Neuništiva dama klana Bonaparte: Napoleonova sestra prkosila je pravilima vremena i autoritetu brata

Paulina je vodila raskalašan život pun avantura sa svojim ljubavnicima, iako je to smetalo njenom bratu Napoleonu Bonaparti

Izuzetno lepa, neozbiljna, ali istovremeno velikodušna i odana, Paulina je prkosila konvencijama svog vremena i autoritetu svog brata Napoleona prikupljajući i ljubavnike i avanture.

Preporučujemo

Prema Napoleonu, njegova sestra Paulina bila je najlepša žena svog vremena i najbolja od živih bića. Nije bez razloga došao do takvog zaključka. Njenu lepotu su čuvenom održavali umetnici poput vajara Kanove ili slikarke Mari Gijomin Benoa. Njena odanost i velikodušnost osvedočena je u spremnosti da prati brata u prvom izgnanstvu na ostrvo Elba, kao i u mnogim pismima kojima je ublažio svoje godine samoće i izgnanstvo na ostvu Sveta Jelena, piše Nacionalna geografija.

Paulina je rođena 20. oktobra 1780. godine u Ajačiju, na Korzici i bila je šesto od osmoro dece.

Godine 1793. porodica se nastanila u Marselju, gde je napredovala ekonomski i društveno, zahvaljujući i Napoleonu, tada ambicioznom oficiru.

Mlada Paulina često je pratila bratovljevu družinu i bila u društvu njegovih kompanjona, a Napoleon je poveo sa sobom u Milano, kako bi prekinula vezu s revolucionarom Feronom.

Raskalašan život

Tamo je upoznala Šarla Leklerka - jednog od pouzdanih ljudi budućeg cara, za koga se i udala s Napoleonovim odobrenjem 1797. godine i s kojim je dobila sina Dermidu. Ali brak nije sprečio Paulinu da nastavi sa raskalašnim životom.

Godine 1801. Napoleon je poslao svog zeta da uguši pobunu na Haitiju, komandujući sa 20.000 vojnika, a u Port-o-Prensu, Paulina je nastavila sa zabavama koje su postale okosnica društvenog života u francuskoj koloniji. U međuvremenu, njen suprug borio se ne samo protiv pobune, već i protiv žute groznice, koja je desetkovala njegove trupe.

Širenje bolesti pružilo mu je priliku da pokaže svoju humanost. Svoj ljetnikovac pretvorio je u terensku bolnicu i prisilio one koji su bili u njegovim salonima u potrazi za zabavom da učine isto. U novembru 1802. godine, Leklerk se zarazio i umro, a Paulina se vratila u Francusku zajedno sa balzamovanim telom svog supruga.

Niz avantrura sa različitim ljubavnicima

Posle sahrane, Paulina je čuvala status udovice onoliko koliko je protokol obavezivao. Nije bila stvorena da bude udovica umotana u tugu, te je ubrzo započela niz avantura s različitim ljubavnicima među kojima se isticao Fransoa Talma, tada veoma popularni glumac u Parizu, te je skandal postao neizbežan.

Do tada, Napoleon je već krenuo u trku za osvajanjem carskog trona. Svestan da je za postizanje njegovih ciljeva bilo potrebno održati besprekornu reputaciju, Paulinino ponašanje je smatrao preprekom. Kako bi prekinuo skandalozni ljubavni život svoje sestre, odlučio je da joj pronađe muža koji će obuzdati njene nagone i doprineti poštovanju. Ako se, pored toga, bračni život odvija van Pariza, još bolje.

Izabranik je bio princ Kamilo Borgeze, 28-godišnji imućni mladić nastanjen u Rimu. Dogovor je garantovao Paulini status princeze, rentu od 70.000 franaka, imovinu i veliko uslužno osoblje. Ali, Paulina nije bila spremna da napusti Pariz. Ipak, Napoleonova vlast nije bila sporna i posle venčanja naređeno joj je da se odmah preseli u Rim pod sledećim uslovima: "Damo, princezo iz kuće Borgeze: bliži se loše vreme. Alpi će biti prekriveni ledom, tako da morate da pođete u Rim… Morate se prilagoditi običajima svoje nove države i nikada ne izgovarati frazu: "U Pariz, tamo je bolje".

U večnom gradu Paulina nastavlja sa zabavama i avanturama dok je Borgeze takvo ponašanje prihvatio bez pitanja. Bio je svestan da svojoj ženi ne može da priušti ono što joj je potrebno. Razlog je bio jednostavan: uprkos mladosti, Kamilo Borgeze je bio impotentan.

Paulinin život u Italiji zasenila je smrt njenog sina Dermide, koji je tada imao šest godina. Novi zaokret događa se pojavom slikara provansalskog porekla, Avgusta de Forbina. Odnos između njih dvoje izgledao je poput odnosa mecene sa umetnikom sve dok princeza Borgeze nije izbegla sa svojim štićenikom na svoj posed u Francuskoj.

Razočarani muž otišao je kod Napoleona, koji je romansu završio pozivajući Forbina pored sebe i dodelivši mu titulu barona. U isto vreme napisao je Paulini: "Ako uporno vodite takav život, ne računajte na mene. Neću vas dočekati bez neslaganja sa vašim mužem. Slažete se s princom i pokušajte da živite u skladu s tim u ime svog roda".

Neposlušna sestra

Paulina ne samo da nije poslušala moćnog brata, već je "produžila" svoju listu ljubavnika na kojoj su se se nalazili i dirigent, husarski komandant, kapetan, vojnik... Sve dok nije bila potrebna jedinom čoveku kom je bila verna, njenom bratu, Napoleonu.

Proteran na Elbu posle okupacije Pariza 1814. godine, Napoleona su zaboravili svi oni koje je on podigao. Samo ga je Paulina posetila. Štaviše, kada je Napoleon pobegao sa Elbe i vratio se u Pariz, njegova sestra nije oklevala da mu preda dragocene Borgezove dijamante i pomogne dalje pohode. Kasnije, kada je Naopoleonov poraz bio izvestan, Paulina je insistirala pred Meternihom da joj dozvoli da pođe s bratom u izgnanstvo na Svetu Jelenu ali ona nikada nije dobila dozvolu za to.

Posle Bonaparteove smrti 1821. godine, Paulina je uz papsko posredovanje izdejstvovala da od Kamila Boregeza dobije oprost. U miru svoje rimske palate, činilo se da je bila zaboravljena sve dok joj kancer nije okončao život sa samo 44 godine. Tražila je da bude sahranjena zajedno sa svojim prvim mužem i sinom Dermidom u Francuskoj, ali Borgeze je odlučio da je sahrani u porodičnom panteonu u rimskoj bazilici Santa Marija Mađore. Tamo, između papa i prinčeva, večno počiva carska Venera koju je ovekovečio vajar Antonio Kanova.

(Telegraf.rs)