Neredi posle smrti Flojda repriza 1992? Los Anđeles je tada goreo šest dana, 53 ljudi je poginulo
Brutalno hapšenje i smrt Flojda izazvali su nerede širom zemlje, a u nekim gradovima Amerike proglašen je policijski čas kako bi se obuzdali protesti i žestoki okršaji sa policijom
Tenzije u Sjedinjenim Američkim Državama rastu posle smrti Džordža Flojda, koji je 25. maja nastradao prilikom brutalnog hapšenja policije u Mineapolisu.
Naime, Flojd je uhapšen zato što je navodno pokušao da kupi cigarete lažnom novčanicom od 20 dolara. Prilikom hapšenja policajac Dejvid Čovin oslonio se kolenom na vrat Flojda, koji je osam minuta zapomagao da ne može da diše. Privatna obdukcija utvrdila je da je reč o ubistvu, tačnije da je reč o davljenju, a Čovin je optužen za ubistvo 3. stepena.
Brutalno hapšenje i smrt Flojda izazvalo je nerede širom zemlje, a u nekim gradovima Amerike proglašen je policijski čas kako bi se obuzdali protesti i žestoki okršaji sa policijom. Veći deo javnosti smatra da ovaj zločin ima rasističku pozadinu, odnosno da je ovo još jedan slučaj brutalnog odnosa koji policija ima prema Afroameriknacima.
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će angažovati vojne snage kako bi se obuzdali "vandalizam i pljačkanje" tokom protesta. Koliko je situacija kritična, ministarstvo odbrane je bilo prinuđeno da stavi u pripravnost specijalne jedinice vojne policije, što je poslednji put učinjeno 1992. godine, kada su izbili neredi u Los Anđelesu posle suđenja policajcima za prebijanje Rodnija Kinga.
Nova policijska brutalnost prema Flojdu i gnev koji je izvao među ljudima u velikoj meri podsećaju na događaje od pre 28 godina, kada je "Los Anđeles goreo".
Snimak koji je obišao svet
Klica velikih nereda "posejana je" u maju 1991. godine kada su četvorica policajca zaustavila tada 26-godišnjeg Kinga, koji je sa još dvoje ljudi vozio automobil kroz područje doline San Fernando. Pre toga, policija se upustila u poteru za Kingom pošto je navodno vozio brže od ograničenja, a mediji navode da su se vozila tokom jurnjave kretala brzinom od 185 kilometara na sat.
Kada se King konačno zaustavio, policija je okružila vozilo i uhapsila je dvoje ljudi koji su bili u automobilu. Rodni je bio poslednji koji je izašao iz vozila, a policajci su ga okružili i prvo ga tejzerom šokirali, a onda su ga najmanje 12 puta udarali pendrecima pre nego što su mu stavili lisice na ruke dok je ležao na zemlji.
Sve je video kamerom snimio slučajni prolaznik. Snimak od 10-ak minuta policijske brutalnosti ubrzo je obišao svet i izazvao bes javnosti. Posle incidenta, njima se sudilo, ali je sudija 29. aprila 1992. godina oslobodio svu četvoricu, jer porota nije mogla da se usaglasi za presudu za četvtog policajca optuženog za korišćenje preterane sile.
Gnev se slio na ulice
Presuda za nasilje nad Kingom dobio je rasnu notu, posebno što su u Americi bili česti rasistički incidenti kada je reč o policiji, pa su ljudi pohrlili na ulice Los Anđelesa kako bi učestvovali u protestu. Prema nekim procenama 100.000 ljudi učestovalo je na antirasističkom protestu.
Međutim, tokom demonstracija izbili su veliki neredi, pljačkale se radnje, palile kuće i prodavnice, a tadašnji predsednik Džordž Buš Stariji izveo je vojsku na ulice Los Anđelesa, u kome je proglašen i policijski čas kako bi zauzdao talas nasilja.
53 mrtvih, šteta od milijardu dolara
Neredi koji su nastali posle protesta i presude policijacima trajali su čak šest dana.
Tokom nekoliko dana nasilja na ulicama poginulo je 53 ljudi, a oko hiljadu osoba povređeno je u sukobima policije i demonstrata. Treba napomenuti da je pričinjena velika materijalna šteta koja je prema nekim procenama iznosila oko milijardu dolara.
Federalno suđenje policajcima
Policajcima je, međutim, ponovo suđeno 1993. godine pod sumnjom da su prekršili civilna prava Kinga. Porota je odlučila da su policajac Lorens Pauel i narednik Stejsi Kun krivi za brutalno prebijanje prilikom hapšenja Kinga i osuđeni su na 30 meseci zatvora. Ostala dva policajca Timoti Vind i Teodor Briseno oslobođeni su svih tačaka tužbe.
Tužio grad
Kao epilog nasilja i suđenja, tadašnji gradonačelnik Los Anđelesa Tom Bredli ponudio je Kingu poravnanje od 200.000 dolara i četvorogodišnje obrazovanje na koledžu o trošku grada. King je to odbio i tužio je Los Anđeles i posle suđenja dobio odštetu u vrednosti od 3,8 miliona dolara. Brajan Alen, jedna od osoba koja je bila sa Kingom te noći u kolima, dobio je 35.000 dolara pošto je tužio grad.
Porodica drugog putnika Fredija Helmsa, koji je poginuo u junu 1991. godine u saobraćajnoj nesreći, dobila je od grada 20.000 dolara u okviru vansudskog poravnanja.
King je preminuo 2012. godine pošto je telo pronađeno u njegovom bazenu. Smrt je okarakterisana kao "slučajno davljenje", a u njegovom organizmu pronađeni su alkohol, kokain i marihuana.
(M. Lj.)