi imperije su se tokom njegove vladavine preporodili, mada prirodno u skromnijem obimu od centra sveta.
Tokom čitave svoje vladavine vodio se jednim geslom, koji je ujedno i oksimoron: „Festina lente“, što znači „Požuri polako“. Kaže Svetonije: „Smatrao je da ništa manje ne priliči dobro obučenom zapovedniku od žurbe i ishitrenosti, i shodno tome omiljena mu je izreka bila: ’Požuri polako’; ’Bolje siguran zapovednik nego odvažan’; i ’Ono što je valjano urađeno, urađeno je dovoljno brzo’.“
Za vreme „božanskog Avgusta“ kovali su se čak i zlatnici koji su na sebi imale krabu i leptira — što je bio pokušaj da se „požuri polako“ izrazi simbolima; kasnije se to pokušavalo zecom u puževoj kućici, kameleonom sa ribom, delfinom obavijenim oko sidra.
Avgust je to neprestano ponavljao svojim generalima, što ne znači da su ga uvek slušali („Kvintilije Vare, vrati mi moje legije“, urlao je i dugo ponavljao u delirijumu, udarajući glavom o zid, nakon što je stigla vest o katastrofalnom porazu u Teutoburškoj šumi, gde su Germani potpuno poklali tri legije sa šest pomoćnih kohorti i tri saveznička konjička eskadrona, pod komandom Publija Kvintilija Vara, a leševe ostavili da nesahranjeni trunu).
Ali šta to znači, požuriti polako? Biti umeren i odmeren u dejstvovanju, pronaći sredinu između hitrine i obazrivosti, izbegavati brzopletost koja dovodi do grešaka i sprečava ispunjenje dugoročnih ciljeva, pronaći modus operandi koji će ti omogućiti da uvek „zaroniš“ u posao, poduhvat ili zadatak, da potpuno izgubiš svest o protoku vremena.
Daniel Kaneman, izraelski psiholog i ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, opisuje dva sistema razmišljanja: Sistem 1 koji je brz, instinktivan, emotivan i oslonjen na stereotipe; te Sistem 2 koji je spor, podrazumeva promišljanje, razmatranje, oslanja se na kalkulaciju.
Ako ste u žurbi, opredelićete se za Sistem 1, ali u većini situacija nema potrebe za tim, i možete slobodno da izaberete Sistem 2 — te da tako dođete do dugoročno mnogo boljeg rešenja. Ali najbolje je, a ujedno i najteže, pronaći zlatnu sredinu između ova dva sistema — avgustovsku sredinu. Posebno u ovo vreme kada kriza krizu stiže, i kada je ona najveća kriza još uvek iza ugla.
(P. L.)